ОБЕЛЕЖЕНА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА ГОДИШЊИЦА АГРЕСИЈЕ НАТО НА СРЈ

У организацији Клуба генерала и адмирала Србије и Београдског форума за свет равноправних одржани су Комеморативни скупови код споменика Деци-жртвама НАТО агресије на Ташмајдану и споменика “ Вечна ватра“ у Парку пријатељства на Ушћу уз присуство представника општине Нови Београд, амбасада Русије, Белорусије и Палестине, српске дијаспоре и преко двадесет удружења, као и уз присуство Одреда ивиђача “Пантер“’ Нови Београд.

Венац код споменика Деци – жртвама НАТО агресије положили су председник Скупштине Клуба генерал Миломир Миладиновић, заменик председника Извршног одбора Клуба генерал Вукајло Чађеновић и члан Извршног одбора Клуба пуковник Драгомир Крстовић, а код споменика “Вачна ватра“ председник Скупштине Клуба генерал Миломир Миладиновић и председник Извршног одбора генерал др Лука Кастратовић.

Код споменика Деци-жртвама НАТО агресији пригодним речима обратио се директор Беофорума Драгутин Брчин, а код споменика “Вечна ватра“ генерал Кастратовић речима:

„И послије 23 године од агресије НАТО када је свима у свијету јасно да је агресија на СРЈ и Србију била еклатантан примјер кршења међународног права и Повеље УН, државе чланице НАТО које су учествовале у НАТО агресији “објашњавају“ како је тај рат био праведан да би се заштитили цивили, односно Албанци.

А Албанци су у Југославији и Србији били равноправни, шта више и повлаштени. Југославија и Србија је кроз Фонд за недовољно развијене републике и покрајине у Косово и Метохију улагала огромне своте новца, отварале се фабрике, имали су у свим срединама основне и средње школе, а у Приштини Универзитет – и све то на албанском језику.

Међутим, САД прихватају и признају само оне земље које усвајају и развијају њихов систем вриједности и безрезервну послушност, односно одрицање од свог суверенитета. Све је подређено њиховим интересима. Управо то за СРЈ и Србију није било прихватљиво. Срби су кроз историју научили да је највећа вриједност слобода и независност – поштујемо све али на прихватамо туђе, непријатељске савјете и налоге. Иако слободољубиве државе и покрети у свијету осуђују агресију САД, НАТО и њихиви сателити стално понављају да је агресија била оправдана.

Због тога смо обавезни, иако је све јасно и познато, да стално подсјећамо на истину о тој злочиначкој агресији. Како СРЈ и Србија није прихватила америчке ултиматуме 19 НАТО земаља извршило је 1999. године агресију, кршећи не само међународна правна документа већ и Уставе својих земаља и Статут НАТО.

Значај одбране СРЈ од НАТО агресије првенствено се огледа у историјски потврђеној чињеници да земља и народ који се бори за слободу и суверенитет не може бити поражен.

Планирали су да нас покоре за 3 до 5 дана, а нијесу успјели ни за 89 дана, већ су били принуђени да потпишу Кумановски споразум и прихвате Резолуцију 1244 СБ ОУН, којом се гарантује цјеловитост СРЈ и Србије и повратак на КиМ дијела снага Војске и МУП-па. Треба да понављамо да Војска СРЈ није поражена, није истакла бијелу заставу, није разоружана, није одведена у заробљеништво, није оружаним путем окупирано КиМ, држави је омогућила повољније преговарачке услове, повукла се са КиМ организовано у складу са споразумом, а њихове заштитне снаге дошле су на КиМ уз велике проблеме. А шта би тек доживјели да су кренули у копнену офазиву?

Одбрана Војске СЈ од НАТО потврђује да је улагање у Војску, у наоружање и њено опоремање, односно јачање одбрамбеног система гаранција одвраћања од агресије и ако до агресије дође гаранција успјешне одбране. Јасно нам је, како критичари истичу, да је борба за слободу и суверенитет скупа, али и да је окупација скупља. Кроз историју српски народ је то више пута потврдио.

Искуство из из одбране од НАТО агресије су поучна (битна) за наставак изградње одбрамбеног система Србије. Та искуства проучавају многе земље у свијету, а посебно велике силе. Њих интересује како се то једна мала земља усудила да се не покори и супростави агресији 19 најмоћнијих земаља свијета. И то још у условима када није имала помоћ и подршку, част изузецима, пријатеља у свијету.

Агресија на СРЈ је извршена управо због тога што нису успјели да је дисциплинују, а у

западној пропаганди против Русије ових дана огласио се и командант НАТО у агресији на СРЈ Весли Кларк, објашњавајући да је агресија на СРЈ била оправдана.

Агресијом на СРЈ НАТО је покушао наметање евроатланских “вриједности“ помоћу бомби и ракета. НАТО агресија представља још један корак у рушењу међународног права и слабљења улоге ОУН, што је имало за последицу низ нових интервенција и то је удар на читаву међународну заједницу. Meђутим, како нијесу агресијом остварили постављени циљ да нас окупирају, наставили су агресију другим средствима која траје и данас оличена у новом суровом хладном рату, спровођењем политике пријетњи и притисака, сада директно, отворено, јавно и дрско. Навешћу само неке неке активности тог процеса агресије другим средствима:

не поштују резолуцију СБ 1244,
подржали су, односно организовали петооктобарски пуч,
нијесу дозволили повратак Одреда војске и полиције на КиМ,
нијесу дозволили повратак 250 000 прогнаних Срба са КиМ,
изградили су војну базу Бонстил, као одскочну даску ка Русији,
активно су учествовали у тзв. реорганизацији Војске СРЈ-Србије, када је уништено (претопљено у жељезари Смедерево) бројно наоружање и техника,
организовали су мартовски погрм (2004.) Срба на КиМ,
формиали су ДЗ С и ЦГ као прелазно рјешење за сецесију ЦГ,
покрајину КиМ прогласили државом,
формирали су војску тзв. државе Косово, коју наоружавају и обучавају,
у украјинској кризи на Србију врше притисак да уведе санкције Русији, да призна лажну државу Косово, да се одрекне Републике Српске, итд.

Жртве НАТО агресије још нису пописане иако смо више пута апеловали и слали писма – предлоге надлежним оргнаима. Мислимо и на жретве прије и послије агресије.

Поново ћемо упутити писмо – иницијативу надлежним органима да се упоредo са јесењим пописом становништва изврши попис ( о једном трошку) и попис жртава НАТО агресије.“

ПРЕД СПОМЕНИКОМ ДЕЦИ-ЖРТВАМА НАТО АГРЕСИЈЕ, говорио је драгутин Брчин, директор београдског форума:

Данас је дан сећања. Данас је дан незаборава.

Сабрали смо се, као и протеклих година и деценија да одамо пошту жртвама злочиначке НАТО агресије.
У наредних 78 дана широм Србије, припадници војске, полиције, родбина, пријатељи, грађани, окупиће се код споменика и спомен обележја у Ваљеву и Власотинцу, Нишу и Београду, Новом Саду и Звечану, Варварину и Рашкој, Бујановцу и Прешеву, Алексинцу и Краљеву, Бору, Шиду, Чачку, Сремској Митровици, Грачаници и Косовској Митровици, Пожаревцу, Крагујевцу, Прокупљу, Сомбору, Горњем Милановцу, Лесковцу, Куршумлији, Рашкој и многим другим градовимада положе цвеће и венце и одају почаст жртвама агресије, као што ми то чинимо овде, кодСпоменика деци-жртвама агресије.

И овај непотпуни списак показује да нема града у Србији који током 11 недеља није био мета НАТО агресора.

Споменици чувају трагична сећања на НАТО агресију и његове жртве. Споменици нас подсећају и опомињу да жртве нису колатерална штета. Они су жртве ратног злочина, злочина против мира и злочина против човечности. Агресија је припремана дуго и темељно, педантно и плански, свестрано, више месеци, па и година. Зато је тај злочин још већи и још стравичнији.

Нелегална агресија била је усмерена на оне који нису могли да се бране: на децу, обичне грађане, болнице, школе, мостове, пијаце, стамбене и јавне зграде, телевизијске станице, амбасаде, топлане, трафо-станице, рафинерије. Јасна је намера и она се данас боље види него пре 23 године: да се разори Србија и уништи српски народ.

НАТО је током агресије извршио 2.300 ваздушних удара, ангажовано је 1.150 авиона. Лансирано је 420 000 пројектила укупне масе од 22 милиона килограма, укључујући ту и муницију са осиромашеним уранијумом, касетне бомбе и другамеђународним конвенцијама строго забрањена оружја и муницију.

Страдало је око 4000 људи, од тога око 3000 цивила и 1031 припадник војске и полиције. Убијено је 89 деце. Теже и лакше је рањено више од 12.000 лица, од чега око 6.000 цивила, 2.700 децеи 5.173 војника и полицајаца.

И данас са овог места, прилика је да поручимо да је обавеза државе да именом и презименом утврди и попише све цивилне жртве агресије. На многим споменицима уклесана су њихова имена. Да смо сваки дан бележили по једно име, давно би ту моралну обавезу испунили. Држава то може. Србија то мора да уради!

Са многих скупова у Србији, Европи и свету, заједно са Светским саветом за мир и бројним мировним организацијама и покретима упућивали смо поруку да НАТО као злочиначку, агресивну, војну организацију, одговорну за бројне ратове и милионе жртава у Европи и свету, треба укинути. Тај захтев и данас стоји. Али НАТО се шири и постаје највећа претња миру у свету. Пре 23 године имао је 19 чланова, а данас готово 30. Такође, и данас поручујемо, Србија неће и не сме бити члан НАТО пакта. Жртви није место међу џелатима! На то нас обавезују и хероји одбране: и они са Кошара и хиљаду њих који су дали своје животе.

Агресија се наставља и траје свих ових година. Чак се и појачава. Њенотрајање и последице нису временски ограничене. Осиромашени уранијум свих ових година односи животе чак и најмлађих. Четврт милиона прогнаника не може да се врати у своје домове на Косову и Метохији. Неки традиционални српски савезници и осведочени српски непријатељи су се ујединили у жестоким притисцима на Србију зарад својих интереса и циљева.

Милица би данас имала 26 година а убијена је у породичној кући Ракића у Батајници. Марко Симић би данас имао 25 година и он је најмлађа жртва агресије. Убијен је у стамбеној згради у Новом Пазару где је живео са својим родитељима.

Али уз нас су многобројни пријатељи. Добили смо бројне поруке подршке и солидарности од мировних организација, покрета, појединаца, глобалних акција, из Рима, Болоње, Цириха, Лондона, Ирске, Кине. Порука је јединствена: „МИ СМО УВЕК СА ВАМА.“

И ове године није изостала снажна подршка српске дијаспоре.

Заборав и праштање нису пут ка срећној будућности и вишем животном стандарду.

НИКО НИЈЕ ЗАБОРАВЉЕН.
НИШТА НИЈЕ ЗАБОРАВЉНО.

Нема заборава. Нема праштања. Децу не можемо да опростимо. Злочинци ће кад-тад бити приведени правди, јер ратни злочини не застаревају. Долазе генерације које ће злочинце привести правди.