ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ „НОВИ ХЛАДНИ РАТ И СРБИЈА“

 

Промоција књиге „Нови хладни рат и Србија“, аутора генерал-мајора у пензији, др Винка Пандуревића, коју је организовао Клуб генерала и адмирала Србије, одржана је данас у Атријуму Дома Војске Србије у Београду. У присуству поштоваоца аутора и заинтересованих за тему коју је обрадио, на промоцији су о књизи говорили проф.др Радован Радиновић, проф.др Миломир Степић, и др Душан Пророковић, истичући и труд који је аутор уложио у разјашњавању савремених збивања о горућем политичком проблему Србије и утицају спољних политичких фактора и која налази потврду у актуелним међународним и геополитичким процесима у свету и у региону!

 

 

На крају, присутнима се обратио и аутор који је рекао: „Даме и господо, драги пријатељи, изражавам своје велико задовољство и захвалност свима Вама што се данас овде и присуствујете промоцији моје књиге која, како рекоше предходни говорници завређује пажњу и  налази потврду у актуелним међународним и геополитичким процесима у свету и у региону.

Појављивање ове књиге омогућили су Представништво републике Српске му Србији  и издавачка кућа „Свет књиге“из Београда, као издавачи. Овом приликом се захваљујем директору Представништва РС у Београду господину Млађену Цицовићу, који је свесрдно помогао и омогућио штампање ове књиге, као и господину Стеви Ћосовићу, директору издавачке куће , „Свет књиге“, који је и уредник овог издања.

Наше данашње окупљање на овом месту омогућио нам је директор Медија центра „Одбрана“, пуковник Стевица Карапанџић, коме се овом приликом захваљујемо.

Клуб генерала и адмирала Србије као важно струковно удружење, организује данашњу промоцију ове књиге. Клуб има изузетно добру сарадњу са институцијама Генералштаба Војске Србије и Министарства одбране, посебно са Управом за односе са јавношћу, Сектором за људске ресурсе, и његовом Управом за традицију, стандард и ветеране. Овом приликом поздрављамо челне људе ових институција и организација и захваљујемо им се у име Клуба генерала и адмирала.

Захваљујем се предходним говорницима који су врло исцрпно и убедљиво говорили о садржају књиге, и изнели стручне анализе и оцене, како професору Степићу,од кога сам прихватио основне геополитичке идеје, теорије и концепције, тако и проф. Пророковићу, а посебно мом драгом колеги и професору генералу Радовану Радиновићу, као рецензенту књиге. Овом приликом желим да поменем и да се захвалим и другом рецензенту др Ањи Филимоновој, научном сараднику Института за словенске студије Руске академије наука, која данас није могла бити са нама.

Без намере да се упустам у приказ садржаја књиге, желим само да укажем на неке основне чиниоце који су били кључни приликом разраде основних теза књиге, која у свом под наслову носи назив ГЕОПОЛИТИЧКА СТВАРНОСТ СРБА, јер се све анлизе о којима је реч у књизи доводе у непосредну везу са међународним положајем Републике Србије, Републике Српске и српског народа и српских земаља у целини и са њиховим геополитичким положајем и са прогнозама даљег јачања или слабљења тога положаја.

У вези са реченим у књизи је дат осврт и на најновију српску историју кроз призму рада Хашког трибунала, као важне геополитичке карике, „престонице међународне правде“, чију правичност су осетили многи грађани Србије и Српске,а неки су тамо оставили исвоје животе.

Поента књиге се односи на превладавање хладноратовских односа у свету и то успоставом НОВОГ ПОРЕТКА СВЕТА КАО ДЕМОКРАТСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕСУВЕРЕНИХ ДРЖАВА, и то уз  много више сарадње у међународној заједници, пре свега кроз све институте и механизме ОУН и СБ, те поштовање међународног права.Можда је ово само још једна илузија, али време ће показати. То одлично знамо на питању КиМ, које није ни демократско а ни географско питање, него је геополитичко питање parexelance, где „унутрашњи дијалог“ много не помаже, а оно показује колико је тешко успоставити поредак у свету заснован на сардњи и равноправности суверених држава. Када је реч о КиМ у оквирима постојеће констелације снага у свету у домаћој јавности искристалилсала су се три приступа и то:формално-правни (строго поштовање Устава РС и Резолуције 1244 СБ УН);реалполитички приступ (уважити и признати реалност, политичке, геополитичке и све друге процесе као кључне дерминанте одређења статуса КиМ); и геополитички (искористити актуелне геополитичке процесе у свету који иду на руку Србији у перспективи, па у складу са тим променама решавати проблем КиМ, дакле замрзнути конгфликт).   Сваки од ова три приступа има елемнте решења, али и елементе ограничености и блокаде проблема.

Такође, као аутор ове књиге приликом анализе међународних односа и геополитичких прилка у свету, био сам свестан незаобилазне чињеницеа то је Стратегија националне безбедности САД, коју објављујесвака председничка администрација на почетку председничког мандата новог председникаСАД, па тако је учинила и администрација председника Трампа у децембру 2017. године.  У преамбули Стратегије, као порука ауторима Стратегије, грађанима САД и целом свету Трамп каже: “Амерички народ ме је изабрао да Америку поново учиним великом“, затим додаје, „обећао сам да ће моја администрација пре свега, и на првом месту, обезебдити сигурност и благостање нашим грађанима, да ћемо обновити америчку економију, оснажити нашу војску, одбранити наше границе, заштити наш суверенитет и унапредити наше вредности и наш начин живота, дакле Америка на првом месту“.

У стартегији се потенцира војна моћ САД, која мора остати доминантна у свету, одвраћати и застрашивати друге, а САД бити способне да у свакој врсти сукоба победе. Зато је неопходно, како се то каже у стартегији, повећавати амерички утицај у свету и бранити америчке интересе на сваком месту и у свако време. Овакви напори америчке администрације омогућавају америчку доминацију, која је пред великим изазовом, због јачања РФ, Кине и других регионалних сила у свету.

Термин „нови хладни рат“ се почео стидљиво употребљавати, иако постоје сви индикатори који јасно показују да је хладноратовски  сукоб међу кључним војним силама у свету присутан. Узроци новог хладног рата су геополитички. Реч је о рату континената, поморска сила против копнене. Евразија против атлантика. Повратак копнене силе и нови успон Евразије је главни разлог који објашњава Нови хладни рат. Тај нови хладни рат има своје реперкусије и на Србију и српски народ и његову геополитичку стварност.

У овом новом хладном рату, међународно право као да не постоји, док је оно много више поштовано у време хладног рата. Кредибилитет ОУН је био много јачи него данас, јер се кључне чланице СБ налазе у сукобу скоро на свим пољима. На примеру Сирије, али не само ту, видимо одвијање директиних војних интервенција. Директне војне интервенције које спроводе САД и њихови најближи савезници, у име наводног спречавања геноцида и злочина против човечности, бивају заоденуте у у одоре превентивних у хуминитарних интервенцијаи потпомогнуте „хуманитарним ракетним ударима“. Све је више посезања за правом ВЕТА у СБ. Рад СБ је практично паралисан. Тестирања војне моћи међу најмоћнијим војним силама сеодвија на близину. Економски, а пре свих енергетски интереси се директно штите употребом војних снага и средстава, односи међу водећим земљама света све се више граде са позиција силе. Нарушавање међународног права иде све више на штету малих држава.

Много је неуралгичних тачака у свету које прете стабилности, почев од Сирије, преко, Украјине, гомилања снага НАТО у балтичким земљама и на границама Русије, са пројекцијом да те снаге нарасту до 30000 војника за брзо реаговање, као одговор на наводну руску агресију, проблеми на Пацифику, Јужном кинеском мору и далеком истоку, све чешће посезање за економским санкцијама,нови трговински рат је на помолу,турболентни процеси у ЕУ, нестабилност Балкана итд. Као опасност видимо ипостепено слабљење некада најмоћнијих сила, а насупрот томе јачање оних који су били слабији, и који постају изазивачи снажним, што све може довести до избијања превентивних ратова. Сведоцимо смо блиских борбених сусрета великих сила, уратовима преко посредника, заступника тзв. прокси ратовима.

Иако САД истичу значај мира и дипломатије, ипак се увек нагласи да ће амерички непријатељи осетити моћ Америке, дакле рат и агресија  суувек могући као кључно средство.Суштина  америчке политике  можда је најбоље изразио амерички режисер Оливер Стоун, рекавши једном приликом „није крив Трамп, крив је амерички систем“.

Он даље каже: „Сада је врло модерно да се нападају републиканци и Трамп, а да се заобилазе Обама и Клинтон. Али имајте на уму следеће: за 13 ратова  које смо започели полседњих 30 година, 14 трилиона долара које смо потрошоли  и стотине хиљада живота који су нестали са лица земље, запамтите за то није крив  само један лидер  већ цео систем, и републикански и демократски“. И без Оливера Стоуна знамо да се Америка према остaтку света односи као према објекту доминације и искоришћавања, и она гура целе континенте у беду да би за себе приграбила већину природних богатстава планете.Јер, како је својевремено рекла Медлин Олбрајт „неправда је да  огромне природне ресурсе Русије, користи само једна држава“.

Често се указује на двоструке стандарде у међународним односима. Међутим, стандарда уопште нема. Избор средстава која стоје на располагању САД је ствар њиховог избора, а не никаквих међународних стандарда. У оваквом геополитичком кошмару, у стању директног надметања и сучељавања западних сила и Русије у Европи и на Балкану, ставља Србију и српски народ у позицију између чекића и наковња, у својеврсни геополитички троугао и излаже Србију и РС снажним геополитичким силницама. Скоро ниједна свестка и европска сила није посве невина када је у питању њихов однос према Србији, јер је обично реч о супростављеним интересима, који су за Србију често од пресудног утицаја. Међутим, морамо ценити и поштовати чињеницу да одређене нама пријатељске државе попут Русије и Кине, снажно подржавају суверенитет и целовитост Србије, али то увек не сеже преко граница њихових виталних националних интереса. У наступу моћних светских сила има увек помало нечега империјалног.

Иако се свет све више обликује као мултиполаран, и даље ће у дужем временском периоду главну реч водити и међусобно се надметати две стране.Није реч о хаотичној игри „свих против свих“, како то рече Александар Дугин, руски геополитичар, већ о одлучујућој епизоди Великог рата континената. На једној страни су Русија, Иран уз тиху подршку Кине и делимично Турска (која се све више удаљава од САД). Тo је мулитполарни блок, Евроазијски блок. С друге стране имамо САД и њихове посреднике – НАТО земље, Израел и Саудијска Арабија, они представљају глобалистичку страну, снагу униполарности.

Зато Србија и поред снажних протисака да се приволи НАТО пакту, треба да оснажи своју војну неутралност на такав начин да она постане уставна категорија, да буде препозната и прихваћена од других држава.Евроинтеграције Србије морају бити усклађене са напорима очувања интегритета и суверенитета државе и са одговарајућим решењима статуса КиМ и одлучном одбраном дејтонске позиције РС.

Очекујем да ће  ова књига пружити бар мали допринос бољем разумевању међународних односа и бар мало допринети успешном позиционирању Србије у региону, Европи и у свету.Нека и нама Србија, РС и наши витални национални интереси буду на првом месту, и нестидимо се да те интересе и права народа и грађана заштитимо и одбранимо свим средствима. Историја нас је научила да се држава не добија молбама и не брани апелима.

Још једанпут хвала Вам свима, хвала мојим пријатељима, хвала колегама из Клуба генерала и адмирала.