Pre tačno 21 godinu NATO je, bez odobrenja Saveta bezbednosti, izvršio oružanu agresiju na Srbiju grubo kršeći Povelju OUN, Završni dokument OEBS-a iz Helsinkija, niz drugih međunarodnih konvencija, kao i sopstveni Osnivački akt 1949. Bio je to i ostao zločin protiv mira i čovečnosti. Agresija je počela nakon lažne i besomučne medijske kapanje zapadnih medija i nije imala nikakav legitimitet u institucijama koje treba da brane međunarodno pravo.

U agresiji izvedenoj u savezu sa terorističkom OVK, poginulo je između 3.500 i 4.000 ljudi uključujući 89 dece, a ranjeno je preko 12.500 ljudi. Pričinjena je ogromna ekonomska i materijalna šteta, a korišćenjem projektila sa osiromašenim uranijumom i drugih zabranjenih sredstava trajno ugroženo zdravlje ljudi, kao i prirodna okolina.

Agresija NATO na SRJ je predstavljala presedan i za napade NATO na zemlje kao što su Avganistan, Irak i druge. Srpske žrtve zločinačke agresije NATO, a posebno junaci sa Paštrika i Košara su naša obaveza da Kosovo i Metohiju nikada i ni po koju cenu ne smemo prespustiti nikome.

Beogradski forum za svet ravnopravnih, Klub general i admirala Srbije su 10. juna 2020. uz prisustvo članova udruženja i drugih aktivista, položili cveće svim žrtvama NATO agresije u Parku Tašmajdan na Spomenik Deci žrtvama agresije.

 

Na Spomenik Deci žrtvama agresije cveće je položio predsednik Izvršnog odbora Kluba general dr Luka Kastratović, polaganju venaca na spomenik Večna vatra na Ušću prisustvovao je sekratar Izvršnog odbora Kluba general dr Vinko Pandurević, a  na komemoraciji u Spomen sobi kosmetskih žrtava prisustvovao je zamenik predsednika Izvršnog odbora Kluba general Miloš Đošan.

 

 

 

 

 

Razvojna srpska akademija, genaralu Nebojši Pavkoviću, dodelila je Zlatnu plaketu za životno delo, koja je je uručena njegovoj ćerki Mariji. Na svečnosti povodom uručenja Zlatne plakete ispred Kluba prisustvovali su generali Luka Kastratović i Miloš Đošan i admiral Boško Antić.

 

Prisutnima kod Spomenika Deci žrtvama agresije obratili i su se Rade Drobac iz Beogradskog foruma i Luka Kastratović, koji je rekao:

 

„Dozvolite da Vas pozdravim i zahvalim što ste došli da zajedno odamo poštu poginulima i nestalima u NATO agresije 1999. godine.

 

Zbog pandemije virusa Kovid 19 odložili smo brojne aktivnosti na dan agresije. Ali, za nas je svaki naš dan podsećanje na zločinačku agresiju devetnaest najmoćnijih  zemalja sveta, koje su u ime “demokratije“ i “ljudskih prava“ rušile sve pred sobom ubijajući u decu – u pokušaju da nam i na taj način prekinu postojanje, opstanak i razvoj.

 

Upravo smo se zbog toga okupili ovdje, kod ovog spomenika, da odamo poštu našoj tek rođenoj deci, sa porukom da nam ne mogu uništiti našu borbu za život i dostojanstvo u slobodnoj Srbiji.

 

Na kakvu drskost i neljudskost – da ne kažem zločin, svetski moćnici su se drznuli uoči dvadesetprve godišnjice NATO agresije i predložili NATO za Nobelovu nagradu za mir, vojni savez koji hoće samo silom da uređuje svet. Beogradski forum za svet ravnopravnih i Klub generala i admirala Srbije povodom ovog predloga Nobelovom komitetu uputili su protestno pismo.

 

Konačno od prošle godine, na dvadesetu godišnjicu NATO agresije, u Srbiji se po Zapadu, taj demokratski pohod nazvao pravim imenom – agresijom i našoj i svetskoj javnosti prikazuje herojska borba  Vojske i naroda u otporu agresoru.

 

Pred nama je obaveza da se popišu sve žrtve NATO agresije, da se sazna istina o nestalima, da se svetu prikaže kako su nam uzimali organe za produženje života bolesnih i bezdušnih moćnika Zapada, kao i njihovih pomagača.

 

I ova pandemija, ne ulazeći u to da li je iz prirode ili laboratorije, zloupotrebljena je u ekonomske svrhe, za jačanje neokolonijalizma, odnosno  slamanje i urušavanje ekonomija pojedini država u cilju jačanja njihovih pozicija .

 

Još jednom smo se, po ko zna koji put u istoriji, za primer čovečanstvu, suprostavili nemerljivo nadmoćnijem agresoru i očuvali dostojanstvo.

Imamo moralno pravo i obavezu, bez obzira na prepreke i žrtve, da se borimo za istinu o agresiji NATO, da se borimo protiv brisanja našeg pamćenja, da se borimo protiv prekrajanja istorije, za suverenitet i slobodu otadžbine.

Na to nas obavezuju žrtve agresije NATO i celokupna naša istorija

Uvereni smo da istorija neće zaboraviti i oprostiti NATO agresorima, a ni oima koji su agresiju prizivali.“