ДОСТОЈАНСТВЕНО ОДАТА ПОШТА ЖРТВАМА АГРЕСИЈЕ НАТО
Поводом 22. годишњице агресије НАТО на Србију (СРЈ) венце и цвеће код Споменика деци жртвама агресије НАТО 1999. у Ташмајданском парку и код Споменика „Вечна ватра“ у Парку пријатељства на Новом Београду, положио је већи број друштвених организација, политичких странака, локалне самоуправе, српске дијаспоре, студентских и омладинских организација и појединаца.
У односу на досадашње, овогодишње комеморације су показале ширу заступљеност омладине и политичких странака, укључујући и странке на власти. Цвеће су положили Београдски форум за свет равноправних, Клуб генерала и адмирала Србије, Друштво српских домаћина – оргнаизације које традиционално више од две деценије организују ове и друге сличне комеморативне активности. У њихово име венце су данас положили Живадин Јовановић, председник Београдског форума, генерал – потпуковник Миломир Миладиновић, председник Скупштине Клуба, генерала и адмирала, генерал-мајор др Лука Кастратовић председник Извршног одбора Клуба, проф. Др Миладин Шеварлић председник Извршног одбора Друштва српских домаћина.
Почаст жртвама агресије уједно су одали амбасадор Белорусије г. Валериј Бриљов, са сарадницима, директор Руског дома Јевгениј Александрович Баранов, са сарадницима.
Делегацију СПС-а је предводио Никола Шаиновић, Покрета Социјалиста Владимир Илић, председник градског одбора општине Нови Београда, потпредседник Скупштине Срђан Минић, СУБНОР-а Драган Стевић потпредседник ОО, Савеза извиђача Жељко Валковић члан Републичког руководства, Удружења Стара Бежанија књижевник Ранко Спалевић.
«Током агресије НАТО убијено је намјање 89–оро деце што сведочи о њеном злочиначком карактеру», подсетио је присутне Драгутин Брчин, директор Београдског форума.
Код споменика Вечна ватра присутнима се, у име орагнизатора, обратио генерал Лука Кастратовић, председник Извршног одбора Клуба генерала и адмирала, који је истакао:
“ Дозволите да Вас поздравим и да се захвалим што сте дошли у оволиком броју да заједно одамо пошту погинулима у агресији НАТО 1999. године.
Посебно поздрављам амбасадора Белорусије са сарадницима.
Пролази још једна, 22-га годишњица злочиначке агресије НАТО на Србију и СРЈ 1999. године, када су кршећи све људске, међународне правне и друге норме, 19 најачих земаља Eвроатланске алијансе на челу са САД 78 дана бесомучно сејали смрт и разарали материјална добра Србије користећи и муницију са осиромашеним уранијумом, контаминрајући и животну средину чије последице из године у годину све више осећамо.
У својим земљама служили су се лажима да би оправдали агресију без одлуке СБ ОУН и у супротности са својим уставима, а и Статутом НАТО.
Данас нас уцењују, хвале и саветују да је за нас најбоље да заборавимо агресију, да променимо нашу свест, да прихватимо њихове вредности као тзв. узвишене и универзалне глобалистичке вредности.
Још једном смо показали, по ко зна који пут у истрији , да народ који се бори за слободу не може бити покорен.
Без обзира на све потешкоће дужни смо да се стално боримо и изборимо за истину о НАТО агресији. Клуб генерала и адмирала Србије и Београдски форум за свет равноправних организовао је окруле столове научне конференције – написане су књиге-сведочанства, ми који смо учествовали у одбрани од агресије као брану против белосветских лажи. Да нам агресор не пише исторју.
У НАТО агресији народ и Војска показали су висок степен јединства и непоколебљивости. Они који нису били у борбеном поредку сваке ноћи су пркосили на мостовима и трговима.
Треба да понављамо ради истине да Војска није поражена, да није разоружана, да није одведена у заробљеништво, да оружаним путем тзв. Заштитне снаге нису запоселе КиМ. Наша Војска се повукла уз споразум, организовано у маршевском поретку, а њихове су, видели смо, ушле на КиМ неорганизовано и уз велике тешкоће.
Војска је омогућила политичком руководству да преговара, да се у СБ ОУН усвоји Резолуција 1244, која гарантује теритоијалну целовитост Србије. Како нису остварили постављене циљеве, наставили су агресију другим средствима.
Имамо морално право и обавезу, без обзира на препреке и жртве, да се боримо за истину о агресији НАТО, да се боримо против покушаја брисања нашег памћења, да се боримо против прекрајања историје, за суверенитет и слободу отаџбине.
На то нас обавезују жртве агресије НАТО и целокупна наша историја..
Уверени смо да историја неће заборавити и опростити НАТО агресорима, а ни онима који су агресију призивали.
Нека је вјечна слава жртвама НАТО агресије“