СЕЋАЊЕ – ГРБОВИЋ МИЛИНКО генерал-мајор

СЕЋАЊЕ – ГРБОВИЋ МИЛИНКО генерал-мајор (1954-2013).

Преминуо генерал Милинко Грбовић, члан Клуба генерала и адмирала Србије 12. јула, а сахрањен 15. јула 2013. на Новом бежанијском гробљу.

Рођен је 28. јануара 1954. у селу Горње Бабине, општина Пријепоље, Република Србија, од оца Јована и мајке Добринке. По националности је Србин. Живео са супругом Ренатом. У браку рођена кћер Наташа (1982), високи струковни физиотерапеут, и син Огњен (1988).

Основну школу завршио је 1969. у родном месту. Ваздухопловну војну гимназију у Мостару 1973; Ваздухопловну војну академију у Задру и Пули 1976; Командно-штабну школу тактике РВ и ПВО 1988; Школу националне одбране 1997. године.

У активну војну службу примљен је 30. јула 1976. .

Током активне службе унапређиван је редовно, а у чин мајора превремено. У чин генерал.мајора унапређен је 16. јуна.2002. године.

Активна војна служба престала му је 31.децембра 2005. када је по потреби службе пензионисан са 30 година ефективног радног стажа, односно са 44 и 10 месеци пензијског стажа

По завршетку Ваздухопловне војне академије у Титограду (Подгорици) завршио је преобуку на авиону Ј-21 (јастреб) и борбену обуку на истом (1976 – 1977), а потом је у Батајници извршио преобуку на авион МиГ-21 (1978).

У активној војној служби вршио је дужност и од пилота до заменика начелника Генералштаба Војске СЦГ за Ваздухопловни Сектор и ПВО.

Учествовао у рау током службоваља на аеродрому Бихаћ ( 1.4.1991 – 15.5.1992) и за време агресије НАТО на СРЈ (24.3. – 26.6.1999)ћ

Службовао је у гарнизонима: Подгорица (Титоград), Бихаћ, Земун и Београд.

Одликован:Медаља за војне заслуге (1980);Орден за војне заслуге са сребрним мачевима (1984);Орден народне армије са сребрном звездом (1990);Орден витешког мача првог степена (2000).

У припреми за позив војног пилота (селективно летење) летео је на једрилицама типа Либис и Цирус и на авиону типа Злин, а током летачке службе на авионима: Н-60 (Галеб), НЈ-21, Ј-21 (Јастреб) и МиГ- 21. Укупан остварен налет на борбеним авионима око 1500 часова, од чега 1200 часова на надзвучној авијацији и преко 400 часова у улози настанника летења.

Редовно је стицао одговарајуће категорије стручно-летачке оспособљености, од пете до прве категорије, а за изузетан допринос развоју РВ и ПВО, теоријску и практичну оспособљеност за борбена дејства у свим метеоролошким условима дању и ноћу, као и заслуге у обуци и уздизању летачког кадра, наредбом команданта РВ и ПВО број 1 – 217 од 18.5.1990. додељено му је звање инструктора летења и златан летачки знак.

Написао је „Ловачки авијацијски пук у борби против хеликоптерског десанта“ (дипломски рад у Командно-штабној школи тактике -1988.) и „Командовање снагама ПВО на ратишту“ (дипломски рад у Школи националне одбране – 1997.)

На комеморативној седници у Дому ваздухопловства генерал Спасоје Смиљанић је истакао вештине пилотирања и руковођења са којима је генерал Грбовић заузимао истакнуто место међу ваздухопловцима.

У име 6. класе ученика Ваздухопловне војне гимназије и 26. класе

ваздухопловне војне академије од Милинка се опростио пуковник Радомир Ераковић. „Милинко је током школовања и војне службе увек постизао највише резултате, без муке са лакоћом која је својствена посвећеним људима. Милинко је једиии генерал којег је изнедрила 26. класа“ истакао је пуовник Ераковић.

У име Клуба генерала и адмирала Србије пригодне речи на гробу Милинковоом изговорио је генерал Момчило Лазовић. Колегијалност и искрено пријатељство су особине по којима ће га памтити колеге, а част достојанство и васпитни утицај служиће за понос његовој породици, рекао је Лазовић.