ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ 1999-2020.
Пре тачно 21 годину НАТО је, без одобрења Савета безбедности, извршио оружану агресију на Србију грубо кршећи Повељу ОУН, Завршни документ ОЕБС-а из Хелсинкија, низ других међународних конвенција, као и сопствени Оснивачки акт 1949. Био је то и остао злочин против мира и човечности. Агресија је почела након лажне и бесомучне медијске капање западних медија и није имала никакав легитимитет у институцијама које треба да бране међународно право.
У агресији изведеној у савезу са терористичком ОВК, погинуло је између 3.500 и 4.000 људи укључујући 89 деце, а рањено је преко 12.500 људи. Причињена је огромна економска и материјална штета, а коришћењем пројектила са осиромашеним уранијумом и других забрањених средстава трајно угрожено здравље људи, као и природна околина.
Агресија НАТО на СРЈ је представљала преседан и за нападе НАТО на земље као што су Авганистан, Ирак и друге. Српске жртве злочиначке агресије НАТО, а посебно јунаци са Паштрика и Кошара су наша обавеза да Косово и Метохију никада и ни по коју цену не смемо преспустити никоме.
Београдски форум за свет равноправних, Клуб генерал и адмирала Србије су 10. јуна 2020. уз присуство чланова удружења и других активиста, положили цвеће свим жртвама НАТО агресије у Парку Ташмајдан на Споменик Деци жртвама агресије.
На Споменик Деци жртвама агресије цвеће је положио председник Извршног одбора Клуба генерал др Лука Кастратовић, полагању венаца на споменик Вечна ватра на Ушћу 
присуствовао је секратар Извршног одбора Клуба генерал др Винко Пандуревић, а на комеморацији у Спомен соби косметских жртава присуствовао је заменик председника Извршног одбора Клуба генерал Милош Ђошан.
Развојна српска академија, генаралу Небојши Павковићу, доделила је Златну плакету за животно дело, која је је уручена његовој 
ћерки Марији. На свечности поводом уручења Златне плакете испред Клуба присуствовали су генерали Лука Кастратовић и Милош Ђошан и адмирал Бошко Антић.
Присутнима код Споменика Деци жртвама агресије обратили и су се Раде Дробац из Београдског форума и Лука Кастратовић, који је рекао:
„Дозволите да Вас поздравим и захвалим што сте дошли да заједно одамо пошту погинулима и несталима у НАТО агресије 1999. године.
Због пандемије вируса Ковид 19 одложили смо бројне активности на дан агресије. Али, за нас је сваки наш дан подсећање на злочиначку агресију деветнаест најмоћнијих земаља света, које су у име “демократије“ и “људских права“ рушиле све пред собом убијајући у децу – у покушају да нам и на тај начин прекину постојање, опстанак и развој.
Управо смо се због тога окупили овдје, код овог споменика, да одамо пошту нашој тек рођеној деци, са поруком да нам не могу уништити нашу борбу за живот и достојанство у слободној Србији.
На какву дрскост и нељудскост – да не кажем злочин, светски моћници су се дрзнули уочи двадесетпрве годишњице НАТО агресије и предложили НАТО за Нобелову награду за мир, војни савез који хоће само силом да уређује свет. Београдски форум за свет равноправних и Клуб генерала и адмирала Србије поводом овог предлога Нобеловом комитету упутили су протестно писмо.
Коначно од прошле године, на двадесету годишњицу НАТО агресије, у Србији се по Западу, тај демократски поход назвао правим именом – агресијом и нашој и светској јавности приказује херојска борба Војске и народа у отпору агресору.
Пред нама је обавеза да се попишу све жртве НАТО агресије, да се сазна истина о несталима, да се свету прикаже како су нам узимали органе за продужење живота болесних и бездушних моћника Запада, као и њихових помагача.
И ова пандемија, не улазећи у то да ли је из природе или лабораторије, злоупотребљена је у економске сврхе, за јачање неоколонијализма, односно сламање и урушавање економија поједини држава у циљу јачања њихових позиција .
Још једном смо се, по ко зна који пут у историји, за пример човечанству, супроставили немерљиво надмоћнијем агресору и очували достојанство.
Имамо морално право и обавезу, без обзира на препреке и жртве, да се боримо за истину о агресији НАТО, да се боримо против брисања нашег памћења, да се боримо против прекрајања историје, за суверенитет и слободу отаџбине.
На то нас обавезују жртве агресије НАТО и целокупна наша историја
Уверени смо да историја неће заборавити и опростити НАТО агресорима, а ни оима који су агресију призивали.“