ПРОМОЦИЈА ЗБОРНИКА РАДОВА «ВОЈСКА ЈУГОСЛАВИЈЕ У ОДБРАНИ ОД АГРЕСИЈЕ НАТО 1999» – четврта књига едиције «Сведочења»

 

 

 

У оквиру Округлог стола „Да се не заборави – не у НАТО“, који је одржан 23. марта 2015. године у Центру Сава у Београду, представљена је четврта књига зборника радова „Војска Југославије у одбрани од агресије НАТО 1999.“

 

Књигу је представио главни и одговорни уредник Бошко Антић, контраадмирал у пензији.

 

Даме и господо, другарице и другови, поштовани борци за слободу отаџбине!

 

Дозволите да Вас поздравим у име чланова Клуба генерала и адмирала Србије.

Имам задовољтво да вам, као главни и одговорни уредник представим Зборник радова «Војска Југославије у одбрани од агресије НАТО 1999. године» са одржаног округлог стола 11. децембра 2013. године под истим називом. Зборник је четврта књига из едиције «Сведочанства», коју је Клуб генерала и адмирала Србије издао са своја три округла стола на ову тему – 2007, 2009. и 2013. године..

Реализацијом пројекта «Војска Југославије у одбрани од агресије НАТО 1999. године» желели смо да добијемо научну анализу и опис догађаја и улоге Војске Југославије пре, за време и после агресије НАТО на СР Југославију 1999. године.

Било је неопходно је да се реално, кроз излагања директних учесника, сагледа и прикаже развој догађаја и утицаји свих битних фактора на догађаје који су довели до агресије НАТО на СР Југославију и херојску одбрану Војске Југославије у неравноправној борби против далеко надмоћнијег агресора, посебно у демографском и техничком погледу. Неопходно је са свих аспеката аргументовано сагледати догађаје и извучи закључке, јер се у свету, понекада и у земљи, ствара искривљена слика у којој је војно поражени (НАТО) победник, а победник (Војска Југославије) поражена.

До сада су многе истине за протеклих 16 година изашле на видело, али је недовољно обрађен снажан отпор народа и снага одбране СР Југославије. Недовољно се изучавају искуства стечена у одбрани од агресора.

У реализацији овог пројекта су учествовали или ће учествовати они који су непосредно учествовали у припреми и извођењу херојског отпора, као и научни радници, дипломате и праници. који су дали пун допринос остварењу постављеног циља. Сведочења непосредних учесника и руководилаца о улози Војске Југославије у одбрани од агресије у њиховим рефератима представљају допринос ширењу сазнања у свему ономе што због већ познате изолације нису могли учинити на други начин.

Заокруживањем циклуса округлих столова желели смо:

–  Сагледати узроке агресије НАТО-а на Савезну Републику Југославију и доказати да је то још једна етапа распарчавања СФР Југославије започетог 1991. године у циљу остваривања циља чланица НАТО-а, посебно Сједињених Америчких Држава, Немачке и Турске, да остваре свој утицај на Балканском полуострву – Сједињене Америчке Државе у циљу продора према границама Руске Федерација, Немачка у циљу остварења вечног сна продора на југоисток и Турска у циљу своје неоотоманске политике на овим просторима.

– Нагласити да је агресија извршена у супротности са нормама међународног ратног права и Повеље Уједињених нација, без сагласности Савета безбедности, настављајући тако политику Сједињених Америчких Држава да се у име тзв. међународне заједнице мења политичка ситуација у регонима за које тврде да су у њима угрожени «амерички интереси и интереси америчких савезника» (до агресије на СР Југославију чињено је то против Ирака и Либије, а после СРЈ Југославије уследили су догађаји у арапским земљама – Тунис, Либија и Египат, данас у Сирији, а сутра….

– Показати да је над српским и осталим неалбанаским становницима Косова и Метохије извршен геноцид (расељавање, уништавање материјалних добара, уништавање верских и других објеката и свега онога што потврђује да Косово и Метохија припадају Републици Србији).

– Доказати да је агресија много раније планирана, а да је навођење разлога интервенције, као што су нарушавање људских права, угрожавање права мањина и измишљени злочини над албанским становништвом (Рачак и сл.), само оправдање пред међународним јавним мњењем.

– Реално сагледати однос снага у току трајања агресије и до сада непримерено ангажовање коалиционих снага које су дејствима из ваздуха, са мора и копна подржавале снаге које су дејствовале из Албаније и снаге косовких Албанаца.

– На основу чињеница сагледати резултате агресије и доказати да агресор није остварио свој постављени циљ да за неколико дана уништи Војску Југославије, због чега је био приморан да ангажује све расположиве снаге и немилосрдним бомбардовањем, као актом агресије, уништава привредне, верске и културне објекте на целокупној територији Републике Србије настојећи да тим злочиначким акцијама сломи висок морал народа и његове Војске. При том су страдали деца,  жене, стари и болесни. Бомбардоване су школе, болнице, енерегетски објекти… Чињено је све да се створе неиздрживи услови и сломи отпор становништва и Војске, при том ангажујући и савезнике унутар СР Југославије који су подржавали бомбардовање, па чак и тражили његово трајање све до остварења постављеног циља – смене актуелног руководства и њиховог довођења на власт.

– Доказати да је Војска, захваљаујући високом моралу и ефикасном командовању, извршила у потпуности свој задатак, да је спречила да је агресор уништи, да продре копненим снагама на територију СР Југославије.

– Јасно ставити до знања да је агресор био приморан да се прогласи победником како би се оправдало, пре свега пред властитим народом, ангажовање тако бројних снага и средстава и створили услови за наредно ангажоавње у другим регионима у складу са америчком «дугорочном стратегијом посредног наступања».

– Кроз анализу догађаја након агресије констатовати да се наставља са распарчавањем СР Југославије и уништавањем њене Војске другим средствима, да су Војска Југославије и њен официрски кор кроз радикално смањивање њене моћи и уклањање кадрова који су се успешно одупрли надмоћнијем агресору, деловањем тзв. реформатора кроз реализацију «Упутсва за демократизаторе», доведени на недозвољен ниво.

– Сагледати последице употребе муниције са осиромашеним уранијуом у учинити све да се спречи игнорисање ове дугорочне опасности по здравље становништва у целини.

– Зауставити негативан однос према ветеранима који је на сцени од завршетка агресије.

 

У Зборнику смо објавили реферате:

– генерал-мајор др Лука Кастратовић. Генерал погинуо на положају, посвећен генерал-пуковнику Љубиши Величковићу.

– мр Ђорђе Сарапа. Одбрана од агресије у циљу спречавања геноцида над српским народом

– генерал-потпуковник Златоје Терзић, Војно школство основа оспособљености Војске Југославије у  одбрани од агресије НАТО на Савезну Републику Југославију

– генарал-мајор Слободан Петковић. Употреба осиромашеног уранијуам у агресији на Савезну Републику Југославију је ратни злочин – а наша вечита брига и обавеза

– проф. др. Слободан Чикарић, Уранијум – «прљави»  рат и рак

– генерал-мајор проф. др сц. мед. Момчило Крговић -пуковник проф. др сц. мед Недо Нунић, Здравство у одбрани од агресије 1999.

– генерал-потпуковник мр Петар Шкрбић, Дијалектика пропаганде према српском народу

– капетан бојног брода Ђорђе Пражић, Дејства НАТО и противдејства Ратне морнарице

– генерал-мајор Драган Живановић, Битка на Кошарама

– контраадмирал Бошко Антић–генерал-поптпуковник др Радован Томановић, Разбијање Војске и официрског кора

. Контраадмирал Бошко Антић, Школа националне одбране у одбрани од агресије 1999. године

 

Од значајнијих прилога ту су:

– Публицистичка активност и учешће чланова Клуба генерала и адмирала Србије

на скуповима на тему «Одбрана од агресије НАТО 1999. године»

– Припадници Војске Југославије погинули у одбрани од агресије.

 

Овим смо завршили серију од три округла стола на тему «Војска Југославије у одбрани од агресије НАТО 1999. године», али нећемо стати да се боримо за истину о неравноправној борби у којој се Војска Југлославије, подржана од свог народа, супроставила далеко надмоћнијем агресору. Свесни смо да агресија на нашу Отаџбину није престала и да се данас води другим средствима.

У току ова три скупа поднесено је 58 реферата  директних учесника у оружаној борби (50 генерала и 8 пуковника), као и 11 реферата научних радника, дипломата и правника Међународног ратног права који су у току рата дали свој пун допринос одбрани земље у областима којима се баве и тиме допринели високом моралу Војске Југославије захваљујући коме је успешно штитила свој народ и себе од бесомучног бомбардовања и ракетирања.

Морамо бити свесни да се за истину о агресији на Савезну Републику Југославију морамо изборити сами. Ту историју морамо писати сами, а ако то не учинимо писаће је  други онако како њима одговара, а како се то чини видимо данас у покушају ревизије узрока и изазивача Првог светског рата у којој се жели изазивач рата приказати као жртва, а жртва као изазивач рата. Не можемо све препустити политичарима, јер већ је познат став војводе Живојина Мишића: «Нема тог рата кога српски војник не може добити, а српски политичари изгубити».

Предстоји нам још доста рада на овом пољу. Надамо се да ћемо успети да на основу свих реферата, реферата на другим скуповима, уз пуну подршку Министарства одбране и Војске Србије и уз сарадњу са други институцијама, чији су представници овде присутни, реализовати своју замисао и да ће до обележавања 20 година од агресије бити објављена студија о агресији и улози Војске Југославије у одбрани од далеко надмоћнијег агресора.

 

Хвала на пажњи.

 

Главни одговорни уредник

Бошко Антић

контраадмирал у пензији