ПОЧАСТ ЖРТВАМА АГРЕСИЈЕ НАТО

 

 

 

Поводом обележавања 18-те годишњице од агресије НАТО делегације Клуба генерала и адмирала положилe су цвеће на спомен-обележја жртвама те сурове, ничим изазване, нападачке војне акције НАТО алијансе.

 

 

Делегација Клуба генерала и адмирала Србије, генерал-мајори у пензији, Вукајло Чађеновић, Видоје Живковић и Милош Ђошан, одала је почаст и положила је цвеће на Споменик деци жртвама агресије НАТО у парку Ташмајдан у Београду.

 

Делегација Клуба генерала и адмирала Србије, генерал-мајори у пензији, Лука Кастратовић, Владимир Пејак и Саво Сокановић, положила је цвеће и поклонила се сенима свих жртва агресије НАТО, на Спомен обележју „Вечна ватра“ у Парку пријатељства на Ушћу у Београду.

 

 

Присутнима се обратио  генерал Лука Кастратовић:

Даме и господо,

Другарице и другови,

Родбино и пријатељи породица погинулих!

Дозволите да Вас поздравим и да се  захвалим што сте дошли у оволиком броју да, заједно, одамо пошту погинулима у агресији НАТО 1999. године.

Посебно поздрављам амбасадора Белорусије Владимира Чушева, амбасадорку Кубе Аделу Мари Роуз Гарсију, представнике амбасада Руске Федерације и Боливарске републике Венецуеле, делагацију Српског националног већа из Црне Горе и делегације студената из Бања Луке и Косовске Митровице.

Пролази 18-та годишњица од злочиначке  агресије НАТО на Србију и Црну Гору (СРЈ) 1999. године, када су кршећи све хумане, људске, међународне правне и друге норме, 19 најачих земаља евроатланске алијансе на челу са САД 78 дана бесомучно сејале смрт и разарале материјална добра Србије користећи и муницију са осиромашеним уранијумом, контаминрајући животну средину, чије последице из године у годину све више осећамо.

Да трегедија и безочност буду већи светски моћници у свеопштем покушају прекрајања историје, нас – жртве агресије  и геноцида – настоје приказати геноцидним народом и избрисати истину о узроцима, циљевима и последицама злочиначке агресије на нашу земљу.

У својим земљама служили су се лажима да би оправдали агресију без одлуке СБ ОУН и у супротности са својим уставима, а и Статутом НАТО. Немачка је први пут после Другог светског рата, када је била кажњена, упутила своју војску – борбену авијацију на нашу земљу – покушавајући да покаже како се поново буди џин из Првог и Другог светског рата. У САД су истицали (МО Вилијам Коен) да су Срби Убили 100.000 Албанаца на КиМ, у Енглеској 10.000, а УН су манипулисале податком од 44. ооо, да је рудник Трепча пун лешева, што се наравно, касније, показало да је нетачно.

Зато су у агресији извршили 34.ооо авиополетања, са циљем да нас казне и униште. Прошле године, уочи 17-те г-це НАТО агресије, бивши генерални секретар НАТО Хавијер Солана, који је покренуо агресију , поред осталог је констатовао да је Запад из рата у бившој Југославији научио да треба превентивно деловати, да је бомбардовање заборављено.

Актуелни генерални секретар НАТО, Јенс Столтенберг новембра 2016. године (пре четири месеца) у Бриселу је изразио жаљење због жртава бомбардовања речима: “губитак живота невиних људи био је трагедија и због тога дубоко жалим“, али је ипак нагласио да је “сврха и циљ ваздушних акција НАТО 19999. године била заштита цивила, у чему се успело“. Коментар оваквом лицемерју није потребан.

У последње време у тој цивилизованој Европи, у Немачкој јачају снаге деснице уз све већу подршку јавности, са поруком да је дошло време да се одбаци прича о историјској кривици Немаца за Други светски рат. Да се одбаци кривица Немаца који су европљанима нанели велика зла, који су у Првом светском рату готово преполовили (убили) становништво Србије, наставили стравичне злочине у Другом светском рату, и 1999. године по трећи пут у 20-ом веку насрнули на СРЈ, на Србију. Нису успели, као раније, да нас окупирају, али су нам запосели део територије, АП КиМ , са циљем да је одвоје и формирају нову, фантомску, балканску државу, као основу за даље ширење и дисциплиновање Србије.

Како НАТО у агресији није остварио ни један постављени циљ, а требало је нас окупирају за три до пет дана, као поклон јубиларном заседању НАТО, у априлу 1999. године, наставили су агресију другим средствима, што данас и не покушавају да прикрију. Обилато финансирају невладин сектор да дјелује на остваривању њихових циљева. Медији су објавили (2015. године), између осталог, податак да је за девет година уплћено 35 милиона долара на 295 адреса у Србији, и то само од стране америчких фондација. Јасно нам је да американци паре не дају  џабе,нпр. у хуманитартне сврхе, већ за одређене услуге, које су на штету наше отаџбине.

Обасипају нас похвалама о напредку и континуираним успесима, а упоредо интензивно раде на урушавању свих наших вредности. Желе да промене нашу свест, да прихватимо њихове вредности као универзалне глобалистичке вредности.Посебно је штетно и опасно што урушавају нашу привреду без чијег развоја нема напредка.

На Западу бивши дипломате и разни службеници пишу сећања, утркујући се да докажу ко је дао виши допринос разарању наше земље.. Међутим, има и оних који имају реалан, људски поглед на све што је Запад радио, па и оних чија је савест прорадила, са жељом да се искупе за своја нечасна дела што су радили по свету у служби ММФ – а или Светске банке. Тако је Џон Перкинс, бивши амерички обавештајац, који је по здатку  радио за Светску банку, утерујући земље “трећег света“ у велике дугове и дужничко ропство написао , на основу личног искуства, исповест у књизи “Исповест економског убице“.

Објаснио је три фазе разбијања одређених земаља – оних које назначе САД . Прва фаза се састоји у подмићивању одређених службеника у предузећима, до службеника и министара у владома па и председника држава. Ако не успе подмићивање прелази се на другу фазу- наступају тзв. шакали, односно на убиства – ликвидације свих који сметају, а ако не успе ни ово, слди трећа фаза, а то су бомбе и ракете, оносно рат, агресија.

Ми смо доживели и преживели све ове фазе. Али предстоји борба да се супроставимо агресији другим средсвима.Хитлер је користио паролу “завади па владај“, а ови “евроатлански пријатељи“ “подели па владај“.

 

И после 18 година крваре ране злочиначке агресије НАТО, не престају сузе родитеља, браће и сестара погинуле деце и свих страдалих, чија имена Отаџбина још није пописала, проклињу вапаји несталих које су зликовци отели, да им се ни за гроб не зна, а посебно оних чије су  органе узели  да би продужили живот бездушне, богате клијентеле тзв. “демократског Запада“  који су здушно  финансирали и помагали агресију.

Још једном смо се, по ко зна који пут у историји, за примјер човечанству, супроставили немерљиво надмоћнијем агресору и очували достојанство.

Имамо морално право и обавезу, без обзира на препреке и жртве, да се боримо за истину о агресији НАТО, да се боримо против брисања нашег памћења, да се боримо против прекрајања историје, за суверенитет и слободу отаџбине.

На то нас обавезују жртве агресије НАТО и целокупна наша историја..

И даље ћемо инсистирати да се прецизно утврде жртве агресије НАТО и да се легализује и обнови овај споменик, споменик жртвама агресије НАТО „Вечна ватра“.

Увјерени смо да историја неће заборавити и опростити НАТО агресорима, а ни оима који су агресију призивали.

Нека је вјечна слава жртвама  НАТО агресије.

 

 

 

“