ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ

 

Поводом обележавања 16-те годишњице агресије НАТО на СРЈ, делегације Клуба генерала и адмирала Србије, положиле су цвеће и венце код споменика деци-жртвама НАТО агресије у парку Ташмајдан и код споменика «Вечна ватра» на Ушћу у Београду.

Учесницима комеморативног скупа код споменика «Вечна ватра» на Ушћу, обратио се Лука Кастратовић, генерал-мајор у пензији.

 

Даме и господо,

другарице и другови,

родбино и пријатељи породица погинулих

 

Дозволите да Вас поздравим и да се захвалим што сте дошли у оволиком броју, да заједно, одамо пошту погинулима у агресији НАТО. Посебно поздрављам и захваљујем се њиховим екселенцијама амбасадору Русије господину Александру Чепурину, амбасадору Белорусије  господину Владимиру Чушеву, амбасадору Кубе госпођи Адели Мајри Руиз Гарсија и амбасадору Венецуеле госпођи Дија Надер Де Ел Андари.

Навршава се 16   година од агресије НАТО на СРЈ и Србију 1999. године, када је, кршећи све људске, међународне правне и друге норме, 19 најачих земаља евроатланске алијансе на челу са САД, 78 дана сијала смрт и разарала материјална добра Србије. И то у име људских права, само зато што наша земља није прихватила уцене, ултиматуме и капитулацију.

Агресија НАТО је дуго и брижљиво припремана, у оквиру планова изградње глобалног поретка у свијету, по мјери интереса моћника са Запада, односно САД. Не само на СРЈ него и на све земље свијета које не следе политику САД, односно које се боре за слободу и независност.

Србију нису могли да покоре ни разбијањем СФРЈ, ни рушењем, односно померањем на исток Берлинског зида, ни невиђеним економским санкцијама 1992. године, ни бомбардовањем Републике Српске 2005. године, ни разним другим притисцима и уценама, па су одлучили да, октобра 1988. гдине, изврше агресију и разбију-покоре СРЈ, Србију, за 2 до 4 дана.

Међутим, како у свијету цијене, у једној од три највеће обавештајне операције после Другог свjетског рата (сада можемо о томе отворено да говоримо, јер су објављена документа и књиге), операције која се изучава у обавештајним школама широм свијета, чији је актер наш храбри колега, генарал Јова Милановић, тада пуковник, наша земља је дошла до информације и планова о припремама НАТО за рат против СРЈ.

Војска СРЈ је са своје стране предузела стретегијске одбрамбене мјере, посебно мјере стратегијског маскирања, што је НАТО и САД изненадило, јер су  „нестали“ циљеви по којима је требало дејствовати и нису могли да остваре-реализују своју замисао, да за 2-4 дана сломе Војску и земљу покоре.

Приморани су да агресију одложе и да покушају, да „преговорима без преговора“  у Рамбујеу и другим притисцима, принуде земљу на капитулацију. Када им то није успјело кренули су, 24. марта, у вечерњим часовима 1999. године, у агресију, опет са намером да нас за 2 до 4 дана покоре, али то нису успјели ни за 78 дана.

Народ и Војска пружили су одлучан и достојанствен отпор. НАТО није реализовао ни један циљ рата који се односи на СРЈ. Наша Војска је одлично познавала доктрину, стратегију, наоружање и опремљеност Војске САД и НАТО и захваљујући тој спознаји адекватно се супроставила и спријечила да је НАТО разбије и оствари планиране циљеве, уз минималне људске и материјалне губитке у ратној техници и наоружању.

Војска СРЈ није поражена, није истакла бијелу заставу, није потписала никакав докуменат о капитулацији, није положила оружје, није одведена у заробљеништво, није успостављена окупациона власт, није измењен друштвени систем, није дозволила да ратом обезбеди експлоатацију богатстава, разбијање СРЈ, окупацију и освајање Косова. Касније проглашење тзв. независне државе Косово треба да сматрамо, а народ тако и сматра, привременом окупацијом.

Још једном смо се, по ко зна који пут у историји, за примјер човјечанству, супроставили немјерљиво надмоћнијем агресору и очували достојанство.

Нема ријечи којима се могу описати злочини НАТО агресора за тих 78 дана.

Нажалост, агресија се наставила, наравно другим средствима, и после 1999. године, а траје и данас.

Спроводили су и спроводе свакојаке притиске и уцене, не поштујући резолуцију СБ ОУН  бр. 1244. Извели су петооктобарски пуч, окупирали Косово и Метохију, СРЈ преименовали у Државну Заједницу Србија и Црна Гора, а потом је разбили, уништили  економију, основу и услов напретка земље,суверенитета и слободе, Војводини издејствовали статус европске регије са тенденцијом даље регионализације и свођења Србије на Београдски пашалук.

Психолошко-прпопагандне и друге активности су усмјерене на брисање нашег памћења, да заборавимо шта су нам урадили, како су нас довели на ивицу дужничког ропства. Обећавају стретегијско партнерство, донације, улагање у привреду и позивају да уђемо под окриље НАТО-а и тиме заокруже  окупацију.

Имамо морално право и обавезу, без обзира на препреке и жртве, да се боримо за истину о агресији НАТО, да се боримо против брисања нашег памћења, да се боримо против прекрајања историје, за суверенитет и слободу отаџбине.

На то нас обавезују жртве агресије НАТО и целокупна наша историја.

И даље ћемо инсистирати да се прецизно утврде жртве агресије НАТО и да се легализује и обнови овај споменик, споменик жртвама агресије НАТО „Вечна ватра“.

Клуб генерала и адмирала Србије стално инсистира да се споменик „Вечна ватра“ легализује и обнови. Успјели смо уз помоћ ресорних министара владе Србије, да се за 10-ту годишњицу агресије НАТО споменик доведе у релативно пристојно стање. Слали смо дописе свим надлежним институцијама у држави. У писаним одговорима иницијативу су сви подржали, тадашњи предсеник Србије, Влада и надлежна министарства, али конкретних активности није било.

За 15-ту годишњицу агресије НАТО влада Србије била је планирала да се споменик легализује и обнови, а централни комеморативни скуп одржи код споменика „Вечна ватра“. Међутим, крајем 2013. и почетком 2014. године активности су прекинуте без образложења.

Уочи ове, 16-те годишњице агресије НАТО расписан је јавни конкурс за изградњу спомен обиљежја свим жртвама ратова од 1992. године у оквиру комплекса споменика „Вечна ватра“. Надамо се да ће спомен обиљежје жртвама агресије НАТО „Вечна ватра“  бити легализовано и обновљено уз дужно одавање пијетета  жртвама и нашој борби против НАТО агресора.

Увјерени смо да историја неће заборавити и опростити НАТО агресорима, а ни оима који су агресију призивали.

Нека је вјечна слава жртвама  НАТО агресије.