Генерали за Генерала
Када су нам 03.септембра 2026. године саопштили да је Клуб генерала и адмирала организатор комеморативне седнице за преминулог генерала Ратка Младића, били смо поносни и забринути. Знали смо да ће све очи бити упрте у нас. Буде ли све у реду, похвалу не очекујемо. Буде ли пропуста, на нас, а посебно на генерала Николу Делића ће се сручити бујица критике. Времена није остало много, а број оних који су хтели доћи да одају последњу пошту великом Генералу био је велики.
„Клуб генерала и адмирала ће најбоље организовати комеморацију свом колеги, генералу, команданту и хероју!“-речено је са врха.
Наравно, није нам то била прва комеморативна седница. Мало-мало, па се неки колега разболи или га задеси тренутна смрт, па ми са дужним пијететом организујемо комеморацију. Али ово је нешто друго. Комеморација за коју су из раз-личитих побуда заинтересовани многи из земље и иностран-ства је нешто сасвим друго. О медијима да и не говоримо.
Породица генерала Ратка Младића (Фотографија са интернета)
Велика сала Дома ратника била је тесна да прими све оне који су желели да присуствују комеморацији. Обративши се породици генерала Ратка Младића, Комеморативни скуп, у 12,00 часова 05.09. 2026. Лета Господњег, отворио је Председник Клуба генерала и адмирала Србије, др Лука Кас-тратовић, генерал. А онда, након Минута ћутања, присутнима се обратио генерал-пуковник Бранко Крга, класић генерала Ратка Младића. Надахнутим говором рекао је много о генералу, намерно остављајући генералу Живомиру Нинковићу, некадашњем команданту В и ПВО ВРС, да заврши причу о војничкој каријери славног генерала.
Фотографија и цвеће за часног генерала (фотографија са интернета)
На причу генерала Бранка Крге, надовезала се Хелена Гускова, члан Академије наука Руске федерације и члан Сената Републике Српске, добар познавалац прилика у РС и ВРС и лични познавалац генерала Ратка Младића. Подсећала нас на мудре и далековиде речи генерала Младића Подвлачила је паралелу између догађаја на територији бивше СФР Југославије и прилика у Русији, на шта је генерал више пута упозоравао.
Министар за борачка и инвалидска питања у влади Републике Српске, Остојић, непосредни учесник у одбрамбеном рату, са високим процентом инвалидета, говорио је о Ратку, као да му подноси извештај и правда се због чега његови борци у РС не остварују онолико колико заслужују и образлаже зашто Држава не може дати више.
На крају, као да наставља тамо где је стао генерал Бранко Крга, наставио је генерал Живомир Нинковић, Ратков непосредно потчињени, познавалац генерала Младића још док је био командант 9. корпуса ЈНА у Книну. Свој надахнути говор завршио је реченицом: „Да није било генерала Младића са свим својим особинама, не би било Републике Српске!“- након чега се чуо дубоки уздах одобравања, јер аплаузу нема места на комеморацији.
Када је након завршне речи Председника Клуба др Луке Кастратовића оглашен крај Комеморативне седнице, званице су почеле да прилазе ожалошћеној породици Ратка Младића да изјаве саучешће, а новинари из бројних редакција, гурали се да узму изјаве од говорника.
Остали смо ми, чланови Клуба да видимо шта је било добро, а на чему се мора радити. Констатовали смо да је наш задатак успешно извршени и да смо свој дуг, према нашем колеги, генералу Ратку Младићу, великом војсковођи и хуманисти одужили и да у понедељак, 07. септембра, достојанствено, на вечни починак испратимо вољеног Команданта.
Клуб овом приликом изражава захвалност свима који су допринели да комеморација заврши онако, како приличи великом Команданту!
Вечна му слава и хвала!
Хаџи Милош Ђошан, генерал