Став Клуба генерала и адмирала Војске Србије према срамној пресуди Међународног Кривичног суда у Хагу

Рамуш Харадинај – злочон и казна

Флоренс Артман своју књигу „Мир и казна“ започиње речима: „ Велике силе јесу основале трибунал, на крају су одобриле и буђет за њега, али никада, баш никад, нису допустили да им сасвим измакне из руку, то јест да стекне потпуну независност. Оне су се промишљено инфилтрилале у трибунал, тако да су могле да њиме манипулишу и ометају његов рад чим би откриле нешто што нису желеле. Инфилтрирање је ишло преко стручњака, који су били врло компететни у свом домену, али чија је лојалност према властитој држави и њеним слижбама била већа од оне према трибуналу. Значи, радили су у служби интереса своје државе, мада је то било понекад у супротности са инетересима права“. Све то указује да Хашки трибунал није суд већ:

1. Добро упакована инкриминација правде која одлучује ко ће бити осуђен и како ће се правда задовољити;
2. Суд јесте слободан и независтан, али се може радити баш шта се хоће;
3. Суд је под контролом изнутра, кроз инсајдере који су стручњаци али и инструментализовани у том смислу да истрага не иде предалеко;
4. Суд се тако ослободио ратног злочинца и терористе Рамуша Харадинаја услед недостатка доказа ( убијено је девет сведока а остали су застрашени ) јер није се смело доћи до истине;
5. Суд је морао да донесе такву пресуду јер би се у супротном утврдило да такву државу САД и ЕУ (НАТО) нису могли нити смели формирати са ратним злочинцима и терористима на челу;
6. Сама пресуда, на основу истине и доказа, била би многим земљама доказ, да Косово не могу признати као самосталну државу, а овако прећутно, уз притисак, морали су донети срамну одлуку;
7. Сама праведна пресуда, била би иницијални документ за грађански отпор у државама које су признале Косово као државу;

Осудити Харадинаја – творевину и сарадника 19 НАТО земаља у злочиначкој агресији на Савезну Републику Југославију, значило би потписати и своју сопствену пресуду у незабележеном кршењу међународног права НАТО-а према једној сувереној држави – чланици ОУН.

Из наведених разлога, а што у историји света није забележено једна држава – СР Југославија изручила је Међународном кривичном суду за бившу Југославију: свог председника, председника Р. Србије, потпредседника савезне владе, министра одбране, два начелника Генералштаба Војске Југославије, једног команданта армије и заменика министра унурашњих послова и то само зато што су професионално извршавали своје дужности на основу устава суверене државе – СР Југославије, бранећи своју државу од тероризма – сепаратизма и од НАТО агресије.

Клуб генерала и адмирала Војске Србије одлучно и безрезервно подржава све напоре и мере Владе Републике Србије, других институција, организација и удружења у захтевима да срамна пресуда Трибунала злочинцу и терористиХарадинају буде поништена, а да нова пресуда адекватно санкционише његове почињене и од Владе СРЈ, СЦГ и Р. Србије документоване злочине.

Клуб препоручује грађанима Србије и Европе књигу аутора Бард Хамзаја под насловом „ Допринос рату и слободи“ ( дијалог са командантом Рамушом Харадинајем) издање Зери – Приштина 1999. године. Књига преставља сјајан документ и аутобиографију терористичког профила Рамуша Харадинаја и његових злочина. Књига пружа одговоре: ко је, како се и где припремао Рамуш Харадинај за тероризам и сецесију КиМ, ко је финансирао терористичку ОВК, одакле је и како куповано и стизало оружје за ОВК, колико и на који начин високи представник администрације САД Ричард ХОлбрук помагао и спасао ОВК 1998. године, и како су тај исти задатак наставили верификатори ОЕБС-а на КиМ 1998-1999, како су за врема НАТО агресије сарађивали – садејствовали НАТО и ОВК…

НАПОМЕНА:
Детаљнији приказ књиге ускоро на нашем сајту.
Савет Клуба генерала и адмирала