ПОДРШКА ИНИЦИЈАТИВИ ПРЕДСЕДНИКА СРБИЈЕ

Клуб генерала и адмирала Србије у потпуности подржава иницијативу председника Републике Србије господина Александра Вучића о Унутрашњем дијалогу о Косову и Метохији, истакао је председник Скупштине Клуба генерала и адмирала Србије, отварајући округли сто на поменуту тему који је одржан 20. фебруара ове године у Централном дому Војске Србије у Београду, у организацији Клуба генерала и адмирала Србије и Београдског форума за свет равноправних

 

Сматрамо да је то најобјективнији приступ тежњама свих грађана наше земље да се постојеће стање приближи нормативном, које се заснива на скупу усвојених државних и међународних аката у складу са међународним правилима. Истовремено Унутрашњим дијалогом о Косову и Метохији на најдемократскији начин стварају се услови свим нашим грађанима да се изјасне о том проблему и допринесу доношењу општеприхваћеног предлога  решења за правилно функционисање Србије у складу са важећим Уставом. Сматрамо да због одређених оправданих условљавања према Косову и Метохији, као делу Србије, дијалогом желимо стварање услова за равноправан живот свих грађана Србије

 

У приступу за учешће у Дијалогу полазимо од  чињенице да је Косово и Метохија део Републике Србије, по домаћим и међународним документима. Актуелна Стратегија националне безбедности Републике Србије, као и нацрт нове, фаворизује национални интерес  очувања територијалног интегритета и суверенитета. У тим документима Косово и Метохија третира се као територија Србије, која је бесправно прогласила независност што представља безбедносни ризик и претњу.

Поред наведеног полазне основе Клуба су:

 

Историјске – од којих посебно истичемо да је Србија рођена на простору Косова и Метохије и живела скоро три века, а да се име Албанаца нигде не помиње, и поново после ослобађања од турске окупације остала је територија Србије. Србија је историјски и правни типулар на КиМ све док  се тих права сама не би одрекла.

 

Верске – Српска православна црква је такође рођена на Косову и Метохији, цркве су изграђиване пре више од осам векова, када о џамијама није било ни речи.

 

Национални – На простору данашњег Косова и Метохије Срби су живели кад није било ниједног Албанца. Од бројних података о попису становника на простору Косова и Метохије  навешћу неке, који нису резултат дневне политике, већ подаци који су остали у документима страних аутора и на које се није могло утицати. По турским подацима из 1455. године на Косову и Метохији било је 98% Срба и 1% Албанаца. У 14. веку од 2.666 домаћинстава само 44 или 1,8% су била албанска. Срби су живели у свих 480 насељених места, а Албанци само у 23. Аустријски физичар Јозеф Милер у извештају из 1838. године каже да је на простору данашњег Косова и Метохије живело већинско словенско становништво, што потврђује и аустријски пуковник Петер Кукуљ у извештају из 1871. године да на простору Призренског (Мутесарифлука), који је обухватао већи део данашњег Косова и Метохије, живе 318.000 или 64% православаца, а 161.000 или 32% муслимана. Чак и 1939. године на Косову и Метохији било је 276.000 Срба, а Албанаца 167000, да би 1946. године Албанаца било 287.000  а Срба 127.000. Настале промене нису биле последица наталитета већ механичког досељавања Албанаца и расељављња Срба. Ови подаци потврђују историјско присуство Срба на Косову и Метихији и да ће их бити и у будуће што се треба решити поред осталог и применом ставова из Дијалога.

 

Правни основ – Као полазна основа наших ставова су, већ речено, Устав Србије, резолуција 1.244 Савета безбедности  Уједињених нација, завршни документ о Европској безбедности и сарадњи из Хелсинкија од  1. августа 1975. Године (на коме није учествовала Албанија), уз учешће САД и Канаде. Као и уговор о  формирању Заједнице српских општина од 15. августа 2015. године, чији је гарант Европска унија.

Економски – Који се огледају у наношењу штете Србији као последица експлоатације рудног богатства и узурпација имовине Републике Србије и приватне имовине Срба.

 

Морални – Полазне основе везане су за наше давне претке који су живели, бранили и ослобађали Косово и Метохију од Турака  дајући своје животе а посебно због жртвовања наших људи и чланова Клуба у одбрани Косова и Метохије 1999. године, од агресије на нашу земљу од којих су неки касније жртвовани од стране светских моћника.

 

У складу са истакнутим полазним основама за дефинисање ставова  у вези Дијалога о Косову и Метохији  мишљења смо да је Србија кључни фактор у разрешењу насталих проблема, што је њен интерес, али и интерес међународне заједнице. То је отворено питање које Србија жели праведно да решава али без икаквих условљавања са било које стране. Међународна „реалност“ на коју се позивају Албанци и неки међународни званичници је променљива, па се може померити и у корист Србије. Чињенично стање је да више од половине земаља света није признала Космет као државу, међу којима су и чланице Европске уније и сталне чланице Савета безбедности Уједињених нација, а има и оних које одустају од већ датог признања.

 

Србија у даљим преговорима мора да инсистира да се преговори воде у складу са Резолуцијом 1.244 Савета безбедности Уједињених нација јер она је резултат преговора најмоћнијих земаља  20. века (контакт групе, лидера Г-8, и СБ УН) који потврђује суверенитет и територијални интегритет Србије, чије је одредбе Србија испунила у потпуности, а друга страна није ни један. Резолуција има највиши  правно обавезујући ранг у међународним односима и који се не може мењати без сагласности сталних чланица Савета безбедности (Кине и Руске Февдерација). Резолуција прецизира и друге обавезе међународне заједнице од којих неке посебно истичемо, као предлог ставова Клуба за унутрашњи дијалог о КиМ.

 

(1) Нико у Србији нема право да призна противправно и једнострано проглашену независност Косова и Метохије.

(2 )Заштита живота Срба на Кососву и Метохији, који су најугроженији, али и свих грађана који живе на простору Косова и Метохије, без обзира на њихову националну и верску припадност.

 

(3) Заштита имовине Србије, али и приватне имовине Срба, која се безобзирно експлоатише и на тај начин наноси огромна штета и Србији и Србима.

 

(4) Решавање питања несталих лица од чијег нестанка је прошло 30, а за највећи број 20 година.

 

(5) Заштита културно историјског наслеђа Срба  од покушаја да се културно историјски споменици Срба прикажу као албански лобирањем код представника УНЕСКО-а.

 

(6) Повратак отете и заштита имовине Српске православне цркве која на тим просторима живи и делује више од 800 година.

 

(7) Процесуирање припадника терористичких организација, које су деловале на Косову и Метохији  против  легалне државе Србије од 1990. године, па и после 2000. године. Нажалост, њихови чланови су данас носиоци такозване власти у такозваној држави Косово којој је претхподило бомбардовање Србије да би се створили услови за стварање такозване државе Косово.

 

(8) Формирање Заједнице српских општина на основу потписаног споразума иза којег стоји Европска унија као гарант спровођења тог споразума на терену.

 

(9) И, свакако, повратак прогнаних и расељених Срба и Војске на Косово и Метохију ради личне и имовинске сигурности Срба, Српске православне цркве и имовине.

 

У примени мера Србије треба истицати мирољубиве методе, али пошто је то вишедимензионални проблем Србија може применити сва легитимна али реална средства. У случају потписивања неког уговора водити рачуна да сви ставови буду јасни и недвосмислени, за нека од њих из прошлости трпимо последице различитих тумачења истих докумената. Морамо да будемо смирени и да се међу нашим грађанима, а пре свега Србима, избегавају негативне квалификације и поделе на патриоте и издајнике. Решење проблема не угрожава мир, као што хоће да представи албанска страна.

 

На основу наведеног прелажемо:

 

Предлози  решења:

 

1. Повратак Косова и Метохије у уставно правни систем Србије
2. Евентуално шири степен аутономије без елемената државности у оквиру Устава Републике Србије.

 

Решењем проблема на овакав начин Србија би остварила велики успех, али би део међународне заједнице вероватно захладио односе са нама, а Албанци би испољили протесте.

 

О независности тзв државе Косово не може се размишљати јер је Косово и Метохија неотуђиви део Србије, као што је напред речено, непостоји ништа што би такав став оправдало. Без обзира на варијанте решења до кога може доћи, криза око Косова и Метохије има дугорочни карактер променљивог интензитета и мислимо да неће бити превазиђена јер проблем постоји од формирања модерне државе Србије (Кнежевина, Краљевина, Република), без обзира ко је био на њеном челу.

 

Сада по, свему судећи мислимо да  нема услова да се проблем праведно и дефинитивно реши, али без обзира на то целисходно је да се проблем  третира као отворен, да се воде преговори у којима би Србија морала да има иницијативу низом конструктивних предлога и да обезбеди подршку пријатеља сталне чланице Савета безбедности  Уједињених нација (РФ и Кина), као и држава које одустају од већ датог прзнања Косова и Метохије.

У прилог томе иде и изјава Вице-канцелара Аустрије: „реалност је да је Косово независно (јесу га признали), али је  и реалност да је Косово у саставу Србије“.

И на крају, као што нико у Србији нема право на признавање независности Косова и Метохије, исто тако нико нема право да мисли да је његов став једино исправан. Само усвојени ставови са праведним решењем проблема Косова и Метохије морају бити одобрени референдумом грађана Србије.