19 ГОДИНА ОД АГРЕСИЈЕ НАТО НА СРЈ – АГРЕСИЈА НИЈЕ ЗАВРШЕНА?
Конференција „19 година од агресије НАТО на СРЈ – агресија није завршена?“, у организацији Клуба генерала и адмирала Србије и Београдског форума за свет равноправних, одржана је данас у Дому Војске Србије у Београду. У њеном раду учествовао је импозантан број чланова тих организација, а њен рад пратили су званичници пријатељских земаља и војски, као и грађани Београда и представници градова Србије чија су још увек свежа и болна сећања на разарања, огромне људске жртве и материјалне штете, трајне последице од коришћења оружја са осиромашеним уранијумом, које је нанео, ничим изазван, свирепи агресор на челу са НАТО, називајући своју операцију „Милосрдни анђео“!
Конференцију је отворио и њеним радом руководио Живадин Јовановић председник Београдског форума за свет равноправних. Захваљујући се присутнима што су се одазвали у великом броју, поздравио је високе госте међу којима су били: генерал Александар Живковић, државни секретар Министарства одбране Србије, Валериј Бриљов амбасадор Белорусије, Мухамед Набхан, амбасадор Палестине, представници амабасаде Русије, Михајл Кажуро, саветник амабасадора Белорусије, гости из Немачке на челу са Бернардом Душером, те бивши начелници Генералштаба Војске Србије, генерали Драгољуб Ојданић, Бранко Крга и Милоје Милетић, представници Министарства одбране и Генералштаба Војске Србије и други гости!
На почетку рада Конференције, минутом ћутања, одата је пошта погинулима и жртвама агресије НАТО! У уводној речи, подсећајући на злодела НАТО агресије, Јовановић је рекао да је у тој агресији пало преко хиљаду бранилаца, војника, полицајаца и њихових старешина, више хиљада цивилних лица и осамдесет седморо деце! Списак цивилних жртава још није коначно утврђен, а процењује се да износи око 3000. Колико је људи изгубило животе по окончању оружане агресије због тешких рањавања, неексплодираних касетних бомби, тровања хемијским супстанцама услед разарања рафинерија и фабрика хемијских производа, а посебно услед закаснелих последица коришћења оружја са осиромашеним уранијумом, тешко да ће икада прецизно бити утврђено! Штета од разарања индустрије, инфраструктуре, стамбених и објеката од јавног значаја, процењена је на преко 100. милијарди долара.
На конференцији је први говорио професор Др Момир Булатовић, у то време председник Владе СРЈ, који је подсетио на политичко-безбедносну ситуацију у свету и на Балкану и на узроке који су довели до агресије НАТО, те о смишљеном деловању САД и савезника у остваривању њихових планова који су имали као крајњи циљ одвајање КиМ од Србије!
У свом излагању, генерал-потпуковник Миломир Миладиновић, председник Скупштине клуба генерала и адмирала Србије, посебно је назначио високу свест и патриотизам нашег народа: „У неравноправној борби на живот и смрт са агресором, народ и његова Војска су часно, нечувеном храброшћу и натчовечанским самопрегором, још једном доказали љубав према отаџбини и били достојни својих предака са Мишара, Мачковог камена, Кадињаче, Љубиног гроба и нажалост овог пута са Кошара, Паштрика… Јунаци са Кошара и Паштрика сврстали су се у ред бесмртних, јер мртви су само они који буду заборављени“.
Обраћајући се присутнима, Мр Никола Шаиновић, некадашњи потпредседник Владе СРЈ и члан преговарачке делегације Србије у Рамбујеу 1999. године, осликао је збивања око постизања Дејтонског споразума и ток разговора у Рамбујеу, који су били само фарса пред коначно остварење циља САД преко НАТО алијансе. Сатисфакцију да српска делегација није узроковала пропаст преговора у Рамбујеу, после чега је уследила агресија НАТО, како је нагласио Шаиновић, Србија је добила током хашких процеса, када је суд доказима био приморан да то јасно и гласно каже. Своје излагање завршио је констатацијом да, политичка и дипломатска борба није изгубљена и у том смислу даје потпуну подршку напорима које чини председник и влада Србије.
Као последњи говорник, члан Клуба генерала и адмирала, генерал-мајор у пензији, др Слободан Петковић, у исцрпном излагању образложио је погубне и дуготрајне последице употребе оружја са осиромашеним уранијумом од стране НАТО снага. Кршећи сва међународна права, ослобађајући себе, пре свега САД, преко 15. тона штетних материја са осиромашеним уранијумом посејали су по Србији, без икакве одговорности. Говорећи о напорима који се у одговарајућим институцијама чине на расветљавању и последицама дејства агресије НАТО, изнео је и низ предлога који ће бити достављени органима власти на усвајање, а у циљу предузимања низа заштитних мера, како по здравље људи тако и за санацију последица због употребе осиромашеног уранијума и заштиту животне средине.
На крају, са овог скупа су упућена два апела. Први, којим се покреће иницијатива, да се, 2019. година, када се навршава 20. година од агресије НАТО, прогласи годином мораторијума на војне вежбе Србије са НАТО пактом, како би се на тај начин одала почаст палим браниоцима отаџбине и цивилним жртвама агресије НАТО. Други апел садржи предлог, да се заустави даљи раст напетости и продубљивања неповерења у глобалним односима, да се унапреди дијалог и прихвати партнерство и равноправност као основа односа међу великим силама и да се на тај начин отклони растућа опасност од неконтролисаног развоја и глобалних конфликата.