Хрватски судови у Србији гоне за „удружени злочиначки подухват”

Официри ЈНА, припадници ТО и лица из станица јавне безбедности на служби у Хрватској у периоду 1991, 1992. и 1993.године, а држављани Републике Србије, преко ПТТ Републике Србије, непосредно на своје кућне адресе,  добијају оптужнице од Жупанијских судова Хрватске.

Очигледно је да наведеним поступком Република Хрватска покушава да своју судску власт директно спроводи на територији Републике Србије и да преузме део суверенитета Републике Србије, а на штету оптужених грађана Републике Србије.

Намеће се питање – зашто судови Републике Хрватске заобилазе одговарајуће институције Републике Србије? Ако имају чврсте и недвосмислене доказе да је неки грађанин Србије починио злочин, зашто их не додставе Тужлаштву за ратне злочине Републике Србије? Држава Србија ће тужити и судити свако такво лице. То носиоци судске, а и политичке власти у Хрватској знају. Произлази да њихов циљ није да се злочинци приведу правди, већ нешто друго.

Грубо нарушавајући своја овлашћења, Мећународни кривични трибунал за бившу Југославију у Хагу увео је нови појам – институт “удружени злочиначки подухват“.  Као АД-ХОК Трибунал није имао овлашћења Генералне скупштине УН да уводи нове институте  већ је могао да примењује само постојеће.

Коришћењем института “удружени злочиначки подухват“ Трибунал није гонио организаторе оружане побуне и насилне сецесије што би, према Уставу СФРЈ и Повељи Уједињених нација било логично, већ је гонио оне који су се, поштујући Устав СФРЈ и Повељу УН, супротставили оружаној побуни и насилној сецесији – припаднике савезних органа. Они су проглашени окупаторима и агресорима у сопственој земљи. На тај начин Трибунал је аболирао организаторе оружане побуне и насилне сецесије не само у бившој СФРЈ, већ и широм света, где год то моћницима буде одговарало.

Оптужнице које стижу из Хрватске представљају наставак настојања правне легализације извршене оружане побуне и насилне сецесије у Хрватској. За оптужена лица они немају доказа да су починила злочине за које би их могао осудити суд у Србији.  За “учешће“ у “удруженом злочинаком подухвату“ могу бити осуђени само на неком суду у Хрватској – у одсуству. Зато се и шаљу позиви на кућне адресе – у уверењу да се позвани неће одазвати. На тај начин би дефинитивно остварили своје стратешке интересе – легализацију оружане побуне и насилне сецесије, односно прикривање стварне улоге Хрватске у тим догађајима – “Рата не би било да га Хрватска није жељела“ (Туђман).

Лицемерје не зна за границе. За очекивати је да следећи корак Хрватске буде да, као услов Србији за улазак у ЕУ, постави, ако већ није, захтев да Суд за ратне злочине у Србији, по институту “удружени злочиначки подухват“ суди свим држављанима Србије који су били припадници савезних органа СФРЈ: председништво СФРЈ, савезна влада, ЈНА, савезна полиција, ТО итд. Тиме би фарса замене улоге злочинца и жртве била доведена до краја.

Убеђени смо да ће држава Србија имати једнако одлучан и достојанствен одговор на таква поступања.

Поводом таквог поступања хрватских судова, Клуб генерала и адмирала Србије упутио је писмо председнику Републике, председнику Владе, министру одбране, министру правде и министру за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, са молбом да државни органи Републике Србије заштите грађане и интегритет Републике Србије.