СРБИ И БОШЊАЦИ ИЗМЕЂУ МОСКВЕ И АНКАРЕ »

СРБИ И БОШЊАЦИ ИЗМЕЂУ МОСКВЕ И АНКАРЕ

 

Своје присуство и утицај на Балкану Русија и Турска остварују углавном преко Србије и БиХ, односно преко српских етничких простора, преко Срба и Бошњака. Нешто мањи утицај Турска испољава на Балкан посредством албанског фактора. Русија своје присуство на Балкану углавном темељи на блискости са српским народом у Србији и Републици Српској (РС), док Турска користи своје историјске, верске и културне везе и блискост са Бошњацима-муслиманима, пре свега у БиХ, а онда и у Србији.

 

 

Пише:  др Винко Пандуревић, генерал-мајор у пензији

 

Када је реч о односима и блискости између руског и српског народа на једној страни и турског народа и Бошњака на другој, онда се те везе и односи могу посматрати као нешто природно и очекивано. Мноштво је фактора који односе између поменутих народа чине таквим какви јесу, да би смо се сада упустили у њихову потпуну анализу.

Одржавање успостављених односа између Србије и Русије, односно српског народа и руског народа, као и њихово продубљивање је нешто што је неопходно, потребно и врло важно за будућност српског народа, као што је то једнако важно за односе између Турске и Бошњака на простору Балкана. Развијање и јачање привредних, економских, културних и историјских веза између поменутих народа може само да доприноси стабилности Балкана и југоисточне Европе. Онога тренутка када ти односи поприме значајно изражен геополитички карактер онда се по систему спојених посуда почињу инволвирати на простор Балкана и многи други изванбалкански чиниоци. За западне земље, пре свих САД, ВБ и ЕУ, присуство Русије и Турске на Балкану на наведеним етничким просторима изазива неспокојство, јер сматрају да се на тај начин угрожавају њихови геополитички интереси инволвирањем руског и турског утицаја, где се руско присуство и утицај доживљавају као малигно тело. Сасвим је природно да Русија и Турска отворено испољавају своје присуство на Балкану и отворено показују своје легитимне интересе, и такво деловање нема штетан утицај уколико не продре дубље у унутрашње односе, пре свега у БиХ.

Турска и њен председник Ердоган знатно мењају своју реторику када је реч о турском присуству на Балкану. Некадашње тврдње и захтеви да је Алија Изетбеговић оставио БиХ у аманет Ердогану да је чува, као и изјаве турских вођа да је Косово Турска, а Турска Косово, значајно су ублажени и промењени, тако да су еволуирали у знатно стабилније стање односа између Турске и Србије и поштовања БиХ као сложене мултиетничке државе засноване на дејтонским принципима.

Успостављање стабилних међудржавних односа између Русије и Турске, и јачање међусобне економске, технолошке и војне сарадње утицало је и на односе ове две земље према региону Балкана. Блискост између Русије и Турске, која је очигледна, и на одређени начин је била изнуђена, али није посве извесно да ће бити и трајна и да ће прерасти у дуговечно стратешко партнерство (ипак је Турска чланица НАТО), имала је велики утицај и на односе између Турске и Србије. Турска и Србија граде снажне економске везе, лидери обе државе се одлично политички разумеју, тако да све то утиче на односе између Бошњака и Срба у целини, па и на односе Бошњака према Турској, и односе између Турске и БиХ, као и на односе између Србије и БиХ. Зближавање између Русије и Турске, између Турске и Србије, као и притисак Турске на бошњачке лидере да донекле мењају свој однос према Србији и Србима, изазавала је неверицу, чуђење и неразумевање код оних који би најрађе Србију видели као руску губернију, као и код оних Бошњака-муслимана који себе виде као Турке.

Србија, која у великој мери енергетски зависи од Русије, која од ње добија војно-техничку помоћ и снажно се ослања на њу у погледу очувања свога интегритета и поштовања Резолуције 1244 СБ УН, као и због културно-историјске блискости мора и даље одржавати снажне и блиске односе са Русијом. Такође, Русија је свесна своје одговорности према Србији, па ће и даље чинити све што може као и до сада у погледу заштите српских виталних интереса у смислу поштовања међународног права и очувања целовитости Србије, али ће и даље „очекивати“ од Србије да задржи своју војну неутралност и да омогући несметано присуство руских интереса на Балкану. С обзиром на балансираност односа између Русије и Турске и спремности да једни другима чине уступке, када је реч о подршци својим „савезницима на Балкану“, то се испољава на успостављању нових облика сарадње између Срба и Бошњака. Поред велике важности коју Србија има за Русију, такође и РС као ентитет у БиХ има велики значај за Русију, и Русија користи РС као свој најзападнији ослонац у геополитичком смислу. Могло се видети да након сваког Ердогановог „кокетирања“ са Сарајевом, односно са Бошњацима, Путин одговара са одређеним потезима према РС и према Милораду Додику, председнику РС, који Путина доживљава као свога политичког покровитеља.

Митинг који је Ердоган одржао у Сарајеву, као део својих предизборних активности, окупивши своје присталице из Европе и Бошњаке из Србије и БиХ, био је својеврсни политички лакмус папир. Иако у западној Европи живи неколико милиона Турака, Ердоганова политика је своју западну укорењеност могла да пронађе за сада једино у БиХ. То је био Ердоганов најзападнији политички домет, пошто ЕУ на Турску и Ердогана не гледа нимало благонаклоно, јер његову владавину сматра недемократском, са одсуством слобода јавног изражавања и опозиционог деловања. БиХ је послужила Ердогану као територијална платформа за окупљање својих истомишљеника и усмеравање свога политичког деловања ка западу, као за сада његов највећи домет, а неким бошњачким политичарима је послужила као прилика да још једанпут изразе своје дивљење своме вођи и заштитинику, „човеку послатог Бошњацима од Бога“, како је то рекао Бакир Изетбеговић. Ердоган је на митингу поново истакао да је „Турска овде (у БиХ) и да ће ту бити“. Ово је било довољно многим бошњачким политичарима. Српски политичари су били врло умерени у оценама Ердогановог митинга у Сарајеву. Добри односи које Ердоган развија са А. Вучићем и са В. Путином, као главним савезницима Срба у РС, нису оставили много маневарског простора за политичко деловање српским политичарима у РС и у БиХ.

У садашњој фази турског продора на Балкан и на запад Европе, најизраженије је економско присуство у Србији и добра привредна сардња, све више турских инвестиција у Србији, те све више братске љубави према Бошњацима у БиХ и пркоса према ЕУ.

Ако погледамо односе између Русије, Турске, Србије и БиХ, онда то можемо посматрати као четвероугао или паралелограм обележен са A, B, C, D.

А=Русија; B=Турска; C=Србија; D=БиХ; RS=Република Српска. Као што слика показује, односи између Русије и Турске се успостављају мање више на равноправним основама и узајамном деловању и чине основицу паралелограма над којом се формирају и развијају односи између остале две државе, односно две државе и ентитета РС. Русија испољава своје односе из тачке А ка тачки C (Србији) и то директно на бази узајамних односа, који су условљени обостраним интересима, где су руски интереси ипак пресудни. Русија такође из тачке А делује ка тачки D према БиХ, углавном преко РС, али поштујући и интересе тачке B, односноТурске, која делује на тачку D, односно на БиХ, искључиво преко бошњачког политичког тела, које у много мањој мери испољава своје повратно дејство ка Турској. Између тачке C и тачке D, односно између Србије и БиХ, се успостављају односи пре свега на бази постојећих паралелних веза и односа између Србије и РС, али и на бази легитимних интереса две државе, уважавајући и интересе Турске и Русије. Деловање Турске према Србији из тачке B ка тачки C се испољава на бази узајамних интереса, али и на бази интереса Бошњака у Србији и у БиХ и Срба у БиХ.

Односи на Балкану између Русије, Турске, Србије и БиХ су врло комплексни, поливалентни, узајамно условљени како на регионалном тако и на међудржавном нивоу, а још више на међународном плану. Односи између Срба и Бошњака кретаће се за сада у троуглу Русија – Турска – Србија.

 

ПРЕНЕТО из Аналитички форум