ОКРУГЛИ СТО – УНУТРАШЊИ ДИЈАЛОГ О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
У Централном дому Војске Србије, у организацији Клуба генерала и адмирала Србије и Београдског форума за свет равноправних, 20.02.2018.године одржан је округли сто на тему „УНУТРАШЊИ ДИЈАЛОГ О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ“– са акцентом на уставно-правним, геополитичким, безбедносним и одбрамбеним аспектима.
На том скупу, уводне реферате су поднели Живадин Јовановић, председник Београдског форума (БФ), Миломир Миладиновић, председник Скупштине Клуба генерала и адмирала Србије (Клуб), проф.др Радован Радиновић, члан Клуба и БФ, др Лука Кастратовић, председник Извршног одбора Клуба, др Станислав Стојановић, члан БФ и др Тодор Петковић, члан Клуба.
У слободној расправи укључило се девет учесника присутних на округлом столу.
На скупу су присуствовали чланови Клуба и чланови БФ, као и грађани заинтересовани за тему унутрашњег дијалога.
У име генералштаба ВС на скупу је присуствовала делегација на челу са бригадним генералом Дејаном Јанковићем. Такође на скупу су били представник Канцеларије за КиМ Игор Поповић, представници Амбасаде Руске Федерације.
У приступу за учешће у Дијалогу, Клуб је пошао од чињенице, да је Косово и Метохија део Републике Србије, према домаћим и међународним документима. Актуелна Стратегија националне безбедности Републике Србије, као и нацрт нове, фаворизује национални интерес очувања територијалног интегритета и суверенитета. У тим документима Косово и Метохија третира се као територија Србије, која је бесправно прогласила независност што представља безбедносни ризик и претњу.
Такође, као основна полазишта за организацију округлог стола и за расправу, које је усвојио Клуб, темељила су се на историјским чињеницама; националним интересима Србије и српског народа на КиМ; уставно-правним темељима; економским и привредним капацитетима КиМ, моралним начелима и вредностима.
У складу са истакнутим полазним основама за дефинисање ставова у вези Дијалога о Косову и Метохији као и током расправе на округлом столу, искристалисала су се одређена заједничка мишљења, а то су: Србија је кључни фактор у разрешењу насталих проблема, што је њен интерес, али и интерес међународне заједнице; То је отворено питање које Србија жели праведно да решава али без икаквих условљавања са било које стране; Међународна „реалност“ на коју се позивају Албанци и неки међународни званичници је променљива, па се може померити и у корист Србије; Чињенично стање је да скоро половина земаља 
света није признала Космет као државу, међу којима су и чланице Европске уније и сталне чланице Савета безбедности Уједињених нација, а има и оних које одустају од већ датог признања; Србија у даљим преговорима мора да инсистира да се преговори воде у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација јер она је резултат преговора најмоћнијих земаља 20. века, који потврђује суверенитет и територијални интегритет Србије, чије одредбе је Србија испунила у потпуности, а друга страна није ни један; Резолуција има највиши правно обавезујући ранг у међународним односима и који се не може мењати без сагласности сталних чланица Савета безбедности.
Опште поруке скупа, које су проистекле из уводних реферата и слободних дискусија учесника у расправи су:
(1) Нико у Србији нема право да призна противправно и једнострано проглашену независност Косова и Метохије.
(2) Заштита живота Срба на Косову и Метохији, који су најугроженији, али и свих грађана који живе на простору Косова и Метохије, без обзира на њихову националну и верску припадност.
(3) Заштита имовине Србије, али и приватне имовине Срба, која се безобзирно експлоатише и на тај начин наноси огромна штета и Србији и Србима.
(4) Решавање питања несталих лица од чијег нестанка је прошло 30, а за највећи број 20 година.
(5) Заштита од покушаја да се културно-историјско наслеђе Срба прикаже као албанско, лобирањем код представника УНЕСКО-а.
(6) Повратак отете и заштита имовине Српске православне цркве која на тим просторима живи и делује више од 800 година.
(7) Процесуирање припадника терористичких организација, које су деловале на Косову и Метохији против легалне државе Србије од 1990. године, па и после 2000. године.
(8) Формирање Заједнице српских општина на основу потписаног споразума иза којег стоји Европска унија као гарант спровођења тог споразума на терену.
(9) Повратак прогнаних и расељених Срба и Војске на Косово и Метохију ради личне и имовинске сигурности Срба, Српске православне цркве и имовине.
(10)Као могуће решење статуса КиМ било би најшири степен аутономије без елемената државности у оквиру Републике Србије.
С обзиром да до сада привремене институције из Приштине нису реализовале скоро ништа од усвојених документа Бриселског споразума, упоредо са наставком дијалога, Србија мора инсистирати код представника ЕУ, као медијатора у преговорима, на имплементацији усвојених докумената у оквиру бриселског дијалога, и тиме условити даљи ток дијалога.
Такође расправа на округлом столу је показала да нема услова да се проблем праведно и дефинитивно реши, јер је превасходно реч о геополитичком проблему, али без обзира на то целисходно је да се проблем третира као отворен, да се воде преговори у којима би Србија морала да има иницијативу низом конструктивних предлога и да обезбеди подршку пријатеља сталних чланица Савета безбедности Уједињених нација(РФ и Кина), као и држава које одустају од већ датог прзнања Косова и Метохије.