Promocija knjige „Novi hladni rat i Srbija“, autora general-majora u penziji, dr Vinka Pandurevića, koju je organizovao Klub generala i admirala Srbije, održana je danas u Atrijumu Doma Vojske Srbije u Beogradu. U prisustvu poštovaoca autora i zainteresovanih za temu koju je obradio, na promociji su o knjizi govorili prof.dr Radovan Radinović, prof.dr Milomir Stepić, i dr Dušan Proroković, ističući i trud koji je autor uložio u razjašnjavanju savremenih zbivanja o gorućem političkom problemu Srbije i uticaju spoljnih političkih faktora i koja nalazi potvrdu u aktuelnim međunarodnim i geopolitičkim procesima u svetu i u regionu!

 

 

Na kraju, prisutnima se obratio i autor koji je rekao: „Dame i gospodo, dragi prijatelji, izražavam svoje veliko zadovoljstvo i zahvalnost svima Vama što se danas ovde i prisustvujete promociji moje knjige koja, kako rekoše predhodni govornici zavređuje pažnju i  nalazi potvrdu u aktuelnim međunarodnim i geopolitičkim procesima u svetu i u regionu.

Pojavljivanje ove knjige omogućili su Predstavništvo republike Srpske mu Srbiji  i izdavačka kuća „Svet knjige“iz Beograda, kao izdavači. Ovom prilikom se zahvaljujem direktoru Predstavništva RS u Beogradu gospodinu Mlađenu Cicoviću, koji je svesrdno pomogao i omogućio štampanje ove knjige, kao i gospodinu Stevi Ćosoviću, direktoru izdavačke kuće , „Svet knjige“, koji je i urednik ovog izdanja.

Naše današnje okupljanje na ovom mestu omogućio nam je direktor Medija centra „Odbrana“, pukovnik Stevica Karapandžić, kome se ovom prilikom zahvaljujemo.

Klub generala i admirala Srbije kao važno strukovno udruženje, organizuje današnju promociju ove knjige. Klub ima izuzetno dobru saradnju sa institucijama Generalštaba Vojske Srbije i Ministarstva odbrane, posebno sa Upravom za odnose sa javnošću, Sektorom za ljudske resurse, i njegovom Upravom za tradiciju, standard i veterane. Ovom prilikom pozdravljamo čelne ljude ovih institucija i organizacija i zahvaljujemo im se u ime Kluba generala i admirala.

Zahvaljujem se predhodnim govornicima koji su vrlo iscrpno i ubedljivo govorili o sadržaju knjige, i izneli stručne analize i ocene, kako profesoru Stepiću,od koga sam prihvatio osnovne geopolitičke ideje, teorije i koncepcije, tako i prof. Prorokoviću, a posebno mom dragom kolegi i profesoru generalu Radovanu Radinoviću, kao recenzentu knjige. Ovom prilikom želim da pomenem i da se zahvalim i drugom recenzentu dr Anji Filimonovoj, naučnom saradniku Instituta za slovenske studije Ruske akademije nauka, koja danas nije mogla biti sa nama.

Bez namere da se upustam u prikaz sadržaja knjige, želim samo da ukažem na neke osnovne činioce koji su bili ključni prilikom razrade osnovnih teza knjige, koja u svom pod naslovu nosi naziv GEOPOLITIČKA STVARNOST SRBA, jer se sve anlize o kojima je reč u knjizi dovode u neposrednu vezu sa međunarodnim položajem Republike Srbije, Republike Srpske i srpskog naroda i srpskih zemalja u celini i sa njihovim geopolitičkim položajem i sa prognozama daljeg jačanja ili slabljenja toga položaja.

U vezi sa rečenim u knjizi je dat osvrt i na najnoviju srpsku istoriju kroz prizmu rada Haškog tribunala, kao važne geopolitičke karike, „prestonice međunarodne pravde“, čiju pravičnost su osetili mnogi građani Srbije i Srpske,a neki su tamo ostavili isvoje živote.

Poenta knjige se odnosi na prevladavanje hladnoratovskih odnosa u svetu i to uspostavom NOVOG PORETKA SVETA KAO DEMOKRATSKE ZAJEDNICESUVERENIH DRŽAVA, i to uz  mnogo više saradnje u međunarodnoj zajednici, pre svega kroz sve institute i mehanizme OUN i SB, te poštovanje međunarodnog prava.Možda je ovo samo još jedna iluzija, ali vreme će pokazati. To odlično znamo na pitanju KiM, koje nije ni demokratsko a ni geografsko pitanje, nego je geopolitičko pitanje parexelance, gde „unutrašnji dijalog“ mnogo ne pomaže, a ono pokazuje koliko je teško uspostaviti poredak u svetu zasnovan na sardnji i ravnopravnosti suverenih država. Kada je reč o KiM u okvirima postojeće konstelacije snaga u svetu u domaćoj javnosti iskristalilsala su se tri pristupa i to:formalno-pravni (strogo poštovanje Ustava RS i Rezolucije 1244 SB UN);realpolitički pristup (uvažiti i priznati realnost, političke, geopolitičke i sve druge procese kao ključne derminante određenja statusa KiM); i geopolitički (iskoristiti aktuelne geopolitičke procese u svetu koji idu na ruku Srbiji u perspektivi, pa u skladu sa tim promenama rešavati problem KiM, dakle zamrznuti kongflikt).   Svaki od ova tri pristupa ima elemnte rešenja, ali i elemente ograničenosti i blokade problema.

Takođe, kao autor ove knjige prilikom analize međunarodnih odnosa i geopolitičkih prilka u svetu, bio sam svestan nezaobilazne činjenicea to je Strategija nacionalne bezbednosti SAD, koju objavljujesvaka predsednička administracija na početku predsedničkog mandata novog predsednikaSAD, pa tako je učinila i administracija predsednika Trampa u decembru 2017. godine.  U preambuli Strategije, kao poruka autorima Strategije, građanima SAD i celom svetu Tramp kaže: “Američki narod me je izabrao da Ameriku ponovo učinim velikom“, zatim dodaje, „obećao sam da će moja administracija pre svega, i na prvom mestu, obezebditi sigurnost i blagostanje našim građanima, da ćemo obnoviti američku ekonomiju, osnažiti našu vojsku, odbraniti naše granice, zaštiti naš suverenitet i unaprediti naše vrednosti i naš način života, dakle Amerika na prvom mestu“.

U startegiji se potencira vojna moć SAD, koja mora ostati dominantna u svetu, odvraćati i zastrašivati druge, a SAD biti sposobne da u svakoj vrsti sukoba pobede. Zato je neophodno, kako se to kaže u startegiji, povećavati američki uticaj u svetu i braniti američke interese na svakom mestu i u svako vreme. Ovakvi napori američke administracije omogućavaju američku dominaciju, koja je pred velikim izazovom, zbog jačanja RF, Kine i drugih regionalnih sila u svetu.

Termin „novi hladni rat“ se počeo stidljivo upotrebljavati, iako postoje svi indikatori koji jasno pokazuju da je hladnoratovski  sukob među ključnim vojnim silama u svetu prisutan. Uzroci novog hladnog rata su geopolitički. Reč je o ratu kontinenata, pomorska sila protiv kopnene. Evrazija protiv atlantika. Povratak kopnene sile i novi uspon Evrazije je glavni razlog koji objašnjava Novi hladni rat. Taj novi hladni rat ima svoje reperkusije i na Srbiju i srpski narod i njegovu geopolitičku stvarnost.

U ovom novom hladnom ratu, međunarodno pravo kao da ne postoji, dok je ono mnogo više poštovano u vreme hladnog rata. Kredibilitet OUN je bio mnogo jači nego danas, jer se ključne članice SB nalaze u sukobu skoro na svim poljima. Na primeru Sirije, ali ne samo tu, vidimo odvijanje direktinih vojnih intervencija. Direktne vojne intervencije koje sprovode SAD i njihovi najbliži saveznici, u ime navodnog sprečavanja genocida i zločina protiv čovečnosti, bivaju zaodenute u u odore preventivnih u huminitarnih intervencijai potpomognute „humanitarnim raketnim udarima“. Sve je više posezanja za pravom VETA u SB. Rad SB je praktično paralisan. Testiranja vojne moći među najmoćnijim vojnim silama seodvija na blizinu. Ekonomski, a pre svih energetski interesi se direktno štite upotrebom vojnih snaga i sredstava, odnosi među vodećim zemljama sveta sve se više grade sa pozicija sile. Narušavanje međunarodnog prava ide sve više na štetu malih država.

Mnogo je neuralgičnih tačaka u svetu koje prete stabilnosti, počev od Sirije, preko, Ukrajine, gomilanja snaga NATO u baltičkim zemljama i na granicama Rusije, sa projekcijom da te snage narastu do 30000 vojnika za brzo reagovanje, kao odgovor na navodnu rusku agresiju, problemi na Pacifiku, Južnom kineskom moru i dalekom istoku, sve češće posezanje za ekonomskim sankcijama,novi trgovinski rat je na pomolu,turbolentni procesi u EU, nestabilnost Balkana itd. Kao opasnost vidimo ipostepeno slabljenje nekada najmoćnijih sila, a nasuprot tome jačanje onih koji su bili slabiji, i koji postaju izazivači snažnim, što sve može dovesti do izbijanja preventivnih ratova. Svedocimo smo bliskih borbenih susreta velikih sila, uratovima preko posrednika, zastupnika tzv. proksi ratovima.

Iako SAD ističu značaj mira i diplomatije, ipak se uvek naglasi da će američki neprijatelji osetiti moć Amerike, dakle rat i agresija  suuvek mogući kao ključno sredstvo.Suština  američke politike  možda je najbolje izrazio američki režiser Oliver Stoun, rekavši jednom prilikom „nije kriv Tramp, kriv je američki sistem“.

On dalje kaže: „Sada je vrlo moderno da se napadaju republikanci i Tramp, a da se zaobilaze Obama i Klinton. Ali imajte na umu sledeće: za 13 ratova  koje smo započeli polsednjih 30 godina, 14 triliona dolara koje smo potrošoli  i stotine hiljada života koji su nestali sa lica zemlje, zapamtite za to nije kriv  samo jedan lider  već ceo sistem, i republikanski i demokratski“. I bez Olivera Stouna znamo da se Amerika prema ostatku sveta odnosi kao prema objektu dominacije i iskorišćavanja, i ona gura cele kontinente u bedu da bi za sebe prigrabila većinu prirodnih bogatstava planete.Jer, kako je svojevremeno rekla Medlin Olbrajt „nepravda je da  ogromne prirodne resurse Rusije, koristi samo jedna država“.

Često se ukazuje na dvostruke standarde u međunarodnim odnosima. Međutim, standarda uopšte nema. Izbor sredstava koja stoje na raspolaganju SAD je stvar njihovog izbora, a ne nikakvih međunarodnih standarda. U ovakvom geopolitičkom košmaru, u stanju direktnog nadmetanja i sučeljavanja zapadnih sila i Rusije u Evropi i na Balkanu, stavlja Srbiju i srpski narod u poziciju između čekića i nakovnja, u svojevrsni geopolitički trougao i izlaže Srbiju i RS snažnim geopolitičkim silnicama. Skoro nijedna svestka i evropska sila nije posve nevina kada je u pitanju njihov odnos prema Srbiji, jer je obično reč o suprostavljenim interesima, koji su za Srbiju često od presudnog uticaja. Međutim, moramo ceniti i poštovati činjenicu da određene nama prijateljske države poput Rusije i Kine, snažno podržavaju suverenitet i celovitost Srbije, ali to uvek ne seže preko granica njihovih vitalnih nacionalnih interesa. U nastupu moćnih svetskih sila ima uvek pomalo nečega imperijalnog.

Iako se svet sve više oblikuje kao multipolaran, i dalje će u dužem vremenskom periodu glavnu reč voditi i međusobno se nadmetati dve strane.Nije reč o haotičnoj igri „svih protiv svih“, kako to reče Aleksandar Dugin, ruski geopolitičar, već o odlučujućoj epizodi Velikog rata kontinenata. Na jednoj strani su Rusija, Iran uz tihu podršku Kine i delimično Turska (koja se sve više udaljava od SAD). To je mulitpolarni blok, Evroazijski blok. S druge strane imamo SAD i njihove posrednike – NATO zemlje, Izrael i Saudijska Arabija, oni predstavljaju globalističku stranu, snagu unipolarnosti.

Zato Srbija i pored snažnih protisaka da se privoli NATO paktu, treba da osnaži svoju vojnu neutralnost na takav način da ona postane ustavna kategorija, da bude prepoznata i prihvaćena od drugih država.Evrointegracije Srbije moraju biti usklađene sa naporima očuvanja integriteta i suvereniteta države i sa odgovarajućim rešenjima statusa KiM i odlučnom odbranom dejtonske pozicije RS.

Očekujem da će  ova knjiga pružiti bar mali doprinos boljem razumevanju međunarodnih odnosa i bar malo doprineti uspešnom pozicioniranju Srbije u regionu, Evropi i u svetu.Neka i nama Srbija, RS i naši vitalni nacionalni interesi budu na prvom mestu, i nestidimo se da te interese i prava naroda i građana zaštitimo i odbranimo svim sredstvima. Istorija nas je naučila da se država ne dobija molbama i ne brani apelima.

Još jedanput hvala Vam svima, hvala mojim prijateljima, hvala kolegama iz Kluba generala i admirala.