ПРЕМИНУО МИЛАН ДАЉЕВИЋ ГЕНЕРАЛ-ПУКОВНИК У ПЕНЗИЈИ

Генерал-пуковник у пензији Милан Даљевић, преминуо је 26.марта 2020. године. Рођен je 17.9. 1925. године у селу Грдановци. Носилац је Партизанске споменице 1941. Носилац је многих друштвених, државних и војних признања и одликовања.

Пре Другог свјетског рата завршио је основно образовање (грађанску школу) у родним Грдановцима, а затим је 1940. године уписао учитељску школу у Бањој Луци, коју је крајем прве школске године 1941. године напустио, као напредни омладинас – скојевац. У Другом свјетском рату прешао је борбени пут борца-партизана од Подгрмеча 1941. године, до ослобођења Београда и Југославије у Завршним операцијама – код Цеља маја 1945., обављајући дужности омладинског руководиоца у батаљону и бригади, члана политичког бироа дивизије, помоћнико политичког комесара бригаде. Био је делегат на конгресима Уједињеног савеза антифашистичке омладине Југославије (УСАОЈ) 1942. у Бихаћу, гдје је први пут срео Врховног команданта Јосипа Броза Тита и Секретара СКОЈ-а Иву Лолу Рибара, и у Дрвару 1944. Као гост био је и на Другом засједању АВНОЈ-а у Јајцу 1943.  Са још три секретара СКОЈ-а носио је посмртне остатке легендарног секретара СКОЈ-а Иве Лоле Рибара на његовој сахрани. Учесник је НОБ од првих устаничких дана 1941.године укључењем у Први крајишки НОП одред. Носилац је Партизанске споменице 1941. У СКОЈ је примљен 1941., а у  КПЈ 1942.године. Учесник је многих партизанских битака. Учествовао је Битци на Сутјесци.

Послије рата у ЈНА је био комесар школског центра, комесар Прве пролетерске дивизије, помоћнико команданта 9. армије за политичко-правне послове; начелник Политичке управе ССНО; подсекретар у ССНО, Секретар Комитета организације СКЈ у армијској области и ССНО; члан ЦКЈ СКЈ и Извршни секретар Предсједништва ЦК СКЈ 1976-1982.године, биран на 11. Конгресу СКЈ 1976.године. Милан је Подгрмечлија који је био на највишем дужностима у Оружаним снагама СФРЈ и у СК Југославије. Достигао највиши генералски чин – чин генералпуковника ЈНА.  Завршио је Вишу партијску школу „Ђуро Ђаковић“, Вишу војну академију ЈНА и Високу школу за политичке науке у Београду.

Носилац је многих друштвених, државних и војних признања и одликовања. Поред Партизанске споменице 1941. носилац је  Ордена партизанске звјезде са пушкама (два ордена); Ордена за храброст; Ордена братства и јединства; Ордена републике са златним венцем; Ордена за војне заслуге са великом звјездом; Ордена за војне заслуге са златним мачевима; Ордена Народне армије са златном звјездом, и Ордена Народне армије са ловоровим вјенцем. Међу осам медаља истичу се Медаља заслуга за народ, Медаља за војне заслуге и посебно Јубиларна медаља Руске федерације поводом 70 година побједе над фашизмом, коју му је додјелио Предсједник Руске федерације 2015. године.