Годишњица агресије НАТО-а на Србију (СРЈ)

ДА СЕ НИКАДА НЕ ЗАБОРАВИ

Округли сто поводом 14-годишњице од агресије НАТО-а на Србију (СРЈ), под називом ,,Од агресије до сецесије“ одржан је 23. марта у препуној сали Сава центра, у организацији Клуба генерала и адмирала Србије, Београдског форума за свет равноправних и СУБНОР-а Србије. Том скупу присуствовали су дипломете амбасада Русије, Кине и Белорусије, акредитовани у Београду и многобројни представници невладиних и нестраначких удружења. На скупу, коме се с правом може придружити и атрибут научни, говорили су Живадин Јовановић, бивши министар спољних послова СРЈ и председник Форума за свет равноправних; проф. Др Миодраг Зечевић, председник СУБНОР-а Србије; генерал-пуковник у пензији Видоје Пантелић, председник Извршног одбора Клуба генерала и адмирала Србије; генерал-пуковник у пензији Спасоје Смиљанић, бивши командант РВ И ПВО, контраадмирал у пензији Бошко Антић, бивши начелник Школе националне одбране, др Момчило Вуксановић, председник Српског националног савјета Црне Горе; проф. др Рудолф Хесе из Немачке, др Мирјана Анђелковић, публициста и научни истраживач и др Станислав Стојановић, члан Управног одбора Београдског форума за свет равноправних.

Говорећи о стратешким интересима НАТО-а на Косову и Метохији, Бошко Антић, контраадмирал у пензији, рекао је да су агресори планирали да Србију распарчају и економски уништите. Знали су да Србе највише боли отето Косово и да ће последице тог отимања бити далекосежне, а чинили су све да то Срби схвате – да не смеју да се одупру вољи оних чији је циљ ширење на исток и овладавање енергетским ресурсима.

,,Тако је НАТО постао америчка ,шапа’ над Европом и представља ,стратешка клешта која се стежу до Русије,’као политичког центра Евроазије…Развој догађаја око Косова и Метохије потврђује тврдњу да је и ,мир наставак рата другим средствима’. Да је тако говори и чињеница да Космет и даље има централно место у стратешким приоритетима Запада, да се после проглашења независности Косова врши огроман притисак на земље, па и на саму Србију да признају ту независност и тако омогуће улазак ове самопроглашене државе у Уједињене нације и тако оствари циљ Сједињених Америчких Држава, водеће силе јединог преосталог војног савеза у свету“, рекао је Антић.

Балканско питање није решено

На 50-годишњицу свог постојања НАТО је тестирао свој нови стратешки концепт на територији СРЈ, измишљајући хуманитарну катастрофу на простору Косова и Метохије, нагласио је Антић.

Постављајући питање шта није спорно када је реч о агресији НАТО-а професор др Миодраг Зечевић је рекао:

,,Није спорна супротност агресије међународном праву и да је извршен геноцид и према народу и према држави. Није спорна подршка ДОС-а агресији и њеног политичког и свеколиког ангажовања на страни агресије. Није спорна улога противника политичког режима који су прошли ,тренинг’ служби НАТО-а и тзв. међународних ,хуманитарних’ организација. . Није спорно да је НАТО разрушио привреду, инфраструктуру и дугорочну развојну могућност Србије као државе, а касетним бомбама и ураниујумом озрачио народ и тло Србије. Није спорно да је данас однос НАТО-а и његових водећих држава не само маћехински, већ окупаторски и осветнички. Нису им потребни ни Србија као држава, нити српски народ, већ само територија. Није спорно да смо политички и друштвено окупирани а економски зависни од финансијских међународних институција и да нисмо способни да се сами својим потенцијалима опоравимо, тако се бар и понашамо. Није спорно да Хашки суд није суд, већ политичка експозитура НАТО-а који суди држави Србији и Србима“.

Балканско питање остало је отворено, многи проблеми решени су само привремено. Тешко је речи да је излаз у постојећем и да је предвидив. Све варијанте су у игри.

,,Србија мора да иде у правцу којим иде, у правцу стварања правне државе. Народи се морају умирити и сагласити интересе на Балкану. Нећемо нестати као народ и земља, ако у јуну и не добијемо оно што са правом очекујемо. Учињено је више од оног што се могло и требало. То је онда хир обесних, продужетак агресије и освета за слободарство према народу Србије и држави Србији. Били смо у тежим ситуацијама. Овом народу и не треба много да би се уздигао и наставио достојанствени живот каквим је историјски живео, само у њега треба веровати и код њега стећи поверење“, закључио је своје излагање Зечевић.

Вишедимензионална агресија

Спасоје Смиљанић је приредио продубљену анализу да ли се 1999. године догодила агресија или је то била интервенција, кампања, бомбардовање или војна интервенција. Разложио је дефиницију коју је усвојила Скупштина уједињених нација и установио да она у смислу дефинисања посредних облика има знатне мањкавости и недостатке. Она, заправо, као агресију дефинише само употребу оружаних снага једне државе против територије и оружаних снага друге, а изоставља посредне, тј оне садфржаје којима се оружана агресија припрема и којима се продубљују њени ефекти по завршетку агресије.

,,Без дилеме била је то вишедимензионална агресија, чији неоружани облици (пропагандни, политички, економски и други) су вођени пре почетка оружане агресије, ради слабљења одбрамбене и сваке друге моћи СРЈ, а вођени су и по завршетку рата и воде се и данас, ради остварења постављених, а још неизвршених циљева. Политички циљ агресије је био разбијање СРЈ и дробљење Србије. У оквиру тог циља је и одвајање Космета од Србије и стварање независне државе Косово, још једне државе Албанаца на тлу Европе. Нижи нивои циља били су: уништење Војске Југославије, смена тадашње власти Републике Србије и СРЈ, успостављање новог система владања и економских односа, формирање нових државних целина и њихово увођење у нову интерну сферу Запада“, истакао је Смиљанић.

Изједначавати вишедимензионалну агресију са бомбардовањем, ако није злонамерно, крајње је погрешно, наводи Смиљанић и закључује: ,,То чине они који желе да умање значај извршене агресије, јер је била нелегална, неправедна и представља злочин против мира и цивилног становништва. Не може се никако замаглити и избећи сурова истина да је агресија НАТО-а на СРЈ акт насилног и самовољног деловања, у којој је проведен широк спектар неоружаних облика и оружана агресија на на нашу земљу, њене оружане снаге и сва материјална и духовна добра. Била је то агресија (рат), а не хуманитарна интервенција, бомбардовање или кампања бомбардовања“.

Обновити тужбу против НАТО-а

Зашто се свим силама отима Косово и Метохија од Србије објаснио је генерал Видоје Пантелић, наводећи између осталих и чињеницу да на Космету лежи 12 милијарди тона угља. У односу на укупне резерве Србије, чак 76 одсто резерви лигнита се налази на Косову и Метохији, док су светским размерама те резерве на петом месту.

Пантелић је предложио и мере које би требало предузети:

• Ни под каквим условима не одступати од основног документа УН, односно резолуције 1244 од 10. Јуна 1999. године.

• Формирати експертско тело непосредно везано за председника Владе РС, које ће у најкраћем року анализирати и утврдити стање ствари и израдити план мета и методе за враћање отете имовине.

•У оквиру предстојећих разговора под окриљем међународне заједнице у Бриселу као посебну тему за преговоре поставити незаконите приватизације имовине на КиМ, у оквиру преговора о економској сарадњи.

•На основу анализа експертског тела припремити и покренути тужбе пред међународним судом правде, што не искључује и захтев српском правосуђу да донесе оцене о законитости досадашње приватизације на КиМ.

•Без обзира што је неко у претходној власти под непознатим условима одлучио да повуче тужбу СРЈ за накнаду ратне штете нанете СРЈ и РС агресијом НАТО-а потребно је да Влада републике Србије одмах формира тим међународних правника који ће припремити и обновити тужбу пред међународним судом правде за накнаду штете и ратне злочине правно неутемељене агресије НАТО-а 1999. године на СРЈ, односно Републику Србију као њену наследницу. Ратни злочин никада не застарева“, подвукао је Пантелић.

Викиликс открива предају Космета

Доктор Станислав Стојановић изнео је став да су извођењем тзв. српске октобарске револуције 2000. године и увођењем ,,демократије пуча“ успостављене тзв. нове демократске власти, које су спремно преузеле сугестију наших западних ,,пријатеља“ да је и Косово ,,демократско питање“. Тада је, наиме, у сарадњи с новим демократским властима у Србији, започео процес накнадног ,,утеривања“ легалности у једну нелегалну, насилно успостављену ,нову политичку реалност“ на Косову.

У току 2006. и 2007. године, паралелно с ,,преговорима“ о Косову, у којима је српска страна наступала јединствено, на платформи ,,заједничке државне и националне политике“ одбране интегритета Србије, одвијао и процес тајног усаглашавања координисаног наступа америћких званичника са српским политичким делатницима, који су били спремни на сарадњу у ,,управљању завршним процесом“ успостављања косовске независности.

Тајне депеше америчких амбасада (из Београда и других престоница), које је недавно објавио Викиликс, садрже шокантна сведочанства о томе како је, почев од маја 2006, успостављена специфична интерна, сепаратна кооперативност председника Србије Бориса Тадића с америчким званичницима – по принципу: ,,независно Косово“ за опстанак на власти! И како је он, у њиховим очима, већ у августу 2006. постао ,најбољи саговорник кога имамо за управљање последњом фазом косовског процеса“ (Депеша амбасадора Мајкла Пота, 06 Belgrade 1294, од 16. августа 2006).

Крајем септембра 2007. године, америчка амбасада у Београду јавила је Вашингтону:

,,Док, јавно, владини званичници понављају да ће учинити све осим слања војске да би задржали Косово, они тихо сугеришу да ће Србија прихватити неизбежну независност Косова. У тајности, Тадић, министар одбране Драган Шутановац и остали из унутрашњег демократског круга рекли су да би желели да међународна заједница само буде тиха – снажно сугеришу да би вође Срба могле боље да руководе напретком Србије ка прихватању независности Косова ако бисмо у јавности били тихи“! (Депеша 07, Belgrade 1329 од 28. септембра 2007).

Стојановић још наводи:

,,Дакле, сасвим је јасно да је и једнострано проглашење независности Косова (које је уследило) изведено – уз интерну сагласност и непосредан договор са председником Србије! Штавише, на његову молбу, једнострано проглашење независности Косова, које је планирано за 10. Децембар 2007. Године, одложено је за 17. Фебруар 2008. – да би се претходно окончали председнички избори у Србији и осигурао поновни избор Бориса Тадића“..

Осиромашени уранијум сеје смрт

Бомбардовање војних и цивилних циљева 1994. и 1995. године у Републици Српској и 1999. Године у Србији осиромашеним ураном, проузроковало је смрт 34 војника оружаних снага Италије и 38 француских војника, као и стотине умрлих цивила, Срба, Муслимана и Албанаца. Оболели су и војници из Холандије и Немачке, нагласила је др Мирјана Анђелковић Лукић, виши научни сарадник.

,,Американци су после агресије своје трупе сместили на најмање загађену територију, јер су знали тачно која су места гађана муницијом од осиромашеног урана…Народ на Косову и Метохији умире од ,неких’ болести, нема прецизних података шта је узрок толикој смртности, приметно је да се у бројним енклавама неупоредиво више умире него што се рађа. Војници КФОР-а који су оболели од леукемије, рака или било које друге тешке болести услед изложености осиромашеном уранијуму зрачењима, пролазе као да су ,непријатељи’, боље рећи умиру од свих заборављени.

Гост из Немачке, др Рудолф Хенсел је рекао да је агресија НАТО против Југославије била незаконита а да је тадашња немачка влада паролама о „хуманитарној интервенцији“ и „никад више Аушвиц“, обманула немачку јавност и прекршила свој устав. Он је рекао: „као Немац рођен пред крај Другог светског рата, данас желим да искористим прилику и замолим – такође и у име велике већине мога народа – да прихватите моје дубоко жаљење и моје извињење за патње које су немачки војници, по налогу влада у прошлом веку , причинили вашем народу – у Првом и Другом светском рату и за време агресије НАТО-а 1999. године“.

Закључујући округли сто Живадин Јовановић је нагласио да Србија и наш народ злочине НАТО-а не треба никада да забораве. Он је изнео и тезу да је у току Трећи светски рат. Посебно је говорио о ситуацији у Уједињеним нацијама која личи на ону када се распадало Друштво народа. Запад на све начине врши индиректни притисак да Србија распакује постојећи Устав. А шта би после било, свима је јасно. Поднети реферати, како је учеснике округлог стола обаветио Јовановић, ућиће у Зборник радова, који ће бити одштампан за два до три месеца.