INTERVJU ADMIRALA ANTIĆA REDAKCIJI „BRATSTVO“

 

12.01.2024

 

 

NATO još ratuje protiv nas, protiv Slovena i pravoslavlja. Od pojave Putina planovi Zapada propadaju. Srbija i Rusija su saveznici, potrebne su jedna drugoj. I NATO i EU su pod komandom SAD, između njih nema velike razlike. Politički nezavisna Srbija se mora ekonomski osloniti na Istok i BRIKS. Rusija nam je pomogla i u 19. veku i u svetskim ratovima, iako nismo imali zajedničku granicu. Ni sada bez Rusije ne možemo da vratimo svoje. Nema ravnoteže između prijatelja i neprijatelja. SAD diriguju Kurtiju, ali i našim zapadnjacima. Rat Zapada protiv Istoka traje 1000 godina. Treba učiti o zajedničkoj borbi i poštovati veterane…

Admiral Boško Antić, učesnik odbrane od NATO agresije, nekadašnji načelnik Škole nacionalne odbrane, ekspert odbrane pred Tribunalom u Hagu i autor studije „Srebrenica-velika obmana“, govori za „Bratstvo“ o potrebi da se neguje kultura sećanja kao uslov bez koga se ne može graditi bilo kakva odbrana zemlje. Bez znanja o prošlosti ne možemo da razumemo sadašnjost, a onda nemamo budućnost, kaže ovaj ugledni veteran, ukazujući da ćemo pravilnim sagledavanjem svega što nam se dešavalo u odnosima sa Zapadom i Istokom doneti i ispravne zaključke kuda Srbija treba, a kuda ne sme da ide.

– Amerikanci, Britanci, Nemci… to nisu naši prijatelji nego neprijatelji koji i danas ratuju protiv nas, u ratu koji za cilj ima da uništi Slovene i pravoslavlje, i da zaposedne naše bogate prostore. Nesporno je da NATO još ratuje protiv nas, kaže Antić i dodaje:

– Politika se završava ratom, tako se nekad govorilo. A danas se mir završava nastavkom rata drugim metodama. Od 1999. rat protiv Srbije se nastavio jer je naša zemlja na takvom položaju da je odskočna daska na Istok. Amerikanci su okupirali Evropu od Drugog svetskog rata i oni joj komanduju. Cilj im je da vladaju Evroazijom jer je poznata tvrdnja da će onaj ko vlada njome, vladati svetom. Pod Evroazijom podrazumevaju teritoriju bivše carske Rusije, SSSR odnosno današnju Rusku Federaciju, koja je prebogata rudnim bogatstvima. Pokušavaju da Rusiju opkole i blokiraju preko Balkana, i klešta čiji su krakovi na Baltiku i preko Vladivostoka. Srećom, nema više Jeljcina, a pojavio se Putin i zato ovi njihovi planovi propadaju.

Srbija se nalazi u stanju da joj je neophodna podrška Rusije, a i Rusiji je potrebna Srbija koja još u svetu ima uticaja.

* Kakva je trenutna saradnja Srbije i Rusije u oblasti bezbednosti i odbrane? Za šta je nama u tim sektorima Rusija nezamenljiva?

– Ona je nezamenljiva jer nam je saveznik! To treba i njoj samoj. Međusobna saradnja i podrška vodi ka odbrani od planova koje je CIA još davno zacrtala o tome kako uništiti Slovene i pravoslavlje! Jasno je ko su Sloveni i pravoslavni. Sada se ta politika samo provodi u delo. Probni kamen je bila Srbija, a onda se polako prešlo na druge zemlje koje su iako pravoslavne, završile u NATO paktu tako što im je nametnuto rukovodstvo naklonjeno Zapadu. Srbija još održava svoju nezavisnost iako je jedan deo naklonjen NATO paktu, ali je taj deo mali.

* Srbija se nalazi na putu ka EU. Da li je moguće da budemo integrisani evropski, ali ne i evroatlantski?

-To je nemoguće! Nema velike razlike između NATO i EU, jer su na čelu i jednih i drugih SAD. Sve članice EU su članice NATO pakta i to dvoje je teško razdvojiti.

* Sa druge strane, Evroazijske integracije su Savezna država Rusije i Belorusije, EAES, ODKB i ŠOS, a u Evroaziji je i težište globalnog objedinjenja BRIKS. Gde je Srbiji mesto?

– Srbija treba da bude nezavisna politički, a ekonomski da bude vezana za Istok i za BRIKS!

* Kako vidite argumente da je to zbližavanje sa Rusijom nerealno?  Navodi se da nemamo zajedničku granicu. Ali, primera radi, sa Rusijom se ne graniče ni Kalinjingradska oblast, koja je deo Rusije, ni Jermenija, koja je članica EAES i ODKB, ni Sirija ni Kuba, kojima Rusija pruža vojnu pomoć…

– Pa nemamo zajedničku granicu ni sa Engleskom, SAD, Francuskom i najvećim delom država članica tzv. evroatlantskih integracija! Granica nije bitna!

Nismo imali granicu ni kada su nam Rusi ukazivali pomoć od Karađorđevog ustanka do Rusko-turskog rata, u Prvom svetskom ratu kada je pomoć stizala Dunavom – i to besplatna pomoć, za razliku od Francuza i Engleza koji su nam sve žestoko naplatili. Nismo imali granicu sa Rusijom ni kad je Crvena armija jurišala do Beča preko naše teritorije i pomogla konačno oslobođenje!

* Hoće li Rusija opet morati da nam pomaže, budući da su 90-ih od Srbije nasilno odvojeni delovi naroda i teritorije, za čije ujedinjenje su u dva svetska rata živote dali milioni. Možemo li to da vratimo bez pomoći Rusije?

– Zavisi kako će se razvijati odnosi u svetu, ali kako je krenulo posle događaja u Ukrajini, jasno je da je NATO pakt ustuknuo. Ne smeju olako da stupe u direktni sukob sa Ruskom Federacijom. Oni tamo ratuju indirektno, tamo imaju svoje naoružanje, instrukture i dobrovoljce, kao i skladišta i institucije za vođenje biološkog rata.

NATO masovno naoružava države koje su formirane na našim teritorijama… one su članice NATO. A Hil je danas izjavio i da SAD naoružava Prištinu. To nije ništa novo. Jasno je da oni diriguju Kurtiju, a nije bitno da li je to javno saopšteno. Zato, mi bez ruske pomoći nećemo moći da vratimo naše teritorije.

*Ako se ima u vidu da Zapad napada Srbiju u formi hibridnog rata, uključujući i ovo otvoreno naoružavanje Albanaca na Kosovu i Metohiji, da li je normalno da sa neprijateljem razvijamo iste odnose kao sa prijateljima koji su nam uvek pomagali u borbi za oslobođenje? Može li uopšte da se govori o „saradnji sa obe strane“ i ravnoteži u toj saradnji u vreme kada Zapad napada i Srbiju i Rusiju…

– Amerika i Rusija nama ne mogu biti jednaki. Zapad je nosilac agresije protiv naše zemlje. Učestvovali su masovno u dejstvima protiv Republike Srpske, protiv Jugoslavije i znamo šta smo doživeli. Otpor male Srbije, gde je odnos snaga 600 prema jedan i gde nadmoćan nije pobedio, ukazuje na mogućnost pružanja otpora.

Rusija sada vraća jedan po jedan deo Ukrajine, i to treba napomenuti da je to deo gde su nekada bile Slavjanoserbija i Nova Serbija, gde je, na teritoriji današnjeg Kijeva, živelo srpsko stanovništvo iz Vojvodine!

Mi ne možemo da imamo ravnotežu u odnosima sa prijateljem i neprijateljem. Mi ne smemo da izazivamo sukob sa jačim, ali ne sme ni dozvoliti da jači diriguje šta će se dešavati u našoj zemlji. Moramo sačuvati svoju slobodu i nezavisnost. Koliko ćemo u tome uspeti ne zavisi od spoljnog neprijatelja onoliko koliko nam je problem unutrašnji neprijatelj. Vidite šta se dešava: ne izlaze iz stranih ambasada, u kojima dobijaju uputstva. Ja čak znam ljude koji su bili vojni izaslanici u Engleskoj, svi su danas naklonjeni Engleskoj i njihovoj službi. Ništa se ne dešava odjednom, nego na duge staze. A u našem mentalitetu je problem što radimo sve za dana… A borba protiv Slovena ne traje par vekova nego od podele na Zapadno i Istočno carstvo. Tu borbu predvodi Vatikan. U pravoslavnim zemljama, vladar je postavljao patrijarha, a u katoličkom svetu je papa postavljao vladare. To je velika razlika i na tome počiva uticaj Vatikana.

Evo vam primera: naš vladika Ćulibrk umanjuje žrtve u Jasenovcu, daje izjave suprotne od odluka koje je doneo Sinod. Na žalost, tog vladiku poznajem, i on je na žalost bio padobranac – mislim da sam time sve rekao.

* Kako je to moguće da političari u Srbiji, osim usput i načelno, ne govore o srpsko-ruskom bratstvu i o perspektivama odnosa sa našim najvažnijim istorijskim partnerom? Kakav je to signal za rusku stranu?

– Nisam političar, nego vojnik profesionalac. Političari su posebna vrsta ljudi, a vojnik nikad ne treba da bude političar. Za početak moramo da upoznamo naš narod sa onim što je ruski narod za nas učinio. Ima objavljenih knjiga, tekstova i sličnog ali nisu dostupni širim masama jer televizija to ne prikazuje. Nama trebaju skupovi i radovi, na više jezika, koji bi objasnili koliko su nam Rusi pomogli i oružano i materijalno. Kad se spomene Jeljcin, mora da se zna da je on podmetnuta ličnost koja je napravila štetu i nama i svojoj zemlji. A počelo je i pre njega, sa Gorbačovim.

Nama treba da se široko u narodu sazna da Rajevski nije bio samo lik po kome je pisana Ana Karenjina, nego je on predvodio šest hiljada ruskih dobrovoljaca u Tursko-srpskom ratu. Ko u narodu zna da su na Solunskom frontu bile dve ruske divizije i odigrale mnogi veću ulogu nego Francuzi i Englezi? A Englezi su uradili sve da ih likvidiraju. Znate li šta znače dve divizije? …

* Za kraj, Rusija poštuje svoje borce i razvija kulturu sećanja na svoju antifašističku istoriju. Koliko ste zadovoljni nivoom kulture sećanja u Srbiji?

– Ko gleda paradu na Crvenom trgu, vidi Putina okruženog generalima bez podele na komuniste i one koji to nisu bili. On ih je sve okupio oko sebe. A na našim manifestacijama, gde su naši veterani? U poslednjim redovima. Treba poštovati svoje prethodnike! Bio sam načelnik Škole nacionalne odbrane, iškolovao šest generacije, među njima 95 generala, na svaku svečanost sam pozvao prethodnike. Za Dan veterana, danas su na prijemima mladići od 25 godina… Mislim da sam sve rekao.

Čuvanje nacionalnog sećanja je veoma važno za odbranu zemlje, to je neophodno, jer je nemoguće sačuvati zemlju bez toga. Oni koji nas ubeđuju da prošlost nije važna, zašto se oni ne odreknu prošlosti? Amerikanci neće da se odreknu svojih dvesta godina, a mi treba da se odreknemo višemilenijumske prošlosti? Prošlosti se ne smemo odreći da bismo razumeli sadašnjost i da bismo imali budućnost. Ko ne voli svoje, voleće tuđe.

 

Diana Milošević