У савременој Србији, Клуб генерала и адмирала у Србији представља специфичну ветеранску и патриотску организацију, састављену од пензионисаних официра Војске Југославије и Војске Србије. Његова улога, иако формално ванстраначка и неполитичка, има значајну моралну, друштвену и симболичку тежину, посебно у контексту расправа о безбедности, војној неутралности и очувању традиције српских оружаних снага. Клуб генерала данас функционише као савест и глас старије војне генерације, оних који су стасавали у југословенском систему, учествовали у ратовима деведесетих и сведоче о времену великих промена.

Клуб генерала и адмирала Србије је у априлу 2024. године, по сазнању да се планира продаја зграда Генералштаба које су тешко оштећене током НАТО агресије 1999. године, послао дописе надлежним институцијама у Републици Србији у којима је затражио да преиспитају ову намеру и да одустану од ње. Предложили смо да се донесе нова одлука којом би се зграде конзервирале у садашњем стању, или да се реновирају у споменик културе и даље да остану у надлежности Војске Србије. Текст са нашим

Клуб је ванстраначко удружење   пензионисаних генерала и адмирала Србије које је формирано 2005. године ради организовања активности на дружењу  пензионисаних  лица и на активностима  на прикупљању података из наше историје ради неговања културе памћења, како се не би заборавила наша славна прошлост. Истовремено са жељом да својим великим искуством из праксе, али и применом научних достигнућа, пре свега у војној области, дамо допринос очувању, квалитетном опремању, организацији и обучавању наше војске да у условима неутралности буде снажан фактор одбрамбене способности

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ 1999 – 2024. БЕОГРАДСКА ДЕКЛАРАЦИЈА Ми, учесници Међународне конференције одржане у Београду 22-23. марта 2024. године поводом 25. годишњнице оружане агресије НАТО против СРЈ (Србије и Црне Горе) са темом „Од агресије до новог праведног поретка“, окупљени из свих делова света изјављујемо: Осуђујемо агресију НАТО против СРЈ (Србија и ЦГ) 1999. године, илегалан, освајачки и злочиначки рат против суверене, мирољубиве европске земље, предузет без одобрења Савета безбедности УН, уз најгрубље кршење Повеље Уједињених нација, Завршног документа

         Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и  оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цвећем“.