У спомен

СЕЋАЊЕ: ЂУРИЧКОВИЋ ДРАГУТИН, генерал-потпуковник

ЂУРИЧКОВИЋ ДРАГУТИН

генерал-потпуковник

ЂУРИЧКОВИЋ ДРАГОЉУБ

1935-2015

            Члан Клуба генерала и адмирала Србије Ђуричковић Драгутин, генерал-потпуковник у пензији преминуо је 12. априла, а сахрањен у Нишу 14. априла 2015. године . Објављивањем  сећања у овом тренутку изражавамо поштовање  у незабораву према нешем колеги.

Рођен је 30. септембра 1935.  у селу Загарач, општина Даниловград, од оца Радована и мајке Стане.

Са супругом Наталијом (преминула 1998.). стекао  синове Владимира  и Бобана Оставио  унуке: Лазара, Петра, Миљану, Катарину  и Данила.

Завршио је основну школу и четири разреда гиманзије 1950. у Црвенки, Војну академију Копнене војске – смер пешадија  1953.  у Сарајеву, Вишу војну академију 1966.  у Београду и Ратну школу 1973.  у Београду.

Произведен је у чин потпоручника пешадије 01.09.1953., а унапређен у чин   генерал-потпуковника 22.12.1990. Пензионисан је 1. септембра 1992. године.

Обављао је дужности од командира вода  до команданта Територијалне одбране Црне Горе у богатој војничкој каријери. Пензионисан је 1. септембра 1992. године.

Одликован је Медаљом за војне заслуге 1955., Орденом за војне заслуге са сребрним мачевима 1967., Орденом за војне заслуге са златним мачевима  1975., Орденом народне армије са златном звездом 1979., Орденом братства и јединства 1984.  и Орденом за војне заслуге са великом звездом 1989. године

Добитник је Плакете Савеза резервних војних старешина СФРЈ и Србије, Мале плакете Југословенске народне армије, Средње плакете Територијалне одбране и Плакете Цивиле заштите.

У опроштајном надахнутом говору Мирка Старчевића, генерал-мајора у пензији истакнуто је између осталог да се име Драгутин које му одмалена наденуше поклапа са његовим карактером као драгог и омиљеног човека. Они који су имали част да раде са генералом Ђуричковићем могли су видети широкогрудог, племенитог човека са високим војним и општим образовањем, љубитеља спорта, историје нарочито српког народа и психологије.  Имао је изразиту пажњу према људима, увек им се нашао и у срећи и несрећи. Враћала му се љубав коју је гајио према људима, а од њих је тражио: учити, радити, усавршавати се и побеђивати. Из колоне смртника генерал Ђуричковић одлази у колону назаборавних по свом делу и угледу, закључио је генерал Старчевић.