ПОЈАМ И СВОЈСТВО БОРАЦА, УЧЕСНИКА РАТА И ДОБРОВОЉАЦА И ЊИХОВ МАТЕРИЈАЛНИ И СТАТУСНИ ПОЛОЖАЈ ПО ОСНОВУ УЧЕШЋА У РАТУ
У свакодневној пракси, имамо случајева да надлежне нституције, органи и овлашћена лица, приликом одлучивања о правима бораца. ратних и мирнодопких војних инвалида из области статусног, материјалног и социјалног положаја, погрешно и на штету ових лица доносе неправилне и незаконите одлуке, које изазивају незадовољство, огорчење и реаговање код оштећених лица.
Из тих разлога, сматрамо да је од посебног значаја познавање садржаја Међународних конвеција, резолуција, уговора, закона и других аката из области међународног ратног и хуманитарног права којима је децидно утврђено појмовно одређење и својство бораца, учесника рата и добровољца у рату, као и статус тих лица из којег настају и произилазе одређена права и обавезе.
У складу стим, одређивање статуса наведених категорија лица односно у овом случају статуса борца, врши се кроз дефинисање основног појма оружаних снага. Према Хашком правилнику из 1907. године, оружану силу једне земље сачињавају редовне и ванредне оружане снаге. У редовне оружане снаге рачунају се све копнене, поморске, и ваздухопловне војне јединице, као и народна војска (милиција и добровољци), ако национално законодавство прописује да ове јединице улазе у њен редовни састав. Уколико, пак, народна војска, не улази у редован састав оружаних снага, она се према овом Правилнику сматра ванредном оружаном снагом и њој се признаје право стране у сукобу ако њени борци испуњавају 4 услова: да на челу имају лице одговорно за своје потчињене; да имају знак за разликовање који је видан; да отворено носе оружје; и да се приликом ратних операција придржавају ратних закона и обичаја рата. Женевске конвенције из 1949. године дефинишу борце исто као и Хашки правилник, с тим што допунски протокол уз Женевске конвенције не прави никакву разлику између редовних и ванредних оружаних снага.
Традиционално статус борца имају припадници оружаних снага страна у сукобу осим верског и медицинског особља. Припадници оружаних снага морају бити снабдевени картом о идентитету коју им издаје надлежни орган оружаних снага. Припадници сталног медицинског и верског особља који се налазе у оквиру оружаних снага, имају право једино да носе лако наорузање у циљу личне самоодбране.
У међународном праву постоји и категорија која се назива лицима која прате оружане снаге, која нису припадници оружаних снага, а то су уствари цивили на служби у оружаним снагама. Они се могу јавити у улози цивилних чланова посаде војних авиона, ратних дописника, снабдевача, извођача неких радова итд. Они немају статус борца, и њихов положај је сличан положају цивила, али не потпуно. Као и цивили они немају право да директно учествују у непријатељствима а за узврат не смеју бити нападани. Разлика између њих и цивила је што они постају ратни заробљеници уколико падну у руке непријатељу.
Лица не могу да стекну статус борца или да га се одрекну по својој вољи. Они морају бити прописно мобилисани и демобилисани. Борци носе војне униформе, а они који учествују у борбама не разликујући се од цивила губе статус борца и право на статус ратног заробљеника. Лица која учествују у директним непријатељствима, а не спадају у борце представљају нерегуларне борце те их противничка страна може кривично гонити за сам чин борбе.
На основу изнетих констатација, може се утврдити и појам односно својство учесника рата.То су лица која су прописно мобилисана и демобилисана и налазе се у формацијским саставима оружаних снага као и лица која нису мобилисана односно не подлежу војној обавези односно мобилизацији а ступила су у оружане снаге или у неку оружану формацију ван оружаних снага, прате оружане снаге и активно учествују са тим снагама.
Добровољац је лице које не подлеже војној обавези, која је утврђена посебним законом једне државе, или које није мобилисано, а добровољно ступи у оружане снаге или у неку другу оружану формацију ван оружаних снага, из патриотских, класних, националних, политичких, идеолошких, религиозних, материјалних и других побуда.Према међународном ратном и хуманитарном праву добровољац ужива исту заштиту и остварује сва права као и припадних оружаних снага, без обзира дали делује изван или у оквиру своје националне територије, на окупираној или неокупираној територији, стим што мора да се придржава прописаних услова.
У нашем правном систему и законодавству, статус бораца,учесника рата и добровољаца утврђен је законима и другим прописима( подзаконским актима) СФРЈ, СРЈ, Заједнице СЦГ и Републике Србије.
Законом о основним правима из пензијског и инвалидског осигурања( „Сл.листСФРЈ“, бр, 23/82, 77/82, 75/85, 8/87, 65/87, 87/89, 44/90, 41/94), између осталог, уређен је и статус бораца народноослободилачког рата(у даљем тексту: борци НОР-а)и утврђени су посебни услови под којима борци, на основу овог статуса, стичу и остварују основна права из пензијског и инвалидског осигурања.
Према овом закону, борци су лица која су активно и организовано радили за народноослободилачку борбу од 6. априла 1941. године до 15. маја 1945.године, као и борци НОР-а који су ступили у народноослободилачку борбу, односно отпочели активни и организовани рад за народноослободилачку борбу пре 9. септембра 1943.године.
Борци НОР-а пре 9. септембра 1943.године, у смислу овог закона јесу и борци НОР-а који су постали држављани СФРЈ по Уговору о миру с Италијом, или су као држављани СФРЈ били стално настањени на територији која је по овом уговору припојена СФРЈ, односно који су на основу Уговора СФРЈ и Републике Италије од 10. новембра 1975. године у Осиму, у правима и дужностима изједначени с држављанима СФРЈ, а ступили су у народноослободилачку борбу, односно започели активни и организовани рад за народноослободилачку борбу до 13. октобра 1943. године.
Законом о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца(„Сл. лист СРЈ“, бр. 24/98, 29/98 – испр. и 25/2000 – одлука СУС и „Сл. гласник РС“, бр. 101/2005 – др. закон) детаљно и прецизно је утврђен статус бораца, војних инвалида, породица палих бораца и чланова породица војних инвалида и уређена су њихова основна права.
Према овом закону борац је југословенски држављанин који је:
1) у рату вршио војне дужности или друге дужности ради одбране суверености, територије, независности и уставног поретка Савезне Републике Југославије.
2) учествовао у ослободилачким ратовима од 1912. до 1918. године као припадник српске и црногорске војске;
3) учествовао у антифашистичкој борби у Другом светском рату:
– као припадник Војске Краљевине Југославије у рату од 6. до 17. априла 1941. године 1;
– у саставу савезничких армија;
4) учествовао у Народноослободилачкој борби у Другом светском рату као припадник партизанских одреда, Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, односно Југословенске армије од 17. априла 1941. до 15. маја 1945. године, у борби против окупатора и његових сарадника;
5) вршио војне дужности или друге дужности за војне циљеве или за циљеве државне безбедности у оружаним акцијама после 17. августа 1990. године за очување суверености, независности и територијалне целокупности Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.
Борац је и југословенски држављанин који је вршио војне дужности или друге дужности у вези са учествовањем у оружаној акцији предузетој за време мира ради одбране суверености, територије, независности и уставног поретка Савезне Републике Југославије.
Овим законом утврђен је и статус ратног и мирнодопског војног инвалида, чланова породице погинулог борца, умрлог ратног и мирнодопског војног инвалида и уређена су одређена права која им припадају на основу њиховог статуса.
Према овом зтакону ратни војни инвалид је југословенски држављанин који је задобио рану, повреду, озледу или болест, па је због тога наступило оштећење његовог организма најмање за 20%, и то:
1) вршећи војне дужности или друге дужности за војне циљеве у рату или у оружаној акцији за очување државне безбедности у миру;
2) при вршењу војних дужности у страној земљи која је у оружаном сукобу ако га је на вршење тих дужности упутио надлежни војни орган у оквиру међународних обавеза;
3) за време ратног заробљеништва у које је доспео као борац.
Ратни војни инвалид који накнадно испуни услове за стицање својства мирнодопског војног инвалида задржава својство ратног војног инвалида, а инвалидитет му се утврђује према укупном оштећењу организма по оба основа.
Мирнодопски војни инвалид је југословенски држављанин који је у миру, као војник на служењу војног рока, студент војне академије, ученик средње војне школе, слушалац школе за резервне официре и лице у резервном саставу, као и добровољац на војној дужности у Војсци Југославије, у вршењу војне службе или дужности у вези с том службом, без своје кривице, задобио рану, повреду или озледу због које је наступило оштећење његовог организма најмање за 20%.
Мирнодопски војни инвалид је југословенски држављанин који је у миру, као војник на служењу војног рока, студент војне академије, ученик средње војне школе, слушалац школе за резервне официре и лице у резервном саставу, као и добровољац на дужности у Војсци Југославије, задобио болест која је у узрочној вези са вршењем војне службе или дужности у вези с том службом, због чега је наступило оштећење његовог организма најмање за 60%.
Мирнодопски војни инвалид је и југословенски држављанин који је задобио болест која је у узрочној вези са вршењем обавезне војне службе ван Савезне Републике Југославије у оквиру међународних обавеза које је Савезна Република Југославија преузела, па је због тога наступило оштећење његовог организма најмање за 50%.
Мирнодопски војни инвалид је и југословенски држављанин код кога је под околностима и под условимапрописаним законом, услед погоршања болести која је постојала пре ступања у Војску, наступило оштећење организма најмање за 60%, односно 50%.
Мирнодопски војни инвалид који накнадно испуни услове за стицање својства ратног војног инвалида стиче својство ратног војног инвалида, а инвалидитет му се утврђује према укупном оштећењу организма по оба основа.
Породица палог борца је породица лица које је погинуло, умрло или нестало под околностима утврђеним законом или је умрло од последица ране, повреде, озледе или болести задобијене под тим околностима у року од годину дана од дана настанка оштећења организма.
Чланови породице палог борца су: брачни друг, деца рођена у браку или ван брака и усвојена деца, као и пасторчад коју је пали борац издржавао ; родитељи, као и очух, маћеха и усвојиоци који су палог борца издржавали или које је пали борац издржавао;дед и баба, унуче, сестра и брат палог борца које је пали борац издржавао.
Са члановима уже породице изједначено је лице које је са палим борцем до његове смрти живело у ванбрачној заједници, ако је са њим имало деце.
Чланови породице војног инвалида и лица које је погинуло или умрло од последицаране, повреде, озледе или болести задобијене под околностима утврђене законом су: брачни друг, деца рођена у браку или ван брака и усвојена деца, као и пасторчад коју је војни инвалид издржавао ; родитељи, очух, маћеха или усвојиоци који су војног инвалида издржавали или које је он издржавао;дед и баба које је војни инвалид издржавао.
Наведеним законима утврђена су и основна права бораца, војних инвалида као и чланова њихових породица, а то су: право на борачки додатак(борачки додатак је право на додатак уз зараду остварену по основу радног односа); лична инвалиднина; додатак за негу и помоћ; ортопедски додатак; здравствена заштита и друга права у вези са остваривањем здравствене заштите; ортопедска и друга помагала; накнада за време незапослености; бањско и климатско лечење; бесплатна и повлашћена вожња; накнада за исхрану и смештај за време путовања и боравка у другом месту; право на путничко моторно возило.
Основна права члана породице палог борца су: породична инвалиднина; увећана породична инвалиднина;здравствена заштита и друга права у вези са остваривањем здравствене заштите; бесплатна и повлашћена вожња;накнада за исхрану и смештај за време путовања и боравка у другом месту.
Основна права члана породице војног инвалида су:породична инвалиднина;здравствена заштита и друга права у вези са остваривањем здравствене заштите;бесплатна и повлашћена вожња; помоћ у случају смрти;накнада за исхрану и смештај за време путовања и боравка у другом месту.
Према Закону о Војсци Југославије („Сл. лист СРЈ“, br. 43/94, 28/96,44/99, 74/99, 3/2002 i 37/2002, „Сл. лист СЦГ“, br./2005 и 44/2005, и Закону о Војсци Србије („Службени гласник РС“ бр.116/2007), стални састав Војске сачињавају професионални војници и војници на служењу војног рока. Резервни састав Војске сачињавају резервни официри, резервни подофицири, војници у резерви и жене – војни обвезници. Службом у Војсци сматра се вршење војних и других дужности у сталном и резервном саставу Војске.
Службу у Војсци могу да врше само југословенски држављани, а изузетно, у рату – и лица која немају југословенско држављанство ако ступе у Војску као добровољци.
Јединице и установе Војске, попуњавају се људством сталног и резервног састава,
За време ратног стања, непосредне ратне опасности или ванредног стања Војска се може попуњавати и добровољцима.
Добровољцима, сматрају се лица која не подлежу војној обавези, као и војни обвезници који немају ратни распоред.
У погледу права и дужности, добровољци се изједначавају с војним лицима.
Резервни састав Војске попуњава се војницима у резерви и њиховим распоређивањем на одговарајуће дужности у резервном саставу Војске.
Резервни официр и резервни подофицир унапређују се у виши чин према потреби попуне војске, на начин и под условима које пропише министар за одбрану.
Унапређивање официра и подофицира за време ратног стања врши се према способности за командовање, за испољену храброст и за ратне заслуге, као и према потребама попуне у рату.
Војници на одслужењу војног рока, студенти војних академија, ученици средњих војних школа, слушаоци школа за резервне официре и лица у резервном саставу за време службе у Војсци имају право на бесплатну здравствену заштиту на терет средстава којима располаже Војска, у обиму утврђеном законом, и то: све облике превентивне медицинске заштите;лекарске прегледе, лечење и друге врсте медицинске помоћи;лекарске прегледе и друге врсте медицинске помоћи ради праћења и проверавања здравственог стања; давање лекова, помоћног материјала који служи за употребу лека и санитетског материјала потребног за лечење.
Регруту и лицу у резервном саставу за време војне службе припадају посебне накнаде које су утврђене законом о војној обавези и другим подзаконским прописимаза.
Резервном официру, односно резервном подофициру за време војне службе припадају плата и посебне накнаде које су законом утврђене за професионалног официра, односно професионалног подофицира истог чина на истој дужности.
Регруту и лицу у резервном саставу који су у радном односу, а позвани су у вези са вршењем војне обавезе, за време те обавезе припада накнада у висини месечне плате, односно зараде коју су остварили за последњи месец пре позивања, увећане за просечан пораст зарада радника у привреди.
.
Пензијски стаж и стаж осигурања који се рачуна са увећаним трајањем.
Пензијски стаж, у смислу закона, на основу кога се стичу и остварују права из пензијског и инвалидског осигурања обухвата време које је лице провело у радном односу, односно служби, по основу кога је било обавезно осигурано, а које се рачуна у стаж осигурања.
Осигураницима који раде на нарочито тешким и за здравље штетним радним местима и осигураницима који раде на радним местима на којима после навршења одређених година живота не могу успешно да обављају своју професоиналну делатност, стаж осигурања се рачуна с увећаним трајањем. Степен увећања стажа осигурања зависи од тежине и штетности рада, односно од природе посла, који максимално износи 50%, а изузетно 100%( стаж осигурања у двоструком трајању).
Радна места на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем зато што је рад на њима нарочито тежак и штетан за здравље, утврђују се законом.
Стаж осигурања који се рачуна са увећаним трајањем, припада борцима народноослободилачког рата, који су ступили у народноослободилачку борбу, односно који су отпочели активни и организовани рад за народноослободилачку борбу, од 6. априла 1941. године до 15. маја 1945. године, непрекидно се рачуна као посебни стаж у двоструком трајању. Ово се односи и на борце НОР-а, који су ступили у народноослободилачку борбу, односно отпочели активни и организовани рад за народноослободилачку борбу пре 9. септембра 1943.године, учесницима у ослободилачким ратовима од 1912. до 1918. године, припадницима српске и црногорске војске, свим учесницима у антифашистичкој борби у Другом светском рату, као и лицима која су вршила војне дужности или друге дужности за војне циљеве или за циљеве државне безбедности у оружаним акцијама после 17. августа 1990. године за очување суверености, независности и територијалне целокупности СФРЈ односно СРЈ.
Б е о г р а д – 15.10.2012.године
Генерал-потпуковнк у пензији
Стаменко Николић