STRATEGIJSKI I BEZBEDNOSNI USLOVI I POSLEDICE AGRESIJE NATO NA SRJ

 

 

O agresiji NATO na SRJ puno je govoreno sa aspekta kršenja Povelje OUN i kršenja međunarodnog prava, o agresiji kao  zločinačkom aktu. Čak su i planeri agresije i NATO lobisti priznali da je „bombardovanje“ ili „kampanja“ bilo nelegalno i suprotno Povelji OUN, ali je po njima bilo neophodno, i da je Srbija to zaslužila, jer je bilo potrebno sprečiti „humanitarnu katastrofu i zaustaviti sukobe na KiM“. Na ovaj način se pokušava podeliti odgovornost za sve zločine i sva zla koja su proistekla iz agresije NATO na SRJ.

 

PIŠE: dr Vinko Pandurević

Vrlo malo se govorilo o strategijskom okruženju i strategijskim i bezbednosnim uslovima u kojima je agresija pripremana i u kojima je izvedena, kao i o njihovim strategijskim i geopolitičkim posledicama. Malo se govorilo i malo se govori o geopolitičkim činiocima i strategijskim okolnostima koje su „pogodovale“ agresiji i „podsticale“ SAD i NATO da svoj globalni pohod na svet ostvaruju bez imalo zazora.

Zato smatramo neophodnim da se period koji je predhodio agresiji NATO na SRJ i sama agresija analizira kroz neke osnovne postavke postojećeg nacrta strategije nacionane bezbednosti naše zemlje. Nažalost u to vreme SRJ nije imala Strategiju nacionalne bezbednosti, kao konačan doktrinarni dokument usvojen od strane najviših isntutcija države.

  1. Geopolitičko i strategijsko okruženje u kome je pripremana i realizovana agresija

– Politički, ekonomski, kulturni i bezbednosni odnosi u svetu u vreme pripreme  agresije odvijali su se u globalnom unipolarnom poretku sveta sa dominatno izraženom snagom NATO pakta na čelu sa SAD, koji je nastao raspadom VU i Sovjetskog saveza.

– Konfliktna stanja u svetu najmanje su rešavana mirnim putem, a više kroz doktrinu humanitarnih intervencija koje su predvodile SAD. NATO kao jedini i vojni savez i najača vojna sila na svetu nije mnogo mario za rešavanje konfliktnih stanja miroljubivim putem i sporazumevanjem na globalnom nivou. SAD su preko NATO  čvrsto držale Evropu u šaci.

–  Postojale su velike razlike u pogledu nivoa ekonomskog i kulturnog razvoja, između zapada i istoka i to pre svega zemalja bivših članica VU, a i Srbije, koje su imale za posledicu siromaštvo i socijalnu ugroženost znatnog dela stanovništva, što je uzrokovalo  nastanak negativnih demografskih i socio-psiholoških pojava.

– NATO je intenzivno pomerao svoje granice na istok ka Rusiji, koja je bila ekonomski iscrpljena, vojno uzdrmana i nekonsolidovana država, koja je u mnogome zavisila od ekonomske pomoći zapada i nije bila u stanju da se aktivno suprostavi unipolarnim potezima SAD.

– Na Balkanu se polovinom devedesetih godina privodio kraju sukob na prostoru bivših republika SFRJ, ali se nacionalizmi i etničke suprotnosti nisu smirivali, proces raspada SFR Jugoslavije trebao je svoju konačnu formu da dobije kroz rat na KiM i rasparčavanje Srbije, kome je predhodilo rasparčavanje srpskog etničkog prostora van granica Srbije.

– Srbija je bila ekonomski iscrpljena, zbog izolovanosti, ekonomskih blokada i sankcija, kao i zbog permanentne humanitarne krize unutar zemlje i u regionu zbog velikog broja izbeglica i ugroženosti srpskog naroda u celini.

– VJ je bila u fazi reorganizacije, zatrpana starim borbenim sistemima i naoružanjem, zaostalih iz JNA, sa velikim broj starešina pristiglih iz Slovenije, RH i BiH i nerešenim njihovim statusom.

– Potpisivanje Dejtonskog mirovnog sporazuma je bila samo kratka stanka u drobljenju srpskog etničkog prostora. Doprinos Srbije okončanju sukoba u BiH nije adekvatno „stimuslisan“, naprotiv to je shvaćeno kao srpska slabost i odmah se nastavilo sa pripremama za prenos ratnih sukoba na teritoriju SRJ, odnosno Srbije.

– NATO se pripremao da na adekvatan način obeleži i proslavi 50 godina svoga postojanja, da pokaže celom svetu svu svoju superiornost, da proveri opšta vojna i politička doktrinarna rešenja i postavke saveza, da zapalaši i velike zemlje i regionalne sile, koje moraju pred NATO da se osećaju malim.

  1. Izazovi, rizici i pretnje kojima je SRJ bila izložena

– SRJ je bila izložena otvorenoj pretnji vojnom agresijom i ratom, kojoj je predhodio period podržavanja i ohrabrivanja i otvorene podrške albanskom separatizmu, formiranju „OVK“, podsticanje na pobunu albanskih ekstremnih elemanata, a kasnije i većine naroda.

– Unutrašnje političko stanje odnosa u državi je zemlju činilo nestabilnom, ekonomski vojni resursi su znatno bili  iscrpljeni zbog pružanja pomoći srpskom narodu u BiH i Hrvatskoj, i u borbi sa terorističkim snagama na KiM.

-Susedne zemlje SRJ uglavnom su bile neprijateljski raspoložene i spremne da na zahtev SAD i NATO stupe u orvoreni sukob sa SRJ, posebno one sa kojima nije bio dovršen proces državnog razgraničenja. Hrvatska je prednjačila u svom likovanju zbog agresije na Srbiju, izražavajući čak i radovanje. Tadašnji premijer Hrvatske Ivica Račan je izjavio, „konačno“. A to je za njega značilo konačno je Beograd pod bombama i konačno Srbija dobija što je „zaslužila“.

– Separatističke težnje u Vojvodini Raško-polimskoj oblasti su neprekidno jačale, kao i verski ekstremizmi.

– U državi je vladalo stanje spoljne i unutrašnje makroekonomske neravnoteže, privreda je bila u velikom tehnološkom zaostatku, zemlja energetski nedovoljno sigurna, a životni standard građana je bio ozbiljno ugrožen i umanjen osećaj sigurnosti i sve veći odliv stanovništva van granica naše zemlje.

– SRJ je bila bez saveznika koji bi joj mogli vojno pomoći ili uspostaviti ozbiljnu vojno-tehničku saradnju.

– Jednom rečju SRJ je bila sama bez saveznika, na velikom ispitu odbrane svoga suvereniteta i svoje celovitosti, suočena sa otvorenim vojnim pretnjama i opasnostima od agresije.

 

 

  1. Na koji način je NATO planirao da ostvari svoje ciljeve tokom agresije na SRJ

– SAD i NATO su nakon uspostave unipolarnog poretka u svetu vrlo aktivno počeli da primenjuju humanitarne intervencije (HI) kroz upotrebu oružanih snaga protiv neke države s ciljem da se okonča navodno masovno kršenje ljudskih prava u toj državi.

– S obzirom da humanitarna intervencija u međunarodnom pravnom poretku izaziva tenzije između suverenosti i zabrane upotrebe sile, na jednoj strani, i zaštite ljudskih prava i pravde na drugoj, SAD su razvile snažan mehanizam propagande i dokazivanja opravdanosti tzv. „humanitarnih intervencija“ pa su usvojile posebne doktrinarne dokumente te vrste. HI se pretvorila u oruđe spoljne politike SAD koja pomoću vojne sile pomera i usmerava određenu zemlju u željenom pravcu.

– Navodna HI NATO na KiM je bila klasični akt  agresije, i nije se mogao ničim prikriti. HI se pretvorila u opštiu tragediju.

– Agresija NATO protiv SRJ pod plaštom HI imala je osnovni cilj promenu režima u Srbiji, drobljenje Srbije i preokret u dominantnom shvatanju međunarodnog prava i rušenje modernog koncepta svetskog poretka koji je nastao još 1648. godine Vestfalskim sporazumom kojim je okončan tridesetogodišnji rat u Evropi.

–  Dakle Vestfalski princip ravnoteže srušen je generalizovanom doktrinom humanitarne intervencije.

– NATO je nastojao „rat protiv SRJ“ prodati, kako to kaže Brikmon, „umotavanjem u neki uzvišen motiv – „brigu za ljude, ugrožene manjine, ljudska prava i demokratiju“ (Jean Bricmont, Humanitarian imperialism, Using Human Rughts to Sell the War, New York, 2006.).

– Ratovi na prostoru bivše SFRJ i NATO agresija na SRJ definitivno su odbacili ideju „Balkan balkanskim narodima“.

– Agresija je pripremana kroz sveobuhvatnu medijsku kampanju, koja se ogledala u sledećem: „navodno su sva diplomatska sredstav iscrpljena,  agresivni i ekstremni srpski  nacionalizam na KiM je poslednja njegova faza započeta još u Sloveniji, Albancima su oduzeta i ukinuta politička i ekonomska prava, policija teroriše narod, albanske škole su zatvorene, ukinuto je pravo upotrebe albanskog jezika, proterane su na stotine hiljada Albanaca“, o karakteru pregovra u Rambujeu je skoro sve poznato.

 

  1. Koji su bili stvarni ratni ciljevi SAD i NATO

– U munjevitom ratu poraziti vojsku  SRJ i policiju Srbije i poniziti državu i narod.

– Proveriti nova doktrinarna rešenja i u slučaju pružanja otpora upotrebiti najrazornija sredstav i borbene sisteme uključujući osiromašeni uranijum, kasetne bombe, mikrobiološke i neutronske materijale, ubijati civile, rušiti infrastrukturu industrijska postrojena, termoelektrane, i na taj način poslati poruku Rusiji.

– Već formirani HT da po ubrzanom postupku osudi državno i vojno rukovodstvo SRJ i Srbije za „najteže zločine“.

 

– Na bazi već navedenog učvrstiti kredibilitet NATO i SAD i nametnuti bezpogovorno poštovanje novog obrasca ponašanja na međunarodnoj sceni koji diktiraju SAD, kao potvrdu unipolarnosti u svetu i neprokosnovenosti SAD.

– Stvoriti uslove za formiranje nezavisne države Kosovo koja će funkcionisati samo uz stalno prisustvo NATO snaga, koja će se u kasnijoj fazi pripojiti Albaniji.

– Rat je vođen radi ispravljanja greške generala Ajzenhauera koji je posle rata povukao vojsku sa Balkana, a ona se tamo mora vratiti iz starteških razloga (kako su to priznali američki predstavnici na konferenciji u Bratislavi maja 2000).

– Učvrsti poziciju NATO u Evropi i na Balkanu i istisnuti svaki ruski uticaj i rusko prisustvo, ubrzati raspoređivanje snaga NATO na ruske granice i biti u spremnosti za rat sa Rusijom kao glavnim neprijateljem.

  1. Posledice agresije NATO na SRJ

– Koncept HI nije prihvaćen u svetu od strane drugih velikih sila, iako su SAD na istom talasu vojno intervenisale diljem bliskog istoka i severne Afrike, ipak postepeno dolazi do reafirmacije suvereniteta država.

– NATO nije potvrdio svoje proklamovano neupitno jedinstvo i mnoge članice NATO više ne slede slepo interese SAD i ne podležu u potpunosti njihovim pritiscima.

– Međunarodno pravo doživljava svoju reafirmaciju i OUN dobija na značaju.

– Unipolarni svet je zamenjen bipoloranim koji polako prerasta u difuzni poredak.

– Kao glavni konkurenti SAD su Rusija i Kina, koje manje više vode usaglašenu politiku kada je reč o važnim geopolitičkim pitanjima u svetu i koje su uhvatike SAD u svom dvorištu i sada ih potiskuju vani.

– Sada je još izraženije nadmetanje SAD, NATO sa jedne strane i Rusije i Kine sa druge na prostoru Balkana.  Srbija je u tom smislu izložena geopolitičkim silnicama i nalazi se u svojevrsnom geopolitičkom trouglu između SAD i Rusije, vrh trugla je u Beogradu a SAD i Rusija se nadmeću na osnovici toga trougla.

– Posledice po SRJ i građane Srbije i Crne Gore su bile smrtno opasne i ubitačne sa skoro nesagledivim posledicama koje su u velikoj meri već istražene, ali nisu otklonjene. Srbija je kroz Rezoluciju 1244 SB UN očuvala svoju celovitost, ali ne i suverenitet na KiM.

– VJ i Srbija su pokazale da i male zemlje vojno-tehnički inferiorne mogu da se uspešno brane, ukoliko svoju vojno-tehničku inferiornost nadomeste visokim borbenim moralom vojske i jedinstvom naroda, kreativnim rešenjima i postupcima tokom oružanih sukoba.

– Srbija je razvejala sve iluzije u pogledu idealizovanja neprikosnovenosti zapadnih vrednosti i prijateljstava sa drugim državama i prihvatila koncept Vojne neutralnosti kao vrlo važno političko i vojnostrateško opredeljenje, i ostvaruje vrlo uspešnu vojno-tehničku saradnju sa RF kao pouzdanim partnerom.

– Rešavanje unutrašnjih političkih i međuetničkih sukoba u pojedinim državama ne može se ostvariti vojnom silom i ratom, to potvrđuje slučaj KiM, koje još uvek nema ni izbliza definisan status.

  1. Stanje odnosa na Balkanu kao posledica agresije NATO na SRJ

          Do mira i stabilnosti na zapdnom Balkanu bi se moglo lako doći kada se ne bi ukrštali interesi velikih sila na ovom prostoru. Borba za uspostavu ravnoteže velikih sila na Balkanu će se nastaviti. Geopolitičke silnice nad Balkanom će i dalje biti snažne. Zapadni Balkan će ostati u svojevrsnom geopolitičkom trouglu između SAD, njenih saveznika i Rusije, kao i pod uticajem globalne konfrontacije SAD sa Kinom (iako Kina, po rečima svojih lidera, forsira isključivo miroljubivi razvoj).

SAD svoje vojno prisustvo na Blakanu uopšte, temelje na: vlastitom vojnom prisustvu na KiM, kao vodeća snaga KFOR-a; članstvom balkanskih zemalja u NATO, uključujući i Crnu Goru, a u najskorije vreme i S. Makedoniju; visokim stepenom vojne saradnje sa Srbijom; na vernom služenju Albanaca, koji su u vazalnom odnosu prema SAD; dobrom vojnom saradnjom sa Hrvatskom, kao mogućim „bičem“ za Republiku Srpsku. Snažno prisustvo SAD na Balkanu podrazumeva istiskivanje Rusije sa Balkana i u vojnom i u ekonomskom smislu, istiskivanje tzv. „malignog uticaja Rusije na Balkanu“.

Rusija svoje prisustvo na Balkanu nastoji obezbediti održavanjem i produbljivnjem prijateljskih odnose sa Srbijom i RS kroz vojno-tehničku saradnju, eknomsko i energetsko povezivanje na evropskom tlu. Rusija će štititi međunarodno pravo, Rezoluciju SB UN 1244 i integritet Srbije,  ostvariti svoj uticaj u S. Makedoniji, podržavajući celovitost S. Makedonije, kao i kroz podršku Srpskom narodu u Crnoj Gori i BiH, odnosno kroz podršku RS radi očuvanja njenog ustavnog statusa.

EU takođe ima svoje interese na Balkanu. EU je potrebna stabilnost na celom kontinentu, između ostalog zbog sve većih nesporazuma sa SAD na različitim poljima. Nemačka kao ključna članica EU, zajedno sa Francuskom nastojaće, svaka iz svojih interesa, održati Balkan pod svojom kontrolom, pružajući „odgovarajuću podršku evrointegracijama zapadnog Balkana“, pre svega radi istiskivanja ruskog uticaja na tom prostoru. Istovremeno Velika Britanija, kao zemlja koja je u fazi izlaska iz EU igra važnu ulogu na Balkanu kao blizak saveznik SAD od uticaja na evropske tokove u celini.

Međutim, za mir i stabilnost Zapadnog Balkana potrebno je između ostalog i sledeće: odustajanje Albanaca od ideje „Velike Albanije“ uz snažan pritisak EU i SAD na Albance; poštovanje Dejtonskog uređenja BiH, uz snažan pritisak na Bošnjake u BiH od strane SAD i EU, da odustanu od pokušaja unitarizacije BiH; garantovanje nacionalnih prava Srba u Crnoj Gori, poštovanje prava nacionalnih manjina u svim državama Zapadnog Balkana; finalizacija Briselskog dijaloga između Prištine i Beograda, bez uslovljavanja evropskog puta Srbije priznavanjem Kosova; poštovanje granica i suverenosti država i bez neprincipijelne podrške pojedinim zapadno-balkanskim državama od strane SAD,  EU.

Balkan će još dugo ostati zona nestabilnosti i prostor geopolitičkih nadmetanja velikih sila. Prisetimo se Balkanskog Samita na Kritu koji je održan 1997. na inicijativu Grčke, uz svesrdnu podršku Srbije. Sve pozitivne inicijative sa ovoga skupa, zbog kasnijeg snažnog uticaja spoljnih faktora, su brzo zamrle i propale. Problemi o kojima je bilo reči na tom Samitu, skoro u istom obimu postoje i danas, uprkos „silnim naporima EU i SAD“ da Balkan u celini postane zona mira i stabilnosti. Ništa od ideje „Balkan balkanskim narodima“. Ostaje i dalje borba za evropeizaciju Balkana, uporedo sa procesom postepene balkanizacije Evrope.

Veoma veliki problem za Balkan, pa i za Evropu predstavljaće radikalizovani islamski faktor. Sve je više islamskih boraca  poražene države ISIL, koji su poreklom sa Kosova i Balkana i koji  svoje utočište nalaze na prostoru KiM, kao svojoj novoj bazi za buduća teroristička delovanja.

Dakle Zapadni Balkan će u narednoj deceniji, odnosno neke njegove zemlje, još uvek biti prilično udaljen od EU,  bar ovakve kakva je danas. U svakom slučaju Balkan neće u narednoj deceniji biti kompletan u EU. Biće nestabilan, onakav kakav jedino i može biti. Biće pozornica sučeljavanja „istoka“ i „zapada“.  I spoljne i untrašnje granice Balkana se mogu menjati, ali Balkan neće u celosti pripadati jednom istom civlizacijskom krugu. Vrlo su izvesne korekcije granica između nekih balkanskih država, kao i unutrašnje korekcije granica pojedinih država. Dakle zapadni Balkan će ostati i dalje kao konstruisana geopolitička tvorevinma u kojoj će se održavati nategnuti bilateralni odnosi zapadnobalkanskih zemalja.

 

Agresija NATO-a na SRJ privremeno je bila utrla novi koncept „samovolje SAD“ i njihovih saveznika kada je reč o kreiranju novih međunaronih odnosa i geopolitičkih mapa sveta, koristeći unipolarni poredak. Posle agresije na SRJ, SAD su izvele još nekoliko sličnih akcija u drugim delovima sveta (Avganistan, Irak, Libija, Jemen, Sirija i dr.). SAD su poverovale da mogu održavati nametnuti koncept širom sveta i da će večno ostati neprikosnoveni lider u svetu i promoter vrednosti po vlastitoj meri. Međutim unipolarni poredak sveta se transformisao u multipolarni poredak, u kome Rusija, Kina i druge zemlje igraju sve važniju ulogu u svetskim razmerama. Agresija na SRJ je otreznila i osvestila mnoge države i podstakla na akciju miroljubive snage u svetu.

Koncept sveta kao zajednice ravnopravnih suverenih država još uvek nije potpuno izvestan, ali je evidentno da svet klizi u novi hladni rat i uspostavu ravnoteže snaga na osnovama približno jednake vojne moći.