Iako je od eskalacije šiptarskog terorizma na Kosovu i Metohiji, i prvim ozbiljnijim akcijama države SR Jugoslavije, odnosno Republike Srbije na tom prostoru, prošlo skoro dve decenije, Kosovo i Metohija su i danas, nezaobilazna, svakodnevna tema na svim nivoima. Od Republike Srbije, preko Saveta Evrope, do Ujedinjenih nacija.

Da li je to slučajno? Svakako da nije. To samo govori o važnosti Kosova i Metohije, prvenstveno za Srbiju i srpski narod, ali i za „stabilnost u regionu i mir u Evropi“ u šta se kunu oni, koji su potpalili krvavi kosovski plamen.

 

Kao odgovor na sve veće interesovanje janosti, iz štampe je izašla još jedna knjiga istine o Kosovu i Metohiji, štampana 2015. godine.

Autor knjige „Miris baruta i smrti na Kosovu i Metohiji 1998. godine“, general-pukovnik Nebojša Pavković, u naznačeno vreme, bio je Komandant Prištinskog Korpusa Vojske Jugoslavije.

General Pavković je nesumnjivo najpozvaniji da piše o temi koju je sam izabrao. A možda je tema izabrala svoga autora? Sa dužnosti koju je obavljao i visokog položaja, koji mu je, s obzirom na aktuelni trenutak pripao, general Pavković je, kao retko ko, mogao opisati sve. Od onoga što se na terenu iz dana u dan događalo, do onoga što se u vrhu države dogovaralo. Između toga, bile su komande koje su odluke „vrha države“ razrađivale, konkretizovale i prenosile kroz zapovesti potčinjenim jedinicama na terenu. U svim fazama toga složenog procesa, general-major Nebojša Pavković, u ulozi komandanta slavnog Prištinskog korpusa VJ, neposredno je učestvovao. On je donosio odluku o svim važnim trenucima borbe. Zbog toga je autor ove knjige nezaobilazna ličnost, kad god se govori o događajima na Kosovu  i Metohiji 1998. i 1999. godine.

Čak, i ako bi autor, iz mase događaja, koji su jedan drugoga smenjivali filmskom brzinom, nešto prevideo ili zaboravio, tu su bili tužioci i sudije Haškog tribunala, da ga potsete. Da ga upitaju o svakom događaju, da ih pretresu od početka do kraja. Da nađu ono što bi hteli naći, a nisu mogli.

Knjiga je zaista, jedna pokretna traka slika i događaja na teritoriji Kosova i Metohije tokom 1998. godine, ali i neposredno pre toga. Zadivljuje autorov smisao za konkretizaciju na terenu i za uopštavanje u domenu politike države SR Jugoslavije u odnosu na Kosovo i Metohiju.

Čitajući knjigu „Miris baruta i smrti na Kosovu i Metohiji 1998“ godine, čitalac, će se, kao u Borodinskoj panorami, naći usred bitke, ubeđen da skoro može omirisati barut i smrt oko njega, kao što i sam naslov knjige sugeriše.

Sa druge strane, čitajući knjigu, on će se na veoma jednostavan način upoznati, kakvim je pritiscima bio izložen, i koje je diplomatske napore preduzimao državni vrh, da se dođe do „mirnog rešenja Kosovske krize,“ kako su najgrublji oblik terorizma, nazivali u svetu, i pojedini domaći mediji.

Zadivljuje humanost, koja kroz svaki list izbija iz ove knjige. Autor se seća svih pojedinačnih boraca, ko je gde i kako poginuo u bezbroj akcija „blokiranja šiptarskih terorista i odblokiranja komunikacija“ što, istini za volju, jeste bio osnovni cilj vođenja borbi na Kososvu i Metohiji. Pridržavanje odredbi međunarodnog ratnog prava, Ženevskih konvencija i Haških protokola, omeđilo je svaku akciju jedinica Prištinskog korpusa i MUP-a Srbije na Kosovu i Metohiji.

Svako ko zna, u kakvim uslovima su vođene borbe na Kosovu i Metohiji, i u kakvim uslovima se nalazio autor, dok je pisao ovu knjigu, shvatiće njenu vrednost. Ona se izdvaja od ostalih knjiga i po sadržaju koji je celovit i po obimu koji je impresivan i po tehničkoj opremi knjige, koja je zadivljujuća, a posebno po ambijentu u kome je rađena, što svakako predstavlja retkost među knjigama.

Zbog toga, ova knjiga zaslužuje da bude deo svakodnevnog okruženja svih nas, kojima je stalo do Kosova i Metohije i do istine o našoj borbi.

Nažalost knjiga se ne može kupiti jer je rasprodata.

 

 

                                                                       Miloš Đošan, general-major