DOSTOJANSTVENO ODATA POŠTA ŽRTVAMA AGRESIJE NATO

 

 

Povodom 22. godišnjice agresije NATO na Srbiju (SRJ) vence i cveće kod Spomenika deci žrtvama agresije NATO 1999. u Tašmajdanskom parku i kod Spomenika „Večna vatra“ u Parku prijateljstva na Novom Beogradu, položio je veći broj društvenih organizacija, političkih stranaka, lokalne samouprave, srpske dijaspore, studentskih i omladinskih organizacija i pojedinaca.

U odnosu na dosadašnje, ovogodišnje komemoracije su pokazale širu zastupljenost omladine i političkih stranaka, uključujući i stranke na vlasti. Cveće su položili Beogradski forum za svet ravnopravnih, Klub generala i admirala Srbije, Društvo srpskih domaćina – orgnaizacije koje tradicionalno više od dve decenije organizuju ove i druge slične komemorativne aktivnosti. U njihovo ime vence su danas položili Živadin Jovanović, predsednik Beogradskog foruma, general – potpukovnik Milomir Miladinović, predsednik Skupštine Kluba, generala i admirala, general-major dr Luka Kastratović predsednik Izvršnog odbora Kluba, prof. Dr Miladin Ševarlić predsednik Izvršnog odbora Društva srpskih domaćina.

Počast žrtvama agresije ujedno su odali ambasador Belorusije g. Valerij Briljov, sa saradnicima, direktor Ruskog doma Jevgenij Aleksandrovič Baranov, sa saradnicima.

Delegaciju SPS-a je predvodio Nikola Šainović, Pokreta Socijalista Vladimir Ilić, predsednik gradskog odbora opštine Novi Beograda, potpredsednik Skupštine Srđan Minić, SUBNOR-a Dragan Stević potpredsednik OO, Saveza izviđača Željko Valković član Republičkog rukovodstva, Udruženja Stara Bežanija književnik Ranko Spalević.

«Tokom agresije NATO ubijeno je namjanje 89–oro dece što svedoči o njenom zločinačkom karakteru», podsetio je prisutne Dragutin Brčin, direktor Beogradskog foruma.

Kod spomenika Večna vatra prisutnima se, u ime oragnizatora, obratio general Luka Kastratović, predsednik Izvršnog odbora Kluba generala i admirala, koji je istakao:

“ Dozvolite da Vas pozdravim i da se  zahvalim što ste došli u ovolikom broju da zajedno odamo poštu poginulima u agresiji NATO 1999. godine.

Posebno pozdravljam ambasadora Belorusije sa saradnicima.

Prolazi još  jedna, 22-ga godišnjica zločinačke  agresije NATO na Srbiju i SRJ 1999. godine, kada su kršeći sve  ljudske, međunarodne pravne i druge norme, 19 najačih zemalja Evroatlanske alijanse na čelu sa SAD 78 dana besomučno sejali smrt  i razarali materijalna dobra Srbije koristeći i municiju sa osiromašenim uranijumom, kontaminrajući i životnu sredinu čije posledice iz godine u godinu sve više osećamo.

U svojim zemljama služili su se lažima da bi opravdali agresiju bez odluke SB OUN i u suprotnosti sa svojim ustavima, a i Statutom NATO.

Danas nas ucenjuju, hvale i savetuju  da je za nas najbolje da zaboravimo agresiju, da promenimo našu svest, da prihvatimo njihove vrednosti kao tzv. uzvišene i univerzalne globalističke vrednosti.

Još jednom smo pokazali, po ko zna koji put u istriji , da narod koji se bori za slobodu ne može biti pokoren.

Bez obzira na sve poteškoće dužni smo da se stalno borimo i izborimo za istinu o NATO agresiji. Klub generala i admirala Srbije i Beogradski forum za svet ravnopravnih organizovao je okrule stolove naučne konferencije – napisane su knjige-svedočanstva, mi koji smo učestvovali u odbrani od agresije kao branu protiv belosvetskih laži. Da nam agresor ne piše istorju.

U NATO agresiji narod i Vojska pokazali su visok stepen jedinstva i nepokolebljivosti. Oni koji nisu bili u borbenom poredku svake noći su prkosili na mostovima i trgovima.

Treba da ponavljamo radi istine da Vojska nije poražena, da nije razoružana, da nije odvedena u zarobljeništvo, da oružanim putem tzv. Zaštitne snage  nisu zaposele KiM. Naša Vojska se povukla uz sporazum, organizovano u marševskom poretku, a njihove su, videli smo,  ušle na KiM  neorganizovano i uz velike teškoće.

Vojska je omogućila političkom rukovodstvu da pregovara, da se u SB OUN  usvoji Rezolucija 1244, koja garantuje teritoijalnu celovitost Srbije. Kako nisu ostvarili postavljene ciljeve, nastavili su agresiju drugim sredstvima.

Imamo moralno pravo i obavezu, bez obzira na prepreke i žrtve, da se borimo za istinu o agresiji NATO, da se borimo protiv pokušaja brisanja našeg pamćenja, da se borimo protiv prekrajanja istorije, za suverenitet i slobodu otadžbine.

Na to nas obavezuju žrtve agresije NATO i celokupna naša istorija..

Uvereni smo da istorija neće zaboraviti i oprostiti NATO agresorima, a ni onima koji su agresiju prizivali.

Neka je vječna slava žrtvama  NATO agresije“