СЕЋАЊЕ, ЂУРИЋ РАДЕ, бригадни генерал (1958-2014)

 

 

 

Рођен је 15. септембра  1958. године у Новој Градишки, од оца Обрада  и мајке Душанке. Изненада преминуо 8.јуна а сахрањен 10. јуна 2014. на гробљу Орловача у Београду

Оставио супругу  Јелку,  сина Огњена  и кћерку Ведрану.

 

Завршио је основну школа  у Окучанима (1965–1973), Ваздухопловну војну гимназију у  Мостар (1973–1977), Ваздухопловну војну академију у Задру(1977– 1981), Курс командира авијацијских одељења 1989. године, Генералштабну школу (1994–1996), Генералштабно усавршавање – 1. у рангу (2000-2001) и Курс енглеског језика у Великој Британији 2002. године.

Кроз летачку каријеру летео је на авионима: Злин, УТВА-66, УТВА-75, Галеб  (Г-2), Миг-21 и Орао (ИЈ-22).

Звање инструктора летења добио је 1998. године.

Произведен је у чин потпоручника 31.7.1981,  као почетни чин у каријери, а унапређен у бригадног генерала 9.5.2008. године  у којем је пензионисан   1. октобра 2009. године по сопственом захтеву.

Обављао је дужности  од командира авијацијског одељења (1990–1991) Бихаћ до начелника Управе за обавештајно извиђачке послове у Генералштабу Војске Србије (2006–2009), Београд.

Учествовао  је у рату од 26. јуна 1991. до 17. маја 1992. на дужности командира ескадриле  у Бихаћу и за време агресије НАТО  на Савезну Републику Југославију (24.3–26.6.1999), на дужности команданта 353. извиђачке авијацијске ескадриле  у Краљеву.

Службовао је у гарнизонима: Подгорица, Бихаћ, Батајница, Краљево, Земун и Београд.

Одликован је Медаљом за војничке врлине током школовања (1979), Орденом за војне заслуге са сребреним мачевима (1985) и Орденом за заслуге у одбрани и безбедности II степена (1999).

Скупштина општине Мионица 2002. године доделила му је златну плакету Војвода Живојин Мишић, а носилац је Златног летачког знака 2002. године