Драги саборци и жртве бомбардовања, шаљем вам писмо мога пријатеља Француза Пјер Анри Бинела, коме је са груди стргнута Легија Части и никада није враћена. Али, Бинел је тада казао: „Ја, Француз,потомак Солунца и отац, нисам могао да ћутим, видевши да ће НАТО гађати српске цивиле. Ништа ми више не значи та Легија части.“ Када смо Iv Bataj и ја одвели Бинела у Пећку Патријаршију, тихо је рекао: „Највећу срећу доживео сам овде, клечећи у српском манастиру.“ Данас вам Пјер

ОКРУГЛИ СТО 23. 03.2013.: „Агресија НАТО на СРЈ 1999. године – 14 година после“ АУТОР: др Видоје Пантелић, генерал пуковник у пензији

Пише: генерал-пуковник Спасоје Смиљанић (у време НАТО агресије командант РВ и ПВО) БОМБАРДОВАЊЕ, АГРЕСИЈА ИЛИ НЕШТО ТРЕЋЕ? Навршава се 14 година од почетка оружане агресије НАТО на СР Југославију. Свих 14 година вишедимензионална агресија у највећем делу српске јавности назива се бомбардовање.

БОШКО АНТИЋ, контраадмирал у пензији Руководилац Секције за политику одбране Клуба генерала и адмирала Србије Нестанком Варшавског уговора и распадом Совјетског Савеза нестао је и вишеполарни систем односа у међународној заједници. Сједињене Америчке Државе су остале без конкурента на геополитичкој сцени. Да би ова преостала светска велесила остварила свој концепт трајног прусуства на свим важним подручјима искористила је свој положај водеће силе у Северноатлантском савезу (НАТО). Уместо «угрожавања од стране Совјетског Савеза» наметнуто је «угрожавање безбедности осталих чланица овог преосталог