Приказ књиге: Генерал Небојша Павковић Мирис барута и смрти на Косову и Метохији 1998. године
Иако је од ескалације шиптарског тероризма на Косову и Метохији, и првим озбиљнијим акцијама државе СР Југославије, односно Републике Србије на том простору, прошло скоро две деценије, Косово и Метохија су и данас, незаобилазна, свакодневна тема на свим нивоима. Од Републике Србије, преко Савета Европе, до Уједињених нација.
Да ли је то случајно? Свакако да није. То само говори о важности Косова и Метохије, првенствено за Србију и српски народ, али и за „стабилност у региону и мир у Европи“ у шта се куну они, који су потпалили крвави косовски пламен.
Као одговор на све веће интересовање јаности, из штампе је изашла још једна књига истине о Косову и Метохији, штампана 2015. године.
Аутор књиге „Мирис барута и смрти на Косову и Метохији 1998. године“, генерал-пуковник Небојша Павковић, у назначено време, био је Командант Приштинског Корпуса Војске Југославије.
Генерал Павковић је несумњиво најпозванији да пише о теми коју је сам изабрао. А можда је тема изабрала свога аутора? Са дужности коју је обављао и високог положаја, који му је, с обзиром на актуелни тренутак припао, генерал Павковић је, као ретко ко, могао описати све. Од онога што се на терену из дана у дан догађало, до онога што се у врху државе договарало. Између тога, биле су команде које су одлуке „врха државе“ разрађивале, конкретизовале и преносиле кроз заповести потчињеним јединицама на терену. У свим фазама тога сложеног процеса, генерал-мајор Небојша Павковић, у улози команданта славног Приштинског корпуса ВЈ, непосредно је учествовао. Он је доносио одлуку о свим важним тренуцима борбе. Због тога је аутор ове књиге незаобилазна личност, кад год се говори о догађајима на Косову и Метохији 1998. и 1999. године.
Чак, и ако би аутор, из масе догађаја, који су један другога смењивали филмском брзином, нешто превидео или заборавио, ту су били тужиоци и судије Хашког трибунала, да га потсете. Да га упитају о сваком догађају, да их претресу од почетка до краја. Да нађу оно што би хтели наћи, а нису могли.
Књига је заиста, једна покретна трака слика и догађаја на територији Косова и Метохије током 1998. године, али и непосредно пре тога. Задивљује ауторов смисао за конкретизацију на терену и за уопштавање у домену политике државе СР Југославије у односу на Косово и Метохију.
Читајући књигу „Мирис барута и смрти на Косову и Метохији 1998“ године, читалац, ће се, као у Бородинској панорами, наћи усред битке, убеђен да скоро може омирисати барут и смрт око њега, као што и сам наслов књиге сугерише.
Са друге стране, читајући књигу, он ће се на веома једноставан начин упознати, каквим је притисцима био изложен, и које је дипломатске напоре предузимао државни врх, да се дође до „мирног решења Косовске кризе,“ како су најгрубљи облик тероризма, називали у свету, и поједини домаћи медији.
Задивљује хуманост, која кроз сваки лист избија из ове књиге. Аутор се сећа свих појединачних бораца, ко је где и како погинуо у безброј акција „блокирања шиптарских терориста и одблокирања комуникација“ што, истини за вољу, јесте био основни циљ вођења борби на Кососву и Метохији. Придржавање одредби међународног ратног права, Женевских конвенција и Хашких протокола, омеђило је сваку акцију јединица Приштинског корпуса и МУП-а Србије на Косову и Метохији.
Свако ко зна, у каквим условима су вођене борбе на Косову и Метохији, и у каквим условима се налазио аутор, док је писао ову књигу, схватиће њену вредност. Она се издваја од осталих књига и по садржају који је целовит и по обиму који је импресиван и по техничкој опреми књиге, која је задивљујућа, а посебно по амбијенту у коме је рађена, што свакако представља реткост међу књигама.
Због тога, ова књига заслужује да буде део свакодневног окружења свих нас, којима је стало до Косова и Метохије и до истине о нашој борби.
Нажалост књига се не може купити јер је распродата.
Милош Ђошан, генерал-мајор