ГЕНЕРАЛИ У ПОСЕТИ 98. АВИЈАЦИЈСКОЈ БРИГАДИ У ЛАЂЕВЦИМА

Мото јединице је: ,,Кад Србија зове, на задатак се креће. Замном! Тако је храбро погинуо над небом Косова и Метохије пилот Живота Ђурић, потпуковник.

У организацији Управе за традицију, стандард и ветеране Министарства одбране генерали у пензији, окупљени у Клубу генерала и адмирала Србије, њих педесетак, посетили су елитну јединицу војног ваздухопловства и издвојени састав Централне логистичке базе. Био је то дирљив сусрет негдашњих команданата са раније потчињеним официрима, на којем су евоциране и многобројне успомене из минулих деценија.

Војничка тачност и овога пута дошла је до изражаја. Времешни генерали, а и они млађи, на заказано збориште дошли су много раније пре седам часова, када је аутобус требало да крене на пут.

,,Ластин“ аутобус се покренуо са само два минута закашњења.

– Током официрске каријере строго сам водио рачуна о времену. Тачност сам захтевао и од потчињених. Обично сам стизао пре заказаног рока, а никако да закасним, вели генерал-мајор у пензији Милош Ђошан, иначе врсни ракеташ.

На првој радној тачки, у јединици логистике, која је изградњом нових објеката доживела препород, генерали су имали прилике да виде савремена складишта у којима је безбедност муниције и минско-експлозивних средстава доведена готово до савршенства.

О свему су их обавестили активни бригадни генерали Данко Јовановић, помоћник начелника Генералштаба ВС за позадину, Горан Зековић, командант Централне логистичке базе и њихови сарадници.

С посебном пажњом новосаграђене објекте су разгледали генерали Видоје Пантелић и Бранислав Дашић. Нарочито занимање негдашњих команданата и челника логистике на страгијском и опреративном нивоу, побудио је антистатички под, који представља последње чудо савремене технологије.

Садашњи први људи логистике имају одиста чиме и да се похвале. Од јуна ове године сва минско-експлозивна средства добила су кров, те да на отвореном нема ни килограма опасних артифиција.

После трагедије у Параћину уложена су значајна средства у изградњу савремених складишта. Само у протекле четири године у те сврхе уложено је 15 милиона евра да би се изградило 12.000 квадратних метара нових складишта.

 

На цивилном аеродрому ,,Морава“

Пут је даље водио до краљевачког аеродрома у Лађевци, који је претворен у велико градилиште.

– Ваздухопловна бригада намењена је ватреној подршци јединица Копнене војске, превожењу ваздушним путем, извиђању из ваздуха, борбеном и логистичком обезбеђење сопствених и придодатих авијацијских јединица. Ватрену подршку у току извођења операција врше снаге ловачко-бомбардерске авијације и борбених хеликоптера, отпочео је своје излагање командант те елитне јединице, пуковник Дејан Јоксимовић.

А реч је о колективу који је годинама био најбољи у Ратном ваздухопловству и противваздушној одбрани, каже негдашњи командант те страгеијске групације генерал-пуковник у пензији Спасоје Смиљанић.

Та јединица самопрегорно је извршавала поверене јој задатке током агресије НАТО-а. Генерал Смиљанић је упоредио 98. авијацијску бригаду са 250. бригадом ПВО. При томе је навео да је и 98. бригада по свему ономе што је учинила 1999. године завредила да буде одликована Орденом народног хероја.

Кренула је и ,,бујица“ успомена

– Године 1957. или 1958, када је у тајности грађен аеродром у Лађевцима, Американци су сазнали ту чињеницу, али не и тачну локацију градилишта. У то време већ је била завршена полетно-слетна стаза. Амбасада САД имала је авион који је користила за превожење чланова дипломатско-конзуларног представништва у разне крајеве Југославије. Пријавили су лет за Скопље, полетели из Београда и када су били над Шумадијом угледали су нову писту. Контроли летења су радио-везом јавили да имају квар на авиону и да морају принудно да слете у Лађевце. Тако су нам открили локацију, провели неко време на рулној стази и након отклањања ,,квара“ на авиону, полетели према Скопљу, испричао је пилот Звонко Јурјевић, некдашњи командант РВ и ПВО.

 

Оправдали поверење

Садашњи пилоти испричали су генералима како 1999. године пилоти НАТО-а нису успели да погоде капонире за смештај авиона. Спасила их је шума јер су били добро маскирани, а ,,завеса“ дебелих грана зауставила је многобројне пројектиле. Мото јединице је: ,,Кад Србија зове, на задатак се креће. Замном! Тако је храбро погинуо над небом Косова и Метохије пилот Живота Ђурић, потпуковник.

Гости су посетили нови контролни торањ, посматрајући полетање авиона Ан-26. Потом су обавештени о етапама конверзије војног аеродрома у цивилно-војни, што ће значајно допринети развоју централног дела Србије.

– Ово је друга посета чланова Клуба генерала јединицама Војске Србије. Испуњава нас задовољством све оно што смо видели и чули од млађих колега. Захвални смо Министарству одбране на изванредној организацији ове посете. Крајем новембра имаћемо годишњу скупштину Клуба генерала и адмирала Србије на којој ћемо усвојити план рада за наредну годину. Између осталог планирамо да током 2012. посетимо три јединице Војске Србије. Објављивањем тротомне студије о одбрани СРЈ од агресије НАТО-а и активностима на побољшању социјално-материјалног положаја пензионисаних официра и подофицира, Клуб генерала је свакако оправдао постојање, изјавио је председник Скупштине Клуба генерала и адмирала генерал-потпуковник у пензији Љубиша Стојимировић.

По повратку у Београд неколицина генерала наставила је дружење у једном београдском ресторану. Посебно занимљиве биле су успомене гардиста Мирослава Филиповића и Хранислава Стевановића о предаји рапорта страним државницима приликом посета нашој земљи. Тако се једном догодило да комамандант почасне јединице Гарде једног цара ослови са ,,Друже царе“… Имао је шта да каже и Душан Војводић, генерал-мајор у резерви, који је много пута рапорт предавао министрима одбране, у својству високог званичника Организације резервних војних старешина Србије. Посебно су пленила сећања генерала Љубише Стојимировића који је младост провео на дужностима у Почасном батаљону Гарде, међу којима команданта тог батаљона и Гардијске бригаде.

Али о томе другом приликом…

Текст и фото: Звонимир Пешић