---

 

 

Republika Srpska je 09. janura 2022. godine obeležila  trideset godina svoga postojanja. Forimirana je kao država srpskog naroda u Bosni i Hercegovini. Kao država u kojoj su svi građani ravnopravni. Formirana je tek onda kada su druga dva naroda Muslimani i Hrvati, suprotno ustavnim odredbama Ustava SR BiH, preko svojih političkih predstavnika u Skupštini SR BiH, preglasavanjem srpskih poslanika, uskratili srpskom narodu ravnopravnost u odlučivanju o vlastitoj sudbini i o budućnosti BiH.

Srpski narod u BiH, poštujući vekovnu borbu za slobodu i državnu samostalnost, iskoristio je prirodno, neotuđivo i neprenosivo pravo na samoopredeljenje, na osnovu kojeg, kao i svaki slobodan i suveren narod samostalno je odlučio  o svom političkom i državnom statusu i obezbedio svoj  ekonomski, socijalni i kulturni razvoj.

Srpski narod u SFRJ, bio je spreman  da se SFRJ očuva kao reformisana država u čiji sastav bi ušle one republike i oni narodi koji to žele. Srpski narod u BiH je bio spreman da očuva BiH u sastavu Jugoslavije, a u slučaju da to druga dva narod u BiH ne žele, onda bi srpski narod iskoristio svoje pravo na samoopredeljenje i život u novoj državnoj zajednici sa ostalim republikama i narodima koji žele da žive zajedno.

Formiranje RS usledilo je kao iznuđen potez, kao reakcija na odluke druga dva naroda, da BiH preurede mimo volje srpskog naroda, koristeći mehanizme majorizacije u Skupštini BiH. U vezi sa ovim podsetimo se da su muslimanski i hrvatski poslanici u   Skupštiini BiH u novći 14/15,oktobar 1991. g. bez 72 srpska poslanika, na osnovu „Deklaracije o suverenitetu BiH“ koju je predložila SDA, prihvatili „Memorandum“ (pismo o namerama) i „Platformu o položaju BiH u budućem uređenju jugoslovenske zajednice“, suprotno interesima srpskog naroda (Skupština BiH, Platforma o položaju BiH u budućem ustrojstvu jugoslovenske zajedenice; Sarajevo 15.10.1991. Kao odgovor na ovakvo protivustavno delovanje muslimanskih i hrvatskih poslnika u Skupštini SR BiH, 24. oktobra 1991. g. konstituisana je „Skupština srpskog naroda Bosne i Hercegovine“ (Službeni glasnik srpskog naroda u Bosni i Hercegovini, br.1, 15. januar 1992. str.1.).

Odlukama muslimanskih i hrvatskih poslanika u Skupštini BiH, bio je prekršen propis i postupak o zaštiti ravnopravnosti naroda u BiH. Naime tadašnjim Ustavom BiH bilo je propisano da u Skupštini BiH postoji Savet za pitanje ostvarivanja ravnopravnosti naroda i narodnosti BiH, u kojem se odluke donose saglasnošću predstavnika svih naroda i narodnosti. Ako najmanje 20 poslanika iz redova jednog naroda smatra da se predloženim skupštinskim aktom narušava ravnopravnost, taj predlog je automatski morao da bude potvrđen od strane Saveta.

Ovo znači da je BiH konstituisana kao republika tri konstitutivna naroda, u kojoj se odluke na najvišem nivou mogu doneti jedino saglasnošću predstavnika sva tri naroda. Na ovaj način su bila u potpunosti zaštićena prava svih naroda i narodnosti u BiH.

Skupština srpskog naroda Bosne i Hercegovine je 09.i 10.novembra, organizovala  i sprovela plebiscit  srpskog naroda BiH  o ostanku  u zajedničkoj državi Jugoslaviji, na kome se 98% izjasnilo za ostanak u Jugoslaviji. Nakon plebiscita Skupština srpskog naroda u Bosni i Hercegovini je na zasedanju 21.novembra 1991. g.  donela odluku o verifiokaciji srpskih autonomnih oblasti (Službeni glasnik srpskog anroda u BiH, br.1, 15.01.1992. str.8).

Na podsticaje međunarodne zajednice muslimanski i hrvatski predstavnici u Skupštini SR BiH ubrzali su aktivnosti  na organizaciji referenduma o nezavisnosti BiH. Na tom treferendumu nije učestovao srpski narod. Podstaknuti pre svega  odlukom Saveta Evropske zajednice  od 17. decembra 1991. g. da prizna samostalnost svih jugoslovenskih republika koje ispune odgovarajuće uslove. Jedan od tih uslova je bio i organizacija referenduma.  Zbog toga je Skupština srpskog naroda u BiH je 09.01.1992. proglasila „ Republiku Srpskog naroda  Bosne i Hercegovine“. Ustav Srpske Republike Bosne i Hercegovine usvojen je 28. Februara 1992. g.

RS je bila jedini garant opstanka srpskog naroda u BiH. Formirana je u skladu sa pravom naroda na vlastito političko organizovanje i samoopredeljenje bez ugrožavanja prava drugih naroda u BiH. Međutim, jedinstvom naroda i VRS, ona je mukotrpno branjena i odbranjena tokom rata u BiH. Kao takva bila je osporavana na unutrašnjem planu u BiH i na međunarodnoj sceni sve do Dejtonskog sporazuma i njene međunarodne verifikacije. Nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma i konstituisanja BiH, kao nove državne tvorevine, ili bolje rečeno kao državne zajednice dva entiteta i tri naroda, počinje erozija ustavnih nadležnosti RS i njeno osporavanje kao takve i jačanje zahteva za njeno ukidanje. U takvim okolnostima RS se bori za svoju ustavnu poziciju datu Aneksom IV Okvirnog sporazuma za mir u BiH  – Ustava BiH. Na udaru je i datum formiranja RS, tj. njen Dan – Dan Republike Srpske, njeni simboli – Himna i Grb. Sve to znači napad na osnovne slobode  i prava postojanja Srba na tlu BiH. Ustavni sud BiH, osporava Dan RS – 9.januar i nalaže da se on promeni. Međutim srpski narod u RS i u BiH, ne pristaje na vlastitu negaciju i eliminaciju, nego istrajava na svojim pravima. Rukovodstvo RS i njene insitucije nastavaljaju da slave DAN REPUBLIKE SRPKSE 9. JANUAR. RS se uporno bori za odbranu svojih ustavnih nadležnosti. Ne podleže ucenama Visokog predstavnika u BiH i zapadnih sila. Rukovodstvo RS istrajava na odbrani Ustva BiH. Zalaže se za dijalog, vraćanje oduzetih nadležnosti, očuvanje postojećih, i dijalog sa svim stranama u interesu mira i stabilnsoti u BiH i u regionu.

I ove godine na 30-tu godišnjicu RS u Banja Luci je organizovana je svečanost povodom Dana RS i to Svečana akademija i Svečani defile predstavnika Civilnog sektora i MUP RS. To je bila prilika da se svi građani u RS podsete na dane formiranja i odbrane RS. Prilika da se uruče priznanja najzaslužnijim pojedincima i institucijama RS, koji su dali najveći doprinos njenom formiranju i odbrani.

Na svečanostima u Banja Luci bili su prisutni mnogi gosti među kojima i skoro cela Vlada Srbije na čelu sa premijerkom Anom Brnabić, Načelnik GŠ VS, ambasador RF, predstavnik Ambasade NR Kine, delegacija francuskog parlamenta i drugi. Predsednik Republike Srbije i Vlada Srbije i ovaj put su snažno podržali RS, njenu Dejtonsku poziciju, njenu celovitost i pravo na ustavom utvrđene nadležnosti, kao i celovitost i nezavisnost BiH.

Među zvanicama su bili i generali VRS, od kojih su mnogi i članovi Kluba generala i admirala Srbije. U delegaciji Kluba generala i admirala Srbije bili su generali: Savo Sokanović, Vinko Pandurević, Dušan Kukobat, Dušan Kovačević, Vidosav Kovačević, Marko Lugonja, Grujo Borić.

Predsednica RS je između ostalih, odlikovala i generale VRS, koji su dali veliki doprinos odbrani RS i koji su se tokom rata istakli svojom odlučnosšću, hrabrošću i koji su pružili veliki doproinos odbrani RS. Ordenom Karađorđebe zvezde  prvog reda, za ispoljenu ličnu hrabrost kao i doprinos u odbrani RS odlikovcani su general-major Mićo Grubor i general-poptpukovnik Petar Škrbić. Odlikovani genrali  su članovi Kluba generala i admirala Srbije.

Klub generala i admirala Srbije pruža punu podršku rukovodstvu RS u odbrani Ustavnih nadležnosti RS, i čestita svim građanima RS Dan RS – 9.januar, sa željom da se ubrzano razvija i da gradi mir, razumevanje sa svim narodima i da u celosti očuva svoje ustavne nadležnosti i da funkcioniše kao demokratsko, ekonomski razvijeno i socijalno pravedno društvo.

 

Dr Vinko Pandurević