Londonski časopis The Economist, izdanje za Srbiju: SVET 2019, zajedno sa COLOR MEDIA COMUNICATIONS  i  Color Press Group iz Beograda, organizovali su Konferenciju pod nazivom: „SVET 2019″, u Domu Narodne skupštine Srbije, održanoj 13.12. ove godine.

 

 

 

 

 

 

 

 

Tema Konferencije bila je „SVET 2019“, odnosno razvoj Srbije, regiona i sveta u narednoj godini i narednoj deceniji. Konferencija je bila organizovana po sistemu uvodnih izlaganja, referata, panel diskusija i studija slučaja. Na Konferenciji su prisustvovali predstavnici organa vlasti Srbije i to: predsednica Narodne skupštine Maja Gojković, ministri u Vladi Srbije – Zoran Đorđević, Aleksandar Vulin i Nenad Popović; zatim predstavnici nekih međunarodnih organizacija akreditovanih u Srbiji kao i ambasadori Francuske, Nemačke, Bugarske, Hrvatske i Češke.

O spoljnoj, ekonomskoj i socijalnoj politici Srbije govorila je predsednica Narodne skupštine Maja Gojsković i pomenuti ministri u Vladi Srbije. Tema regionalna stabilnost i evrointegracije „Zapadnog Balkana“ bile zastupljene na Panelu: „Šta dalje sa Berlinskim procesom“. Kao „Studije slučaja“ analizirane su teme: „Perspektive razvoja energetike u regionu i u Srbiji“, i „Putevi energije, kuda ide energija“.  Pored pomenutog panela održana su još tri i to: Panel – „Srpska ekonomija 10 godina nakon početka evetske ekonomske krize“, „Razvoj i perspektive velikih i malih preduzeća“, Panel – „Perspektive razvoja turizma“ i Panel – „Kako će Balkan izgledati 2029.“.

Sadržaj svih rasprava i nastupu učesnika na Konferenciji dat je na: Svet u2019. www.color.rs.

Na Konferenciji je bila prisutna i delegacija Kluba generala i admirala Srbije na poziv organizatora. Prvobitno je bilo dogovoreno da na Panelu br.5 „Kako će Balkan izgledati 2029.“ izlaže predstavnik Kluba generala dr Vinko Pandurević, te je u tom smislu on za potrebe Kluba pripremio platformu, o kojoj se izjasnio IO Kluba, kao i skraćenu verziju izlaganja o kojoj je trebalo biti reči na pomenutom Panelu u formi diskusije. U poslednjem času organizator je „zbog više sile“ otkazao učešće predstavnika našeg Kluba. Ta „viša sila“ se ticala „skraćivanja programa i broja učesnika“.

Konferenciju su kao gosti ipak prisustvovali generali dr Radovan Tomanović, dr Todor Petković i dr Vinko Pandurević.

Na sajtu našeg Kluba donosimo planirano izlaganje dr Vinka Pandurevića.

 

 

OSNOVNE GEOPOLITIČKE ODREDNICE BALKANA I NJEGOVA BUDUĆNOST U NAREDNOJ DECENIJI

1. Možemo reći da košmarna složenost Balkana koja je određena snažnim istorijskim, civilizacijskim, političkim, geopolitičkim i drugim procesima, koji su oblikovali i koji oblikuju Balkan, kao trusno i nestabilno područje predstavlja istorijsku konstantu koja nam omogućava predviđanje stanja Balkana u narednoj deceniji.
2. Balkan je geografski prostor čije granice, reljef i fizičko-geografske karakteristike nisu sporni. Međutim danas se koristi sintagma „Zapadni Balkan“, uvedena u upotrebu pre jednu deceniju, između ostalog i kao posledica tranzicionih procesa i evroatlantskih integracija bivših Jugoslovenskih republika. Nije reč o geografskom pojmu, nego se radi o geopolitičkom shvatanju prostora Balkana koji obuhvata zemlje: Albaniju, BiH, Crnu Goru, Makedoniju i Srbiju. Dakle, kada je reč o civilizacijskim, političkim i geopolitičkim shvatanjima Balkana, tada se razvijaju  različiti teorijski i politički diskursi.
3. Balkan, a posebno Zapadni Balkan je prostor dodira, ili bolje rečeno sudara kontaktnih civilizacijskih zona, prostor sudara različitih religija, prostor koji je bio teritorijalno sastavni deo velikih carstava (Osmanskog i Austrougarskog), prostor koji je (osim Albanije) bio u jedinstvenoj državi modernog doba (SFRJ), i konačno prostor koji čini strateški značajnu kopnenu vezu srednje Evrope sa Bliskim i Srednjim istokom i mediteranom. Balkan i dalje ima transregionalni, transkontinentalni i globalni značaj „geopolitičkog čvora“.
4. Gde leže glavni uzroci nestabilnosti i konfliktnosti? Da li je reč o autohtonim, domaćim, unutrašnjim razlozima, ili je pak reč o alohtonim – spoljnim faktorima, odnosno uticaju ključnih svetskih i evropskih sila i njihovih interesa? Odgovore na sva ova pitanja možemo delimično pronaći u istoriji Balkana, a u većem obimu u savremenim geopolitičkim procesima, koji duboko zadiru u prostor Balkana.
5. Pokušaji da „Balkan pripadne balkanskim narodima“, neuspevaju. Balkan Balkancima je „plemenita ideja“, ali sve do sada geopolitička utopija.
6. Velike sile se i danas drže aksioma da je Balkan i suviše važan  da bi bio prepušten samo Balkancima.
7. Istorija nas uči da je vrlo teško na Balkanu uspostaviti načelo pravičnosti da svako treba da dobije svoje, jer ispunjenje teritorijalnih zahteva jednog naroda obično znači nanošenje nepravde  drugom narodu.
8. Pokušaji zbližavanja i bratimljenja naroda u SFRJ nije dao rezultate. Raspad SFRJ je još više produbio sukob između južnoslovenskih naroda. Međusobna suprostavljenost naroda na Zapadnom Balkanu je i dalje veoma prisutna. Ona se i podstiče, za račun spoljnih interesa.
9. Pogledajmo kakvo je stanje odnosa među nekim narodima na Zapadnom Balkanu. Odnose između Srpskog i Albanskog naroda u mnogome determinišu otvorena involviranost Albanske države i moćnih zemlje zapada, pre svih SAD, koje su oružano podržavale albanski separatizam i težnje za stvaranjem nove albanske države na tlu Srbije.  Oružana agresija SAD i ključnih članica NATO-a na Srbiju doprinela je maksimalizaciji albanskih zahteva i samoproglašenja Albanske države na KiM.
10. Pokušaji da se kroz briselski dijalog dođe do rešenja kosovskometohijskog problema, pokazali su se do sada kao iluzija. Pitanje kosovske nezavisnosti i pitanje terotorijalnog integriteta Srbije ostaće još dugo otvorena – nerešena pitanja. Srbija će teško priznati kosovsku nezavisnost, a još teže će moći ponovo da uspostavi svoj suverenitet na KiM. Kosovska nezavisnost polako klizi u „Veliku Albaniju“.
11. Odnosi između Srbije i Makedonije imaju uspone i padove. Mnogo je više tačaka na kojima se Makedonski i Srpski narod spajaju, nego tačaka na kojima se razdvajaju. Destabilizacija Makedonije i njen opstanak kao države pod snažnim je pritiskom procesa stvaranja “Velike Albanije“, pa u tom smislu neke partije i makedonski politički lideri, ali ne svi; pokušavaju formirati zajednički front sa Srbijom u suprostavljanju ideji „Velike Albanije“.
12. Kao glavni remetilački faktor i izvor nestabilnosti na zapadnom Balkanu jeste upravo peoces formiranja „Velike Albanije“. EU i zapad imaju blagonaklon stav prema „integrisanju Albanije i Kosova“ jer to smatraju povezivanjem „dve suvrene države na ravnopravnim osnovama“. Težnja ka „Velikoj Albaniji“ neminovno će izazvati sukobe albanskog rukovodstva sa Makedonijom i Srbijom, a u određenim okolnostima i određenoj fazi i sa Grčkom i Crnom Gorom.
13. Srbija i Crna Gora, nekada kao dve srpske države, istorijski bliske, dve države jednog naroda, prošle su neobičan istorijski put od ujedinjenja u jednu državu, do života u federalnoj zajednici kao dve države dva „različita naroda“ Srpskog i Crnogorskog, do takvih faza zategnutih odnosa i sukobljavanja, kao dve države koje su se svrstale u različite geopolitičke tabore. U Crnoj Gori u geopolitičkom smislu biti „za“ ili „protiv“ nezavisnosti Crne Gore je biti „za“ ili „protiv“ Srbije. Međutim, odnosi između Srbije i Crne Gore mogu da budu vrlo stabilni i da dve države i dva naroda budu i dalje vrlo bliski, ukoliko bi se smanjio spoljni pritisak i na jednu i na drugu državu.
14. BiH je tipičan primer susreta kontaktnih civilizacijskih zona i triju religija. Stanje međunacionalnih odnosa u BiH je vrlo složeno. Ti odnosi su uvek bili pod snažnim uticajem spoljnog faktora, kako svetskog i evropskog, tako i regionalnog karaktera. BiH kao Dejtonska tvorevina više od dve decenije ne uspeva da na Dejtonskokom Ustavu izgradi stabilnu unutrašnju strukturu. Kao bauk za političko Sarajevo  povremeno se u Banja Luci pojavi ideja o samostalnosti RS i njenog prisajedinjenja Srbiji.
15. Odnosi između Srbije i Hrvatske su vrlo nepredvidivi i variraju u zasvisnosti od ostvarivanja prava nacionalnih manjina u obe države; od pristupa hrvatskog državnog rukovodstva prema istoriji odnosa Srba i Hrvata tokom 20.veka o okvirima zajedničke države, koje smatra da je u Hrvatskoj vladao stogodišnji srpski teror; kao i od odnosa prema prošlosti Drugog svetskog rata i poslednjeg građanskog rata. Hrvatska kao članica EU ima određenu političku prednost u odnosu na Srbiju.
16. Pogledajmo kratko mesto i ulogu velikih sila na Zapadnom Balkanu.

SAD svoje vojno prisustvo na Blakanu temelje na: vlastitom vojnom prisustvu na KiM u formi KFORA; članstvu balkanskih zemalja u NATO, uključujući i Crnu Goru, a u najskorije vreme i Makedoniju; visokom stepenu vojne saradnje sa Srbijom; na vernom služenju kosovskih Albanaca, koji su u vazalnom odnosu prema SAD; dobroj vojnoj saradnji sa Hrvatskom, kao mogućim „bičem“ za Republiku Srpsku. Snažno prisustvo SAD na Balkanu podrazumeva istiskivanje Rusije sa Balkana i u vojnom i u ekonomskom smislu, istiskivanje tzv. „malignog uticaja Rusije na Balkanu“. SAD će nastaviti prisiljavati RS da se saglasi da BiH pristupi NATO-u, insistiraće da Srbija prizna Kosovo, a onda da polako počne proces pristupanja NATO savezu.

17. Rusija svoje prisustvo na Balkanu obezbeđuje održavanjem i produbljivnjem prijateljskih odnose sa Srbijom i RS kroz vojno-tehničku saradnju, zatim kroz eknomsko i energetsko povezivanje na evropskom tlu. Rusija će štititi međunarodno pravo, Rezoluciju SB UN 1244 i integritet Srbije, podržavaće celovitost Makedonije, ustavnu poziciju RS u okvirima dejtonske BiH.
18. EU takođe ima svoje interese na Balkanu. EU je potrebna stabilnost na celom kontinentu, između ostalog zbog sve većih nesporazuma sa SAD na različitim poljima. Nemačka kao ključna članica EU, zajedno sa Francuskom nastoji uspostaviti što snažniju kontrolu Balkana. Istovremeno Velika Britanija igra važnu ulogu na Balkanu, kao blizak saveznik SAD od uticaja na evropske tokove u celini. Aktuelno stanje EU pokazuje da se ona nalazi u stanju stagnacije, zamora od proširenja, unutrašnje nekonsolidovanosti, a posle bregzita u stanju dezintegracije. Kredibilitet EU se podriva po sličnoj matrici i od Vašingtona, Pekinga i Moskve. Mogući procesi „balkanizacije EU“ mogu imati negativne uticaje na evrointegracije zapadno-balkanskih zemalja.
19. Borba za uspostavu ravnoteže velikih sila na Balkanu će se nastaviti. Geopolitičke silnice nad Balkanom će i dalje biti snažne. Zapadni Balkan će ostati u svojevrsnom geopolitičkom trouglu između SAD, njenih saveznika i Rusije.
20. Međutim, za mir i stabilnost Zapadnog Balkana potrebno je da velike sile između ostalog učine i sledeće: prisiliti Albanace na odustajanje od ideje „Velike Albanije“ i sprečiti njeno stvaranje; poštovati Dejtonsko uređenja BiH, uz snažan pritisak na Bošnjake u BiH, da odustanu od pokušaja unitarizacije BiH; garantovati zaštitu nacionalnih prava Srba u Crnoj Gori, garantovati poštovanje prava nacionalnih manjina u svim državama Zapadnog Balkana; omogućiti finalizaciju Briselskog dijaloga između Prištine i Beograda, bez uslovljavanja evropskog puta Srbije priznavanjem Kosova; poštovati granice i suverenitet svih zapadno balkanskih država. Neophodna je ozbiljna borba protiv radikalizovanog islamskog faktora, koji je sve prisutniji na Balkanu i koji svoje novo utočište pokušava pronaći i koje pronalazi na Kosovu.
21. Nažalost, pored svega rečenog Balkan će još dugo ostati zona nestabilnosti i prostor geopolitičkih nadmetanja velikih sila. Prisetimo se Balkanskog Samita na Kritu koji je održan 1997. Sve pozitivne inicijative sa ovoga skupa, zbog kasnijeg snažnog uticaja spoljnih faktora, su brzo zamrle i propale. Opet ništa od ideje „Balkan balkanskim narodima“.
22. Dakle Zapadni Balkan će 2029., odnosno neke njegove zemlje, još uvek biti prilično udaljen od EU, bar ovakve kakva je danas. U svakom slučaju Balkan neće do 2029. biti kompletan u EU. Biće i dalje nestabilan. Biće pozornica sučeljavanja „istoka“ i „zapada“. Vrlo su izvesne korekcije granica između nekih balkanskih država, kao i korekcije unutrašnjih granica pojedinih država, ali Balkan neće u celosti pripadati jednom istom civlizacijskom krugu. Dakle zapadni Balkan će ostati i dalje kao konstruisana geopolitička tvorevina u kojoj će se održavati nategnuti bilateralni odnosi zapadnobalkanskih zemalja.

 

dr Vinko Pandurević

Galerija