„ХУМАНИТАРЦИ“ ОПРАВДАВАЈУ АГРЕСОРА

У средствима информисања дана 13. фебруара ове године  пренета је  вест са скупа Центра за евро-атлантске студије, где је представница Фонда за хуманитарно право (ФХП) изнела податке да је број жртава НАТО бомбардовања Србије преувеличан и да је „од последица дејстава НАТО авијације погинуло 758 људи…, око 450 су били цивили а око 300 припадници Војске Југославије (ВЈ), МУП-а Србије и Ослободилачке војске Косова…“ (извор Бета,13. фебруар 2015.). Ово је већ други пут да ова невладина организација износи фризиране податке нашој, али и светској, јавности са јасним намерама умањивања одговорности и улепшавања слике о НАТО алијанси.

 

С циљем оправдања «хуманитарног бомбардовања» НАТО-а, ФХП нас бомбардује нетачним, а тиме и нехуманим, подацима који умањују злочине које је починила ова коалиција и самим тим што  еклатантан пример агресије  НАТО на Савезну Републику Југославију (СРЈ)  замењује речју «бомбардовање». Перфидно се чини покушај да се борбена дејства НАТО издвоје од свеукупне ситуације у СРЈ у ратном периоду од 24. марта до 26. јуна 1999. године, која је настала управо самовољном агресијом НАТО на СРЈ.

 

Дефиницију појма «агресија» усвојиле су Уједињене нације Резолуцијом Генералне скупштине број 3314 из 1974. године, по којој «прво отпочињање употребе оружане силе од једне државе противно Повељи представља доказ акта агресије». Према тачки 2. члана 3. наведене Резолуције акт агресије представља и «бомбардовање територије неке државе од стране оружаних снага друге државе или употреба ма ког оружја од стране једне државе против територије друге државе». Она је важећа за све државе међународне заједнице и онда и сада.

 

Срамота је да број погинулих цивила у тој агресији још није утврђен од стране државних органа, што, очигледно, погодује манипулисању бројем жртава. Војска Југославије је тачно утврдила жртве у својим редовима још у периоду самога рата и свакој ожалошћеној породици организовано изјавила саучешће за изгубљеним јунаком  одбране отаџбине и части.

 

Влада СРЈ је у спомен књизи “Јунаци отаџбине“, март 2000., објавила појединачне податке о 1.002 погинула и нестала припадника ВЈ и припадника МУП-а на територији СРЈ, са биографијом у којој је наведено време, место и узрок погибије. Књига је уручена свакој породици погинулог-несталог јунака одбране слободе отаџбине.

Манипулисање са бројкама жртава покушајем „издвајања“  у циљу умањивања одговорности агресора срамотан је чин, а посебно делити жртве на оне које је убио НАТО и оне „друге“, што из објављених података произлази. Сви они су жртве рата који је НАТО без устезања и супротно међународном праву водио против СРЈ, или просто речено жртве НАТО агресије.

 

У духу демократског принципа истине, снажно се супротстављамо било чијем  и било каквом прекрајању истине, манипулацији и подели жртава Србије у овом одбрамбеном рату, ма од чије руке су пале. Сви су часно погинули за најсветлије идеале слободе и части своје домовине.

 

Све жртве рата 1999. године жртве су НАТО дејстава, па и оне које су последица дејстава ОВК, јер да није било агресије не би било ни тих жртава. Такође то се односи и на жртве албанског становништва на КиМ. А где су ту они који су  умрли од последица рањавања, нестали чија се судбина ни до данас не зна, па и они умрли од разних врста малигних обољења по завршетку рата?

 

Хуманије би било да се манипулатори истином позабаве последицама нехумане, (или да докажу њену хуманост) употребе муниције са осиромашеним уранијумом од стране НАТО,  оружја са дуготрајним дејством, од кога данас умиремо и од кога ће умирати наредних векова и Срби и Албанци. Да се забаве  и жртвама употребе нехуманих и забрањених касетних бомби по цивилном становништву, судбинама породица које остадоше без домова и хранилаца,   судбином жртава трговине људским органима, судбинама инвалида рата, и другим последицама агресује.

 

Очито је да се мора убрзати рад на идентификовању свих жртава у току агресије НАТО-а, како би се избегла злоупотреба и манипулисање њиховим бројем у оквиру наставка рата против Србије неоружаним средствима, оптужујући је и за сопствене жртве, како се то из података ФХП закључује. Не би  нас изненадило да једног дана саопште да смо сами на себе извршили агресију и да су  те жртве саме криве што су се нашле на путу моћне коалиције.

 

Заштитника грађана позивамо да испита има ли места да интервенише у циљу заштите грађана од узнемиравања јавности оваквим наступима «бомбардовања» манипулисаним подацима и досипања соли на свеже ране породицама које су изгубиле своје најмилије.

 

 

18. фебруар 2015. године

Б Е О Г Р А Д                                                      КЛУБ ГЕНЕРАЛА И АДМИРАЛА СРБИЈЕ