КОНФЕРЕНЦИЈА О АГРЕСИЈИ НАТО

Данас је у Београду, у Дому Војске, одржана конференција поводом 18-те годишњице Агресије НАТО на Србију и Црну Гору. Овај врло посећени скуп организовали су Београдски форум за свет равноправних, Клуб генерала и адмирала Србије, СУБНОР Србије и Друштво српских домаћина.

Учесници конференције су били чланови организација организатора, Српске православне цркве, студентских, независних и нестраначких организација Србије, Црне Горе, и Републике Српске, те чланови дипломатских представништава пријатељских земаља у Србији, грађани и други гости.

Конференцију је отворио и њеним радом руководио Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних. Помен жртвама агресије НАТО и рад Конференције је благословио епископ бачки, господин Иринеј Буловић.

На Конференцији је говорио и председник СУБНОРА Душан Чукић, а од гостију запажено је било излагање др Јелене Гускове, историчара и драгог госта из Русије.

У име Клуба генерала и адмирала, на конференцији је говорио председник његове Скупштине, генерал-потпуковник у пензији Миломир Миладиновић. Поздрављајући присутне, генерал Миладиновић је посебно нагласио:“ Иако је од агресије на нашу земљу прошло 18 година још увек истина о срамном кршењу свих међународних норми од стране НАТО-а и његових сателита није изашла на видело. Написано је више чланака, дато је безброј саопштења са свих страна света али је то још увек стидљиво, површно и недоречено да би било убедљиво, осим часних појединаца. Да ли су истина и правда тако споре само кад смо ми у питању и да ли је злочин бранити своју отаџбину? Истина и правда су споре јер светом владају лицемери који не поштују ни своје одлуке као на пример неповредивост државних граница у Европи, а на Балкану је направљен хаос због промена граница или непоштовање резолуције 1244 и признавање Косова и Метохије као суверене државе…

Почасни члан Клуба генерала и адмирала Србије, један од часних појединаца који говори истину о нашој одбрани, почивајући француски генерал Пјер Мари Гало је на десетогодишњицу агресије НАТО-а исту назвао“тужним периодом испуњеним перверзним лажима, дволичностима и масакром једног пријатељског народа“, због чега Француска и НАТО треба да се стиде.

Агресија НАТО-а на нашу земљу је сав слободарски свет шокирала, агресивност власти учесника у агресији, игнорисање чињеница убило је медије и њихов кодекс објективност истине и сигурних чињеница. Дошло је до лавине лажних тврдњи и вештог извртања чињеница које наравно не одговарају истини. Успостављен је модел који је прихватило јавно мнење говорећи и пишући лажи којима су „испирали мозгове“ чију снагу су подизале дезинформације сваке врсте. Медијска кампања и измишљање српских злочина су биле свакодневне вести, али уништавање економских ресурса, ракетни удари, бомбардовање, дејства са касетним пројектилима и бомбама са осиромашеним уранијумом и покушај окупације Србије били су цензурисани. Албанци су представљени као жртве, а они и данас говоре да НАТО није бомбардовао ниједан објекат на Косову и Метохији иако је било и жртава Албанаца као последица бомбардовања. Дошло је до обмањивања јавности (они су обмањивали светску јавност саопштењима а ми њих применом оперативног маскирања и на тај начин губици у Војсци су били незнатни с обзиром на употребу најсавременије ратне технике од стране агресора) креирањем лажних вести,манипулацијом информацијама, измишљање извора како би се створила лажна слика о догађањима.

Шта то карактерише Балкан 18 година после агресије? Насилно отцепљење и признавање Косова и Метохије за суверену државу, издвајање Црне Горе из СР Југославије, нестабилна ситуација у Босни и Херцеговини, забрана повратка избеглицама од стране хрватске власти, нестабилност у Македонији и криза око формирања Владе у шта се меша Европа, организована побуна народа у Румунији, проблеми са избеглицама, превирања у Турској итд…

Сви наведени примери су сваки за себе појединачно потенцијална опасност за мир у региону. Опасност је још већа јер у свету нема тако просторно малог региона са толико различитих проблема који су поред осталог и последица агресије на нашу земљу и мешање НАТО-а у унутрашње ствари других земаља.

Даме и господо поштовани пријатељи,

Ми смо познати као народ који уме да прашта, нажалост често брзо и заборављамо. Кад је у питању наш однос према агресији НАТО-а треба да праштамо али никад не смемо да заборавимо!

Са скупа посвећеног 18-тој годишњици агресије НАТО на Србију и Црну Гору, упућен је апел: да се коначно заврше спискови жртава бруталних дејстава снага НАТО током ове агресије, да се формира комисија за коначну процену последица дејства и употребе осиромашеног уранијума, да се легализује „Вечна ватра“ на Новом Београду као Спомен обележје свим жртвама агресије. Конференција је подржала идеју за оснивање Српског меморијала свих жртава у 20-том веку. Конференција тражи да се захтев за ратну оштету оперционализује и уврсти у дневне редове разговора са чланицама НАТО алијансе које су признале да су нарушиле међународно право. Захтева се да Влада Србије размотри како се у школским уџбеницима третира агресија НАТО и да то у нјима несме бити „празно место“.Коначно, Конференција тражи да 24. март буде проглашен за Дан жалости у Србији.