Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и  оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цвећем“.

    Политичке напетости у БиХ и у региону током јула месеца кулминирале су до усијања. Као да су вреле јулске температуре утицале на подизање политичке температуре и довеле до кључања односа између Срба и Бошњака у БиХ, те Срба и Албанаца у Србији и на крају до заоштрености односа између Срба и неких других у региону, подстакнути спољним утицајима. Пише:  Др Винко Пандуревић

  Знате ви све то Инцко, не могу да вас назовем господином, али вас српске жртве и спаљена села не интересују. Знају то и они који су ваши наредбодавци и чију политику спроводите. Бошко Антић. контраадмирал у пензији аутор Студије „Сребреница велика обмана“.

  (Геополитички осврт поводом 22. годишњице агресије НАТО савеза на СРЈ)   Идеја глобалног трајног мира је врло стара идеја, до данас не остварива. Та идеја делује као утопија. Супротно тој идеји свет је живео и живи у перманентним ратовима. У „хладном рату“ као глобалном феномену, у „новом хладном рату“, те у мноштву локалних и регионалних врућих ратова, који се манифестују у конкретној форми оружаних сукоба. Како истичу историчари, када говоримо о историји света и историји људског друштва обично говоримо о историји ратова.