Међународна научна конференција посвећена Великом рату

ИСТИНА О СРБИЈИ

У времену када су на сцени покушаји прекрајања историје према мери и потребама моћника нечасних намера, организовање скупа на којем научници приказују објективно узроке избијања и вођења Првог светског рата представља дуг према генерацији које више нема и савременој цивилизацији

У Дому Војске Србије у Београду 24. и 25. априла одржана је Међународна научна конференција „Први светски рат: узроци, поуке, последице и савременост“ на којој су, поред представника официрских ветеранских организација из 21 земље Европе, Азије и Африке, учествовали и врхунски светски научници, академици и професори историјских наука из девет земаља.


Свечаној академији, поред организатора, представника Међународног консултативног комитета организација резервних официра и Клуба генерала и адмирала Србије и учесника конференције, присуствовали су министар одбране у техничкој влади Небојша Родић, начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, дипломатски представници земаља учесница Првог светског рата и многобројни гости.

Поздрављајући учеснике конференције, министар одбране и почасни председник Организационог одбора Небојша Родић је истакао да је Први светски рат требало да буде и последњи такав рат у историји човечанства. Нажалост, није било тако.

– Први светски рат је највећи сукоб у историји човечанства до тог времена. Вођен је на територији три континента и уз учешће 32 земље. Учествовало је три четвртине тадашње светске популације. Мобилисано је више од 70 милиона људи под оружјем, од тога се 60 милиона борило у Европи. Око 15 милиона је погинуло, или умрло од рањавања и епидемија. Међу преживелима је био велики број људи с телесним, или психичким оштећењима. Живот је изгубио и велики број цивила, а патња цивила услед разарања, уништења имовине, глади, немаштине, била је огромна. Целокупни трошкови рата се процењују на више од 200 милијарди тадашњих долара. У светлу разних тумачења и покушаја ревизије Првог светског рата, надам се да ћете објаснити димензије те велике прекретнице у развоју човечанства и тако допринети утврђивању истине. Ширењем објективне истине и доживљене слике о нама током боравка у Београду, надам се да ћете допринети ширењу истине о Србији и њеном народу – рекао је министар Родић.

Учеснике конференције поздравили су и Александар Каншин, председник Међународног консултативног комитета организација резервних официра и председник Извршног одбора Клуба генерала и адмирала Србије генерал-пуковник у пензији Видоје Пантелић.

Какав значај има Конференција за истину о Првом светском рату са историјске дистанце од 100 година у име домаћина изразио је генерал-пуковник у пензији Видоје Пантелић:

-Србија и Београд су вечерас поносни што су домаћини овом научном скупу, и што се придружују заједници светске научне елите у борби против прекрајања истине. Срећни смо што је наш град уместо топова и бајонета, који су овде у прошлом веку били честа појава без наше жеље и хтења, ових два дана бојно поље за научну истину о Првом светском рату, коју појединци из нечасних побуда желе да прекрајају према својим аршинима. Показаћемо да истина може бити само једна, и да она припада целом човечанству, и да је она незаменљива брана ускогрудим акцијама појединих струја или идеологија.

Ми ветерани најбоље знамо какве страхоте човечанству доноси рат и насиље, и зато се и на овај начин придружујемо свеопштим напорима свих снага у светској заједници које се истински, као и ми, боре за равноправност, међусобно уважавање, мир и слободу у свету. И задовољни смо што ће ова међународна конференција бити један од бисера у овогодишњем опусу светских догађања посвећених стотој годишњици Великог рата. Тим пре, што многи данас желе да искриве историјску истину и овај догађај гурну на руб заборава, да правду замене неправдом, истакао је Пантелић.

Научници су се у Београду бавили следећим темама: дипломатске активности, војне прилике у свету и у Европи, атентат на престолонаследника Фердинанда, улога Гаврила Принципа, циљеви ревизије историје Првог светског рата и кретања у међународним односима као последица Првог светског рата.

Учесници Конференције су на крају скупа усвојили завршни документ који је упућен шефовима држава и владама, друштвеним, ветеранским, омладинским и мировним организацијама и светској јавности у коме, између осталог, стоји:

,,У савременој епохи глобализација је омогућила човечанству велики напредак, али није решила многе друштвено-економске проблеме и носи са собом ризик многобројних претњи безбедности – од еколошких, економских, енергетских, социјалних и других. Човечанство је било увучено у Други светски рат, многобројне локалне конфликте. Данас су и даље присутне претње општем миру и безбедности – од међунационалног и међуконфесионалног екстремизма и конфронтација, међународног тероризма, па све до ратова регионалног и глобалног карактера“.

У завршници документа се наводи да се спровођењем научне анализе узрока почетка рата и његових последица извуку поуке и учини све што је могуће да се не допусте савремени ратови и војни конфликти који ће бити још ужаснији, реална претња постојању савремене цивилизације.

Током боравка у Београду, учесници Међународне конференције положили су венац на гроб незнаног јунака на Авали и имали пловидбу бродом око Београда са излагањем теме и показивањем места на којима су се одвијале борбе у току Првог светског рата. Тема је била ,,Историјски час о нападу на Београд 1914. године“.

З. Пешић

У ОКВИР

ПРИЗНАЊЕ ПРЕДСЕДНИКУ НИКОЛИЋУ

На пријему поводом дана Војске Србије председник Републике Србије Томислав Николић посебно је разговарао са делегацијом Међунароне научне конференције о Првом светском.

У име делегације председник Организационог одбора Конференције Александар Каншин и председник Извршног одбора Клуба генерала и адмирала Србије генерал-пуковник у пензији др Видоје Пантелић уручили су председнику Николићу Орден витеза на огрилици, највише признање Међународног консултативног комитета ораганизација резервних официра.