PREDMET: Primedbe i predloge na Nacrt zakona o Vojsci Srbije. – dostavlja
REPUBLIKA SRBIJA VLADA REPUBLIKE SRBIJE PREDSEDNIK VLADE
dr. Vojislav Koštunica

Polazeći od utvrđenih zadataka i obaveza Kluba generala i admirala Vojske Srbije, kao strukovnog udruženja na raniju verziju Nacrta Zakona o Vojsci Srbije, ovo udruženje dopisom br. 1 – 126 od 11. 07. 2007. godine dalo je određene primedbe, sugestije kao i predloge za dogradnju pojedinih rešenja u Nacrtu zakona. Jedan deo tih predloga je prihvaćen od strane predlagača i ugrađen u konačnu verziju Nacrta zakona koji je Ministarstvo odbrane dostavilo Vladi Republike Srbije na usvajanje i stavljanje istog u Skupštinsku proceduru.

Stručne službe ovog Udruženja sagledale su sadržaj i rešenja u Nacrtu zakona o Vojsci, objavljenog na sajtu Vlade Republike Srbije (tokom septembra – oktobra 2007.godine). Imajući u vidu da se radi o izuzetno važnom pravnom aktu, kako za pripadnike Vojske Srbije tako i za sve građane Srbije, ovo Udruženje saglasno svojim ovlašćenjima i zadacima utvrđenih Statutom Kluba generala i admirala Vojske Srbije daje sledeće primedbe, sugestije mišljenja i predloge rešenja za dogradnju istog:

U članu 2. stav 3. Nacrta zakona predloženo je rešenje : „upotreba Vojske Srbije van granica Republike Srbije uređuje se zakonom“.Ovakvo rešenje nije u skladu sa sadržajem rešenja iz člana 140. Ustava Republike Srbije, kojim je utvrđeno da se : „ Vojska Srbije može upotrebiti Van granica Republike Srbije samo po odluci Narodne skupštine Republike Srbije“. Članom 141. stav 2. Ustava Republike Srbije regulisano je da se „ o Vojsci Srbije donosi zakon“. Prema tome, najvišim pravnim aktom države (Ustav) već je regulisano da se o Vojsci donosi poseban Zakon, a po našem mišljenju radi se o Zakonu o Vojsci Srbije. S toga ovim Zakonom bi trebalo detaljnije regulisati upotrebu Vojske Srbije van njenih granica i ugraditi rešenje iz Ustava Republike Srbije da o tome odluku donosi Narodna Skupština Republike Srbije.

U članu 18. stav 2. Nacrta zakona regulisano je: „ Ministar odbrane može ovlastiti načelnika Generalštaba za obavljanje poslova iz stava 1. tačka 7. ovog člana, koji se odnose na postavljenje, unapređivanje, razrešenje i odlučivanje o prestanku službe oficira Vojske Srbije u činu majora i potpukovnika“.   Smatramo da je ovakvo rešenje suprotno načelima zakonitosti, jer ovlašćenje koje je dato zakonom jednom organu ili pojedincu ne može se to isto ovlašćenje u istom zakonu utvrđivati i prenositi na drugo lice. takođe smatramo da je to i nepotrebno. Međutim ako se već i želi takvo rešenje – onda se moraju propisati posebni kriterijumi za realizaciju takvog rešenja radi jedinstvenog načina rešavanja. Ove primedbe odnose se i na rešenja predložena u članu 19. stav 2. Nacrta zakona.

U članu 20. stav 4. Nacrta zakona predloženo je rešenje: „ U Vojsci Srbije obrazuje se podoficirski kor, koga predstavljaju podoficiri Vojske Srbije, posebno organizovani za podršku komandovanja i obuci, od nivoa čete do nivoa Generalštaba“. Po samoj sadržini predloženo rešenje o formiranju podoficirskog kora i takvo rešenje ne postoji ni u jednoj savremenoj armiji, i po našem mišljenju nije predmet ovog zakona. Prava, dužnosti, obaveze i odgovornost svih profesionalnih oficira i podoficira propisana su Zakonom o Vojsci Srbije i Pravilom službe. Dok se obuka, izvođenje vežbi, komandovanje jedinicama i ustanovama, regulišu posebnim pravilima obuke i propisima o rukovođenju i komandovanju jedinicama i ustanovama Vojske, i odnose se na sve pripadnike Vojske Srbije ( od vojnika do generala). Ne postoji obaveza pomaganja u obuci, već je obaveza svakog profesionalnog vojnika da obuči svog potčinjenog za izvršavanje namenskog zadatka. Pojmovno određenje: „Za podršku komandovanja i obuci“, nije u skladu sa sistemom rukovođenja i komandovanja niti sa principima subordinacije i jednostarešinstva u Vojsci Srbije. Prema tome, predmet formiranja „kora“ je predmet drugih zakona ( zakon o formiranju udruženja i dr ) a ne Zakona o Vojsci Srbije.

U članu 22. Nacrta zakona ugraditi i rešenje za činove vojnih lica – mornarice, kao što je to bilo predloženo u ranijoj verziji Nacrta zakona. Necelishodno je rešenje da se ova materija uređuje u prelaznim i završnim odredbama Nacrta zakona (član 189. stav 2.).

U članu 39. stav 1. Nacrta zakona posle tačke 5.) dodati novu tačku 6.) tako da glasi: „da je odslužio vojni rok ili na drugi način regulisao obavezu služenja vojnog roka“. Ovo rešenje može se usloviti i oročiti sa profesionalizacijom Vojske Srbije.

U članu 48. stav 3. Nacrta zakona nije precizno utvrđeno kojim licima se zabranjuje nošenje vojne uniforme, u kojim prilikama, vreme nošenja i sl. ili dati ovlašćenje ministru odbrane da o tome donese poseban propis.

Nacrtom zakona nisu regulisani uslovi za postavljanje na dužnost za koju je formacijom određen čin pukovnika, brigadnog generala i viših činova. smatramo da je to predmet zakona, a ne bilo kog drugog podzakonskog propisa ( Uredbe ili Pravilnika). Uslovi za postavljenje nekog lica na višu dužnost moraju se utvrditi zakonom, a podzakonskim propisima utvrditi kriterijume, liste kandidata i sl.           Iz predloženih rešenja proizilazi da se na navedena mesta mogu postaviti i lica koja nemaju odgovarajuću stručnu spremu, iskustvo u obavljanju određenih dužnosti, specijalizaciju i sl. Predlažemo da se ugradi rešenje iz prve verzije Nacrta zakona o Vojsci Srbije (član 70).

Predložena rešenja u odredbama čl. 81. do 85. Nacrta zakona kojima su regulisane plate i druga novčana primanja, po našem mišljenju su neprecizna, konfuzna, nejasna a niti odražavaju specifičnost vršenja profesionalne vojne službe i ne obezbeđuju sigurnost licima na minimalne zagarantovane plate i uvažavanje stepena stručne spreme, čina, položaja i sl. Takođe predložena rešenja ne odražavaju karakter, težinu vojne službe i rizike u službi, što se u potpunosti mora vrednovati i razlikovati od sistema vrednovanja u društvu.    Plata profesionalnih pripadnika Vojske mora biti jasno utvrđena (po elementima plate), sa minimalnim i maksimalnim iznosima, koji se isključivo utvrđuju zakonom bez unošenja bilo kakvih subjektivnih elemenata i procena. S tim u vezi predlažemo: Da se plata profesionalnog vojnika sastoji: od dela plate prema činu, položaju, prema penzijskom stažu i prema posebnim (specifičnim) uslovima rada u vidu vojnog dodatka. Osim toga podržavamo rešenje da se svaki deo plate obračunava prema neto zaradi u privredi Srbije ostvarene u prethodnom mesecu koja bi služila kao osnovica za utvrđivanje svih elemenata (delova) plate. Takođe, treba regulisati minimalne i maksimalne iznose (visine) plata podoficirima, oficirima i generalima. U tom smislu utvrditi najveći i najniži koeficijent plata i po našem mišljenju taj odnos treba da bude kao što je to bilo predloženo u prvoj verziji Nacrta zakona (1 : 6). Takođe, smatramo da visine plata treba utvrditi na način kako je to regulisano u društvu, uzimajući u obzir i spečifičnosti vršenja vojne službe i kvalifikacionu strukturu kadra u Vojsci koja je daleko viša nego u građanstvu.

U članu 84. Nacrta zakona procenat 0,4% zameniti procentom 0,5%, jer ovako rešenje je propisano za sve zaposlene u društvu. Takođe predloženo rešenje je suprotno rešenju propisanom u članu 192. Nacrta zakona i drugim odredbama koje se odnose na prava iz socijalnog osiguranja vojnih osiguranika.

U članu 110. stav 2. Nacrta zakona predloženo je rešenje da oficiru, odnosno podoficiru služba prestaje sa pravom na penziju i pre ispunjenja opštih uslova za sticanje starosne penzije, ako je navršilo najmanje 20 godina penziskog staža, od čega najmanje 10 godina u svojstvu profesionalnog vojnog lica, ako to zahtevaju potrebe službe. Ovakvo rešenje, na prvi pogled izgleda primamljivo i izuzetno povoljno. Međutim, postavlja se pitanje celishodnosti takvog rešenja sa stanovišta sistema komandovanja i borbenu gotovost jedinica i ustanova Vojske Srbije kao i obezbeđivanje finansijski sredstava za ovu namenu. Ovo iz razloga što se radi o licima koja su trenutno na dužnostima u trupi (komandiri odeljenja, vodova do komandanta bataljona – diviziona) odnosno o licima koja su završila vojne škole posle 1990. godine i poseduju visoki stepen obučenosti i borbena iskustva. U uslovima kada se teži profesionalnoj vojsci sa iskusnim kadrovima, predloženo rešenje podrazumeva da Vojsci Srbije nisu potrebna obučena lica i kadrovi sa iskustvom. takođe, ovakvim rešenjem takva lica dovela bi se u izuzetno težak materijalni položaj, jer bi im, saglasno čl.192. Nacrta zakona, visina penzije iznosila samo 55% od penzijskog osnova. Starosna granica tih lica u momentu prestanka službe kretala bi se od 44 do 48 godina života. Ukoliko se želi ugraditi navedeno rešenje u Nacrtu zakona, predlažemo da se granice penzijskog staža pomere sa 20 na 30 godina penzijskog staža.

U članu 185. stav 1. tačka 3. Nacrta zakona predloženo je rešenje da profesionalno vojno lice i lice u rezervnom sastavu koje ima čin, gubi čin ako bude osuđeno na kaznu zatvora od najmanje šest meseci – danom pravnosnažnosti presude. Mišljena smo, a što smo i ranije ukazivali, da je ovakvo rešenje izuzetno restriktivno, odnosno prestrogo i nepravično. Ovo posebno iz razloga ako se ima u vidu da je oficir ili podoficir sa činom – profesija i da gubitkom čina, to lice gubi i profesiju, što nije slučaj kod civilnih lica ( lekar ostaje lekar,inžinjer i tehničar takođe i dr.). Iz tih razloga a posebno ako se uzme u obzir da su sada važećim Krivičnim zakonikom, za pojedina krivična dela kazne povećane čak i udvostučene i da se za lakši stepen krivičnog dela može izreći bezuslovna kazna zatvora duža od tri godine, što je slučaj kod krivičnih dela ugrožavanja bezbednosti saobraćaja, to smo mišljenja da treba propisati rešenje: „Da lice gubi čin ako je pravnosnažnom presudom osuđeno na kaznu zatvora dužu od tri godine“, (sadašnje rešenje, član 217. zakona o VJ je duže od dve godine).

U prelaznim i završnim odredbama Nacrta zakona, napravljena je neka vrsta kombinatorike u vezi sa uređenjem prava iz socijalnog osiguranja vojnih osiguranika (gde spadaju i profesionalna vojna lica i vojnici po ugovoru), na taj način što su predložana rešenja da se za neka lica primenjuje jedan zakon, a za druga lica drugi zakon.  Ovakav način rešavanja, nema utemeljena u pravnom sistemu i nedopustiv je sa stanovišta prava i jednakosti vojnih osiguranika. Ako je neko želeo da uskrati prava određenoj kategoriji lica do usvajanja nekog drugog zakona, nije imao u vidu činjenice da je to protivustavno i nezakonito. Ovo posebno iz razloga što je Zakonom o ministarstvima Republike Srbije, socijalno osiguranje u nadležnosti Ministarstva za rad i socijalnu politiku, pa se i predložena rešenja u čl. 190. do 193. Nacrta zakona ne mogu uređivati Zakonom o Vojsci Srbije, čiji je nosilac Minostarstvo za odbranu, već posebnim zakonom o socijalnom osiguranju vojnih osiguranika čiji je nosilac Ministarstvo za rad i socijaln u politiku. Po našem mišljenju prihvatljivo bi bilo predloženo rešenje u članu 198. Nacrta zakona, ali bez enumeracija članova iz Glava XV i XVI Zakona o VJ. Osim toga, ni jednim zakonom ne mogu se unapred prejudicirati normativna rešenja navedenih pitanja u nekom drugom zakonu, koji je u delokrugu nadležnosti drugog ministarstva pa čak se i citiraju rešenja u predloženim odredbama. Ovakav način nema nikakvog ustavnog utemeljenja i njegova svrsishodnost je potpuno diskutabilna a sa pravnog aspekta i pravne sigurnosti nedopustiva. Posebno ukazujemo na nelogičnost i nezakonitost predloženog rešenja u članu 193. Nacrta zakona, kojim se u pogledu usklađivanja vojnih penzija upućuje na primenu odnosnih odredbi, kojim je uređeno penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih. Nije nam poznat razlog ovakvog predloga rešenja i koje su namere predlagača. Mora se imati u vidu samo jedna činjenica da je vojni poziv izuzetno težak, rizičan, zahtevan, složen i izuzetno specifičan u odnosu na pozive i zanimanja u građanstvu. U vojsci ima preko 2000 zanimanja odnosno dužnosti kojih uopšte nema u građanstvu. Zbog toga i postoje posebne škole za namensko školovanje za potrebe vojne službe. S tim u vezi, ukazujemo na pojedine specifičnosti pod kojima se obavlja profesionalna vojna služba: ograničena sloboda kretanja, nemogućnost ili ograničenje putovanja u inostranstvo, rad duži od punog radnog vremena, dežurstva bez nadoknade, uzbune, vežbe, logorovanja, premeštaji i promena mesta prebivališta (5-8 premeštaja u toku radnog veka), nezaposlenost bračnog druga, nemogućnost školovanja dece u mestu stanovanja, nerešeno stambeno pitanje, skromna materijalna primanja, prevremeno penzionisanje i nemogućnost zapošljavanja u društvu, nemogućnost sticanja dopunskih primanja pa je ostvarivanje penzije jedini osnov za njihovu egzistenciju i egzistenciju porodice. Navedene specifičnosti bile su osnov da se 1971. godine donese poseban Zakon o penzijskom i socijalnom osiguranju vojnih osiguranika, koji je, uz određene izmene i dopune, i danas na snazi. Iz tih razloga, najcelishodnije i najpravičnije je rešenje da se za vojne osiguranike donese poseban zakon. Ovo zbog toga što se rešenja iz Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju Republike Srbije apsolutno ne mogu primeniti kod penzionisanja profesionalnih vojnika kao i kod utvrđivanja i usklađivanja penzija vojnih osiguranika. To je još jedan razlog koji govori da su navedeni članovi u Nacrtu zakona neprihvatljivi i suvišni, posebno ako se ima u vidu da je u toku rad na donošenju propisa kojima će se urediti socijalno osiguranje vojnih osiguranika, a što je u skladu sa čl. 15. i 44. Zakona o ministarstvima Republike Srbije. Iz navedenih razloga predlažemo:  – brisati čl. 190., 191., 192. i 193. Nacrta zakona. Međutim, ukoliko se zaključi da se, i pored iznetog ova materija treba regulisati Nacrtom zakona o Vojsci Srbije u tom slučaju predlažemo da se u čl. 190. Nacrta zokona, doda novi stav 2. koji glasi: „Svi zahtevi za ostvarivanje prava iz socijalnog osiguranja koji su podneti do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se pod uslovima i na način koji su uređeni propisima koji su bili na snazi u vreme pokretanja postupka, ako je to za osiguranike povoljnije“. Ovakvim rešenjem obezbeđuje se pravna sigurnost lica, odnosno ostvaruje osnovno pravno načelo da rešenja iz novog zakona ne mogu biti na štetu lica koja su ta prava ostvarila po ranije važećim propisima..
– Takođe, ukazujemo na opasnost da ukoliko bi ostalo predloženo rešenje u članu 190. Nacrta zakona, time bi se protivustavno retroaktivno ukinula mogućnost ostvarivanja prava vojnih osiguranika, koja do stupanja na snagu zakona o Vojsci Srbije, nisu ostvarena, iako je postupak za njihovo ostvarivanje pokrenut. Stoga navedeno rešenje je neustavno s obzirom da se narušava osnovno načelo ustavnosti – pravo jednakosti građana pred zakonom. Primera radi iznosimo podatke (koji su poznati Vladi Republike Srbije i resornim ministarstvima,- Ministarstvu odbrane i Ministarstvu finansija) da je sudovima opšte nadležnosti podneto više od 80 000 tužbi zbog nezakonitog isplaćivanja plata i penzija, kao i zbog nezakonitog i neažurnog postupanja odnosno selektivne primene Uredbe o platama i penzijama od 01.08.2004. godine i Uredbe od 01.10. 2005. godine, kojom su posebno oštećeni podoficiri, od strane fonda SOVO i Ministarstva odbrane. Donošenem Uredbe o platama i penzijama u oktobru 2005. godine, nije izvršeno usklađivanje plata i penzija u skladu sa zakonom, odnosno usklađivanje po svim elementima plate, već je izvršeno usklađivanje samo po činu. S toga prihvatanjem citirane odredbe čl. 190. Nacrta zakona, stečena prava tih lica protivustavno bi bila ukinuta. Ukoliko predloženi član nebi bio dopunjen sa našim predlogom rešenja, za očekivati je podnošenje velikog broja zahteva za preispitivanje istog pred Ustavnim sudom Srbije, a svakako i pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. S toga postavlja se osnovno pitanje da li nije apsurdno donositi takvu neustavnu normu.           

– Izmeniti član 193. Nacrta zakona tako da glasi: „Do donošenja propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju vojnih osiguranika, usklađivanje iznosa penzija vojnih osiguranika koje su ostvarene do dana stupanja na snagu ovog zakona kao i penzije ostvarene po stupanju na snagu ovog zakona, usklađuju se sa kretanjem nominalnih plata profesionalnih vojnika odgovarajućeg čina i pripadaju od narednog meseca u odnosu na promenu nominalnog iznosa plate profesionalnih vojnika“. Razlog za donošenje ovakvog rešenja dat je u obrazloženju na rešenje propisano u članu 190. Nacrta zakona.

Smatramo da smo dali realne predloge, sugestije i mišljenja na predloženi Nacrt zakona, kao svoj doprinos u donošenju izuzetno važnog zakona, kako za pripadnike Vojske i penzionisana vojna lica, tako i za građane republike Srbije i da su ista u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Međunarodnim pravnim normama.

 

S poštovanjem, 

PREDSEDNIK SAVETA KLUBA GENERALA i ADMIRALA VOJSKE SRBIJE
LJUBIŠA R. STOJIMIROVIĆ

 

D O ST A V LJ E N O :

– Naslovu,
– Ministarstvu odbrane – na znanje,
– Odboru za odbranu i bezbednost
– Narodne skupštine Republike Srbije – na znanje i
– Ministarstvu rada i socijalne politike – na znanje