OBELEŽEN DAN AGRESIJE NATO 1999. GODINE NA SR JUGOSLAVIJU -SRBIJU
U organizaciji Kluba generala i admirala Srbije, Beogradskog foruma za svet ravnopravnih i SUBNOR-a Srbije, uz podršku Društva srpskih domaćina i drugih nestranačkih i nezavisnih udruženja, 23. i 24. marta 2016. godine obeležena je sedamnaesta godišnjica agresije NATO na SR Jugoslaviju- Srbiju, pod naslovom “DA SE NE ZABORAVI“.
Održana je 23. marta Tribina, na kojoj su, pored članova organizatora, prisustvovali Vladimir Čušev, ambasador Belorusije, diplomatski predstavnici Ruske Federacije, Narodne Republike Kine, Republike Angole i Švajcarske, predstavnici studenata i srpskog rasejanja. Učesnicima Tribine su se obratili Maksim Misko, predsednik fonda za mir Belorusije i Zaharije Zaharijev, predsednik “Slavjani“ iz Bugarske. O agesiji NATO i njenim posledicama govorili su Živadin Jovanović, predsednik Beogradskog foruma, dr Radovan Radinović, general u penziji, dr Stanislav Stojanović, diplomata, dr Luka Kastratović, general u penziji i istoričar prof. dr Aleksandar Ristović.
Učesnici Tribine prihvatili su inicijativu da se Vladi Srbije uputi predlog da svakog 24-og marta državne zastave budu spuštene na pola koplja, u znak sećanja i poštovanja žrtava agresije NATO.
Komemorativni skupovi održani su 24. marta kod Spomenika deci – žrtvama agresije NATO, na Tašmajdanu (11,00 časova) i Spomenika žrtvama agresije NATO “Večna vatra“, u Parku prijateljstva Ušće, na Novom Beogradu (12,00 časova). Pored organizatora komemorativnih skupova vence i cveće su položili udruženja porodica nestalih i poginulih, Adela Mari Rouz Garsija, ambasadorka Kube, diplomatski predstavnici Ruske Federacije i Belorusije, studenti, brojna udruženja i garđani.
Ispred Kluba generala i admirala venac su položili generali Vladimir Pejak i Luka Kastratović. Prisutnima se zahvalio i prigodnim rečima obrato dr Luka kastratović, general u penziji:
Dozvolite da Vas pozdravim i da se zahvalim što ste došli u ovolikom broju da odamo poštu borcima i poginulima u agresiji NATO 1999. godine.
Posebno pozdravljam porodice poginulih u agresiji NATO, Adelu Mariju Rouz Garsiju, ambasadorku Kube i diplomatske predstavike ambasada Rusije i Belorusije.
I posle 17 godina krvare rane zločinačke agresije NATO, ne prestaju suze roditelja, braće i sestara poginule dece i svih stradalih, čija imena Otadžbina još nije popisala, proklinju vapaji nestalih koje zlikovci oteše da im se ni za grob ne zna, a posebno onih čije organe uzeše da bi produžili život bezdušne, bogate klijentele tzv. “demokratskog Zapada“ koji su zdušno finansirali i pomagali agresiju 19 najmoćnijih zemalja, na čelu sa SAD, sa ciljem da unište Srbiju i srpsko nacionalno biće.
Nije taj plan od juče. I njihovi predhodnici su to vekovima pokušavali – smeta im srpski slobodarski duh, što nisu pristajali i ne pristaju, i pored viševekovnih pohoda, ubijanja stanovništva, pljački i rušenja, na ropstvo i podaništvo.
Proganjali su srpski narod, nagonili na seobe, ali se on iznova uzdizao, oporavljao i koračao napred obnavljajući razorenu privredu, proizvodnju i tehnološki napredak rame uz rame sa svetskim privrednim gigantima i naučnim institucijama. Nema u svetu značajnijih institucija ili naučnih programa, a da u njima nema nekog umnog Srbina sa ovih prostora. Daju značajan doprinos u gotovo svim proizvodnim i naučnim delatnostima. To im ne smeta, ali nas opet proglašavaju varvarima i divljacima, koji treba da nestanu ili se ne pokore i promene svest.
Zato su nasrnuli na sve sfere našeg privrednog, društvenog i kulturnog života. Pored progona sa vekovnih ognjišta nemilosrdno uništavaju spomenike materijalne kulture, crkve, manastire, groblja – brišu svaki trag postojanja naših predaka, hoće da nam izbrišu istoriju. Samo na Kosovu i Metohiji uništili su oko 1.500 crkvi i manastira izgrađenih pre nekoliko vekova, u periodu kada Amerika nije bila ni otkrivena, ta tzv. civilizovana i demokratska zemlja, koja od prvih neseljavanja evropskih probisveta zna samo za jezik nasilja.
Umesto revolvera, lasa, plaćenih ubica, vešala i indijanskih geta na američkom kontinentu, danas u svet šalju rakete,“nevidljive“ bombardere, teroriste, formiraju Gvataname, haške tribunale i nameću dužnička ropstva. Izabrali su baš današnji dan da pročitaju presudu Radovanu Karadžiću, šalju nam čestitku – još jednu preteću poruku.
Zadivili smo svet pre 17 godina, suprostavili smo se nemerljivo nadmoćnijem neprijatelju i očuvali dostojanstvo. Mislio je Zapad da nas pokori za tri do pet dana, a nije uspeo ni za 78 dana. Narod i Vojska bili su zajedno, pružili su dostojanstven otpor . Narod je prkosio neprijatelju. Danonoćno se okupljao na trgovima i mostovima, pjesmom bodrio svoju Vojsku. Vojska je odlično poznavala stretegiju, karakteristike njihovog oružja i mogućnosti. Zahvaljujući toj spoznaji adekvatno se suprostavila , sprečila da je NATO razbije i ostvari planirane ciljeve. Između ostalog preduzela je strategijske mere maskiranja, što je zapadne vojne stručnjake i političre, posebno Amerikance, iznenadilo i razbesnelo.
Vojska nije poražena, nije istakla belu zastavu, nije potpisala nikakav akt o kapitulaciji, nije položila oružje, nije odvedena u zarobljeništvo, nije u zemlji uspostavljena okupacina vlast, nije izmenjen društveni sistem, nije dozvolila da se ratom razbije SRJ, niti da okupira KiM. Nismo protiv pregovaranja, ali smatramo da proglašenu tzv. državu Kosovo treba posmatrati kao privremeno zaposednutu, odnosno okupiranu teritoriju Srbije, tim pre što je KiM, prema rezoluciji 1244 SB OUN, sastavni deo Srbije..
Kako NATO agresijom SAD nisu ostvarile planirane ciljeve nastavili su agresiju drugim sredstvima, koja i danas traje. Pokušavaju da opravdaju agresiju, da promene našu svest i da agresiju zaboravimo, da je izbrišu iz naših sećanja. Pozivaju nas, uz svakojake pritiske i ucene, da sledimo njihovu politiku, razvijamo prijareljstvo, da nam nametnu shvatanje da su nam oni zaštita i da nam nema napretka bez oslonca na Zapad, odnosno SAD. Međutim, još uvek stavljaju do znanja da ne odustaju od jezika pritiska i diktata.
Imamo pravo i obavezu, bez obzira na žrtve, da se borimo za istinu o agresiji NATO, da se borimo protiv brisanja pamćenja, da se borimo protiv prekrajanja istorije, za suverenitet i slobodu Otadžbine.
Na to nas obavezuju žrtve NATO agresije i naša istorija, da nas se sutra potomci ne stide, već da se ponose. Svesni smo da mlinovi pravde sporo melju, ali melju.“ Istorija“ neće zaboraviti i oprostiti agresiju NATO, a verujemo ni onima koji su agresiju prizivali.
Neka je večna slava borcima i žrtvama agresije NATO.
U Domu vazduhoplovstva u Zemunu, takođe 24. marta (13,00 časova), otvorena je izložba fotografija o agresiji NATO “ Da se ne zaboravi“. Izložbu fotografija otvorio je komandant RV i PVO general Ranko Živak, a o iložbi je govorio general u penziji Petar Škrbić.
