Ramuš Haradinaj – zločon i kazna

Stav Kluba generala i admirala Vojske Srbije prema sramnoj presudi Međunarodnog Krivičnog suda u Hagu

Florens Artman svoju knjigu „Mir i kazna“ započinje rečima: „ Velike sile jesu osnovale tribunal, na kraju su odobrile i buđet za njega, ali nikada, baš nikad, nisu dopustili da im sasvim izmakne iz ruku, to jest da stekne potpunu nezavisnost. One su se promišljeno infiltrilale u tribunal, tako da su mogle da njime manipulišu i ometaju njegov rad čim bi otkrile nešto što nisu želele. Infiltriranje je išlo preko stručnjaka, koji su bili vrlo kompetetni u svom domenu, ali čija je lojalnost prema vlastitoj državi i njenim sližbama bila veća od one prema tribunalu. Znači, radili su u službi interesa svoje države, mada je to bilo ponekad u suprotnosti sa ineteresima prava“. Sve to ukazuje da Haški tribunal nije sud već:

1. Dobro upakovana inkriminacija pravde koja odlučuje ko će biti osuđen i kako će se pravda zadovoljiti;
2. Sud jeste slobodan i nezavistan, ali se može raditi baš šta se hoće;
3. Sud je pod kontrolom iznutra, kroz insajdere koji su stručnjaci ali i instrumentalizovani u tom smislu da istraga ne ide predaleko;
4. Sud se tako oslobodio ratnog zločinca i teroriste Ramuša Haradinaja usled nedostatka dokaza ( ubijeno je devet svedoka a ostali su zastrašeni ) jer nije se smelo doći do istine;
5. Sud je morao da donese takvu presudu jer bi se u suprotnom utvrdilo da takvu državu SAD i EU (NATO) nisu mogli niti smeli formirati sa ratnim zločincima i teroristima na čelu;
6. Sama presuda, na osnovu istine i dokaza, bila bi mnogim zemljama dokaz, da Kosovo ne mogu priznati kao samostalnu državu, a ovako prećutno, uz pritisak, morali su doneti sramnu odluku;
7. Sama pravedna presuda, bila bi inicijalni dokument za građanski otpor u državama koje su priznale Kosovo kao državu;

Osuditi Haradinaja – tvorevinu i saradnika 19 NATO zemalja u zločinačkoj agresiji na Saveznu Republiku Jugoslaviju, značilo bi potpisati i svoju sopstvenu presudu u nezabeleženom kršenju međunarodnog prava NATO-a prema jednoj suverenoj državi – članici OUN.

Iz navedenih razloga, a što u istoriji sveta nije zabeleženo jedna država – SR Jugoslavija izručila je Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju: svog predsednika, predsednika R. Srbije, potpredsednika savezne vlade, ministra odbrane, dva načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije, jednog komandanta armije i zamenika ministra unurašnjih poslova i to samo zato što su profesionalno izvršavali svoje dužnosti na osnovu ustava suverene države – SR Jugoslavije, braneći svoju državu od terorizma – separatizma i od NATO agresije.

Klub generala i admirala Vojske Srbije odlučno i bezrezervno podržava sve napore i mere Vlade Republike Srbije, drugih institucija, organizacija i udruženja u zahtevima da sramna presuda Tribunala zločincu i teroristiHaradinaju bude poništena, a da nova presuda adekvatno sankcioniše njegove  počinjene i od Vlade SRJ, SCG i R. Srbije dokumentovane zločine.

Klub preporučuje građanima Srbije i Evrope knjigu autora Bard Hamzaja pod naslovom „ Doprinos ratu i slobodi“ ( dijalog sa komandantom Ramušom Haradinajem) izdanje Zeri – Priština 1999. godine. Knjiga prestavlja sjajan dokument i autobiografiju terorističkog profila Ramuša Haradinaja i njegovih zločina. Knjiga pruža odgovore: ko je, kako se i gde pripremao Ramuš Haradinaj za terorizam i secesiju KiM, ko je finansirao terorističku OVK, odakle je i kako kupovano i stizalo oružje za OVK, koliko i na koji način visoki predstavnik administracije SAD Ričard HOlbruk pomagao i spasao OVK 1998. godine, i kako su taj isti zadatak nastavili verifikatori OEBS-a na KiM 1998-1999, kako su za vrema NATO agresije sarađivali – sadejstvovali NATO i OVK…

NAPOMENA:
Detaljniji prikaz knjige uskoro na našem sajtu.
Savet Kluba generala i admirala