Почетком 2021. у Републици Србији  интензивирана је расправа о извршавању војне обавезе у њеном пуном капацитету, која осим обавезе служења војног рока, је општа и којој подлежу држављани Србије, подразумева и регрутну обавезу, обавезу вршења цивилне службе  и обавезу у резервном саставу.

Преговори који се воде између Београда и Приштине уз посредовање ЕУ и подршку САД, одвијају се већ више од пола деценије, али још увек без опипљивих резултата у погледу конкретних решења питања статуса КиМ, територијалног интегритета Р. Србије и њеног суверенитета на територији КиМ, те положаја српског народа у покрајини. Притисци од стране ЕУ и САД се појачавају са намером да се потпише коначни и обавезујући споразум између Београда и Приштине (читај између „Р. Косово“ и Р. Србије), који би

(Материјал припремљен као основа за излагање на трибни: „Искустав из одбране  током НАТО агресије“, коју је на Београдском сајму њига 25. октобра организовао МЕДИЈА ЦЕНТАР ОДБРАНА)

    Сваке године, па и ове 2019. почетком августа, мноштвом комеморативних скупова и парастоса у Србији, Републици Српској (РС), а у мањем обиму и у Републици Хрватскј (РХ) – само у српским срединама, обележава се погром и прогон Срба из Републике Српске Крајине (РСК). То је истовремено и прилика да се „расветле околности пада РСК“, пронађу кривци за пропаст РСК, страдање народа, да се актуелизују неке старе теме о „издаји“, заверама сваке врсте итд. Те расправе су углавном лишене