(Materijal pripremljen kao osnova za izlaganje na tribni: „Iskustav iz odbrane  tokom NATO agresije“, koju je na Beogradskom sajmu njiga 25. oktobra organizovao MEDIJA CENTAR ODBRANA)

    Svake godine, pa i ove 2019. početkom avgusta, mnoštvom komemorativnih skupova i parastosa u Srbiji, Republici Srpskoj (RS), a u manjem obimu i u Republici Hrvatskj (RH) – samo u srpskim sredinama, obeležava se pogrom i progon Srba iz Republike Srpske Krajine (RSK). To je istovremeno i prilika da se „rasvetle okolnosti pada RSK“, pronađu krivci za propast RSK, stradanje naroda, da se aktuelizuju neke stare teme o „izdaji“, zaverama svake vrste itd. Te rasprave su uglavnom lišene argumenata, racionalnih rasuđivanja i zaključivanja, opterećene su subjektivnošću, lažnim argumentima, međusobnim klevetama i napadima i osudama državnog i političkog rukovodstva Srbije, koje je smatrano kao glavni krivac za propast RSK.

    „Vojnopenzionerska  elita“ komentar,dostavlja                                                                         medjunama@politika.rs Poštovani, u dnevnom listu Politika  od 24.jula 2019.godine, objavljen je tekst pod naslovom  „Vojnopenzionerska elita“ , autora Radisava Ristića, pukovnika u penziji,  nekadašnjeg načelnika odeljenja za informisanje ministarstva odbrane. U tekstu se pored ostalog kaže da se vojnim penzionerima pridružio i „…Klub penzionisanih generala i admirala.Simptomatično je ,pri tome,da se među članovima tog kluba nalaze imena bivših načelnika Generalštaba Vojske SRJ, odnosno Vojske Srbije i Crne Gore i Vojske Srbije kao i bivši pomoćnici ministra odbrane…“. Navedeni citat je

    O agresiji NATO na SRJ puno je govoreno sa aspekta kršenja Povelje OUN i kršenja međunarodnog prava, o agresiji kao  zločinačkom aktu. Čak su i planeri agresije i NATO lobisti priznali da je „bombardovanje“ ili „kampanja“ bilo nelegalno i suprotno Povelji OUN, ali je po njima bilo neophodno, i da je Srbija to zaslužila, jer je bilo potrebno sprečiti „humanitarnu katastrofu i zaustaviti sukobe na KiM“. Na ovaj način se pokušava podeliti odgovornost za sve zločine i sva zla koja su proistekla iz agresije NATO na SRJ.  

    Upravo se ovih dana navršava dvadeset godina od početka „mirovne konferencije“ – „pregovora“ u francuskom dvorcu Rambuje, kod Pariza, vođenih o Kosovu i Metohiji između predstavnika vlasti SRJ i Srbije i kosovskih Albanaca, uz posredovanje izaslanika SAD, Rusije i EU, Kristofera Hila, Borisa Majorskog i Volfanfa Petriča. „Pregovori“ su trajali 17 dana(od 6.2. – 23.2.1999.) i okončani su bezuspešno, bez ikakvog dogovora.