Klub generala i admirala Srbije, kao vanstranačko i nevladino udruženje, sa pažnjom je pratio rad Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (MKTJ), kasnije Mehanizma za međunarodne sudove (MMKS). Od početka rada ovog organa očekivali smo da će pravično i nepristrasno suditi optuženima za ratne zločine tokom ratnih sukoba na području bivše Jugoslavije posle 1991. godine. Očekivali smo da će, tako radeći, doprineti pomirenju naroda na ovom prostoru i ponovnom uspostavljanju i očuvanju mira, kao što je proklamovano Statutom MKTJ.

Tribunal je osnovan za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost. Svedoci smo da je tokom tih sukoba bio veoma veliki broj zločina i žrtava na svim stranama, te da su počinioci zločina bili iz redova svih ratujućih strana. Sa gnušanjem osuđujemo sve zločine, saosećamo sa žrtvama na svim stranama i podržavamo pravično suđenje svim osumnjičenim za počinjene zločine. Takav stav deklarativno je izražavao i MKTJ, kao i MMKS kasnije.

 

Demografski gubici u pogledu nacionalne pripadnosti tokom sukoba samo u Bosni i Hercegovini (BiH) skoro su proporcionalni broju stanovnika nacionalnosti koje su živele u BiH pre sukoba. Slična je situacija ako se posmatra cela bivša Jugoslavija u sukobima 90-tih godina. To potvrđuje da je žrtava bilo u redovima svih naroda, ali i da počinioci zločina potiču iz reda svih naroda. Bilo bi za očekivati da broj podignutih optužnica i izrečenih presuda približno prati te proporcije.

 

Nažalost, u praksi rada MKTJ i MMKS činjenice govore drugačije. Za sukobe posle 1991. godine na području bivše Jugoslavije podignuto je 108 optužnica protiv političara i pripadnika oružanih snaga iz reda srpskog naroda. Od toga je 65 osuđeno na dugogodišnje kazne zatvora. Čak sedam pripadnika je osuđeno na doživotnu robiju. Iz Haga je transferisano devet predmeta Sudu Bosne i Hercegovine za optužene pripadnike iz reda srpskog naroda i, naravno, svi su osuđeni na dugogodišnje robije. Pre okončanja procesa pred MKTJ 14 optuženih Srba  nisu živi dočekali okončanje procesa (šest umrlo u pritvorskoj jedinici MKTJ ili na lečenju u Srbiji, tri izvršila samoubistvo, šest ubijeno uglavnom tokom hapšenja i jedan je proglašen mrtvim). Oslobođeno je šest optuženih Srba, od kojih je dvojici ukinuta oslobađajuća presuda i vodi se ponovljeni proces pred MMKS. Četrnaest optužnica je povučeno pre početka suđenja.

 

Kada su u pitanju optuženi iz reda ostalih naroda, nažalost, stanje je sasvim drugačije. Optuženo je osam Albanaca: samo jednom je izrečena zatvorska kazna (13 godina), šestorica su oslobođena krivice i jednom je povučena optužnica. Optuženo je devet Bošnjaka: petorici su izrečene zatvorske kazne (tri do 18 godina), trojica su oslobođena krivice i jedan je preminuo pre završetka procesa. Optužena su dva Makedonca: jedan osuđen na zatvorsku kaznu, a drugi oslobođen krivice. Optužena su 33 Hrvata: 20 je osuđeno na vremenske kazne zatvora (od šest do 25 godina), sedam je oslobođeno krivice, dvojica su preminula pre završetka procesa i četvorici povučena optužnica. Pri tome, ni jedan Hrvat nije suđen za zločine protiv Srba. Haški trubunal je ustupao predmete za ratne zličine sudovoma za ratne zločine u Sarajevu i Zagrebu, a samo jedan predmet je ustupljen Sudu za ratne zločine u Beogradu, ali nije suđeno zbog bolesti optuženog.

 

Srbima je u MKTJ presuđeno 1.138 godina zatvora. Istovremeno  za zločine protiv Srba zatvorske kazne su izrečene samo trojici optuženih iz reda Bošnjačkog i jednom iz reda Albanskog naroda (ukupno 55 godina) . Ko je odgovoran za ostale zločine nad Srbima? Da li su to sami sebe poubijali? Da li zaista neko misli da nije bilo zločina protiv Srba? Najveći zločinci protiv srpskog naroda su oslobođeni optužbe (Orić, Gotovina i Haradinaj. Prvoj dvojici prvostepeno osuđujuća presuda u drugom stepenu većinom glasova preinačena je u oslobađajuću). Jedino se Srbima koji se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne ne dozvoljava privremeno puštanje na slobodu posle provedene dve trećine izrečene kazne u zatvoru.

 

I na kraju, Žalbeno veće MMKS, potvrdilo je prvostepenu doživotnu presudu generalu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću bez uvažavanja ni jedne činjenice koju je dokumentovala odbrana u žalbenom postupku. Predsedavajuća Žalbenog veća Priska Matimba Nijambe po svim pitanjima žalbe imala je suprotno mišljenje od ostalih sudija koji su odbacili navode u žalbi. Nije li jedino ona čitala činjenice navedene u žalbi? Ili je jedina imala hrabrosti da iznese svoj stav? Kako god – indikativno je. A general Ratko Mladić će za svoj narod ostati ono što je i bio.

 

Šta reći posle svega o radu MKTJ I MMKS? Bez namere da se umanjuju bilo čiji zločini, pa i srpski, nedvosmislen je utisak da ovaj organ nije imao uravnotežen pristup, da su primenjivani dvostruki standardi, da nije sudio po pravilima pravde i prava, da nije uvažavao činjenice i argumente jedne (srpske) strane, posebno kada su iznošene činjenice suprotne dokazima u prethodnim predmetima, da je to jedna ”velika igra”, planiran projekat, u kome je unapred određen krivac, da za ogromne srpske žrtve niko nije odgovarao. Argumenti govore da ovakav rad suda nije obezbedio fer suđenje, više se rukovodio politikom nego pravom.

 

Ni posle ove presude i blizu 30 godina rada Haški tribunal, uključujući, MMKS, nije ostvario proklamovanu i statutom utvrđenu ulogu. Nije došlo do pomirenja naroda na ovom prostoru i uspostavljanja trajnog i održivog mira. Naprotiv, suprotstavljene ocene i zapaljiva retorika posle izrečene poslednje presude potvrdjuju da je stanje međunacionalnih odnosa daleko, daleko od pomirenja, da je ugrožen mir i stabilnost u regionu.

 

Na osnovu svega, apelujemo na Mehanizam za međunarodne sudove i Savet bezbednosti UN da omoguće reviziju ovog slučaja u cilju utvrđivanja potpune istine i pomirenja naroda. Apelujemo na političko rukovodstvo Srbije da dostojanstveno radi na obezbeđenju mira, stabilnosti i pomirenja u regionu, kao i na zaštiti svih njenih građana, uključujući i one na izdržavanju zatvorskih kazni.

 

Na sednici Izvršnog odbora Kluba doneta je odluka da se ovaj apel javno objavi.

 

 

U Beogradu, 14. juna 2021. godine.                      IZVRŠNI ODBOR KLUBA